Blaženi Ivan Merz

[Родољуб Лазић]

Opet ta ista stvar o kojoj ja stalno ovdje govorim, činite vrlo veliku grešku tim što reinterpretirate sve ličnosti iz hrvatske istorije takvima koje su se prema tebi, ili prema vama valjda samo i jedino zato rodile a da bi nekada postale ustašama i ni zbog čega drugog više. Ili ako u slučaju Ivana Merza to nije bilo moguće jer kako bi se reklo fizički to nije savladao, umro je mnogo godina prije 2ww ali za to ga bar prozovete ustaškim pretečom, prekurzorem i inspiratorem masovnih ustaških zločina prema Srbima. A isto tako u tom smislu retrospektivno reinterepretirate svu tu hrvatsku istoriju od 2000 godina unazad do danas. Mili i dragi. predragi brate u Hristu, predragi i najdraži srbski ili ilirski brate u Hristu i bez Hrista, slovenski, ljudski brate, činiš veliku grešku a i svi drugi koji to misle i čine isto kao ti. Ali ako ne vjeruješ ja te puštam da se u to uvjeriš sam! Ne u to kako Hrvati nemaju ništa protiv vas, oni protiv vas Srba većinom imaju itekako mnogo, tačno toliko toga koliko vi Srbi protiv njih, to si savim u pravu! Već u to kako su ceste i jednih i drugih ustvari bespućima a uvijek samo i zakonito konče u međusobnim a nehrišćanskim krvoprolićima.

Драги мој словенски брате, ако усташе Мерца сматрају својим духовним вођом (не без разлога) што бих ја то негирао?

oni protiv vas Srba većinom imaju itekako mnogo, tačno toliko toga koliko vi Srbi protiv njih, to si savim u pravu!

Прво, не знам у чему сматраш да сам у праву, јер реченица у оквиру које је ова твоја констатација (да сам у праву) никад није изашла из мог пера илити тастатуре.

Друго, чини ми се да непотребно и потпуно вештачки покушаваш да успоставиш једнакост између хрватске и српске стране у свим негативним аспектима. Наводно, и Хрвати и Срби подједнако имају једни против других, и српске владике су величале злочине као ослободилачке акције...

Што се тиче односа Хрвата према Србима, о томе постоје томови и томови књига, о мржњи и акцијама које из те мржње происходе, још од 19. века, па преко Старчевића и праваша па надаље. Дакле, то је читава србомрзачка идеологија, теорија и пракса, која је кулминирала у Другом светском рату, а која је и сада веома жива. (Њу, паралелно, прати и римокатоличка нетрпељивост према "шизматицима" и континуирана пракса унијаћења, милом или силом). Дакле, никако, НИКАКО не постоји равнотежа између њихове и наше мржње и злочина (није ми циљ да мерим и да српске аболирам, али морамо рећи истину - никако није исто то што су Хрвати и Римокатоличка црква у Хрвата радили Србима и обрнуто).

И не рече ми - зашто "Олуја", коју слави и хрватска власт и велича и Римокатоличка црква у Хрвата, није требало да се деси? А и те изјаве српских владика (које би биле пандан изјавама хрватских великодостојника) ме баш интересују.

[Aristotel]

Jel' se mora skoro svaka ozbiljna tema spamovati?!

Evo fotografije ploče na blaženikovu grobu u crkvi Srca Isusova u Zagrebu koja sadrži citat iz njegove oporuke:

http://img848.imageshack.us/img848/8313/1127ploca01.jpg

[Aristotel]

[Родољуб Лазић]

И шта овај цитат доказује?

Извини, Иване, али НИКАДА, НИКАДА нећу сматрати светима ни Мерца, ни Штадлера, ни Мандића исто као ни Степинца, ни Кунцевича...

А спам би могло бити и постављање ове теме о наводном светитељу Хансу Ивану Мерцу који је у хрватској усташкој штампи из времена Другог светског рата сматран свецем "нове Хрватске".

[Zayron]

И не рече ми - зашто "Олуја", коју слави и хрватска власт и велича и Римокатоличка црква у Хрвата, није требало да се деси? А и те изјаве српских владика (које би биле пандан изјавама хрватских великодостојника) ме баш интересују.

Postavi tu temu na nekom panslavističkom forumu i tamo će ti svi reći zašto nikakav ni Jasenovac,

ni Rama, ni Oluja ni Sarajevo, ni Srebrenica, ni Jajce, ni Derventa a ni Vukovar nisu trebali da se dese!

Tamo to bude najbolje mjesto za te razgovore gdje svi pričaju o svim temama

pa i o takvim tim koje ti se tako mnogo već sviđat sigurno ne budu!

[Родољуб Лазић]

Није смисао мог питања био тај. Смисао је био: како то да ти сматраш да није требало да се деси нешто што хрватске власти и ХБК величају као блистави догађај? Како то да блистав догађај није требало да се деси? Или сматраш (помињући Олују заједно са Сребреницом) да је то била злочиначка акција? Али онда је питање - како то ХБК велича злочиначку акцију?

[Zayron]

Није смисао мог питања био тај. Смисао је био: како то да ти сматраш да није требало да се деси нешто што хрватске власти и ХБК величају као блистави догађај? Како то да блистав догађај није требало да се деси? Или сматраш (помињући Олују заједно са Сребреницом) да је то била злочиначка акција? Али онда је питање - како то ХБК велича злочиначку акцију?

Ја сам ти већ одговорио да у вјеру и хришћанство за разлику од тебе не петљам и не трпам политику и да вјеру "бистрим" на вјерским форумима а политику на политичким а и теби савјетујем да учиниш то исто јер можеш при том тако сасвим изгубити преглед и појам шта то јест вјера а шта политика!

[Divad]

Мислим да би ово требало под кључ. .mislise. 4chsmu1

[Родољуб Лазић]

Ја сам ти већ одговорио да у вјеру и хришћанство за разлику од тебе не петљам и не трпам политику и да вјеру "бистрим" на вјерским форумима а политику на политичким а и теби савјетујем да учиниш то исто јер можеш при том тако сасвим изгубити преглед и појам шта то јест вјера а шта политика!

Извини, то није одговор на моје питање. А и не знам ко је први помињао овде Олују и Сребреницу - ти или ја? Што се тиче твоје по(р)уке упућене мени гледе вере и политике, буди добар па исту проследи и Хрватској бискупској конференцији. Као створена је за већину бискупа.

[antics]

Моја поента је била да на сајту према коме је линк поставио уважени г-дин Зелић, на индекс страни стоји ОВОЛИКИ банер који води на страну са повијесним говором (шта год да је то повијесно у њему...). Сад, не сумњам ја да је г-дин Зелић текст о овом Мерзу поставио било из ког разлога, сим из добре намере упознавања или зближавања, али му замерам неосетљивост и помало саможивост. Упућивати Србе на страницу где се велича Олуја је... Да не кажем безобразно и бахато, али... Свакако није лепо и не пројављује ону праву љубав и жељу за јединством.

Што се Зајрона тиче... Пријатељу, Олуја није неки српски термопил, није нека табу тема, него је један злочиначки догађај, покренут од удруге силеџија који је у моје одељење довео једног тужног дечака који се звао Александар Шумоња. Шумоња је био дете са села, знао је да рукује трактором и култиватором, а са ратом је имао везе таман колико и ја са летењем Боингом. Нема ту ништа епски, само банална анималност код једне групе људи које је штитила Америка (и Енглеска... а нису земље пролетерске).

Леп текст о том Мерзу... Фино... Мада, мислим да је више национални радник, јер судећи по његовим дневницима (прочитао сам оно са сајта), ако је то мерило блаженог, онда би пола нашег богословског факултета требало да буду блажени. Ал' 'ајд', таква вам вера, таква вам и вечера.

Само и даље мислим да није у реду форсирање антисрпског (дакле не првенствено хришћанског, већ антисрпског) сајта овде. Како би вам било да се на неком хрватском форуму говори о мученику Вукашину из Клепаца? А то јесте хришћански, јер је тај свети пример трпљења на кога се треба угледати? Иако не би имали права да се љутите, браћо Хрвати, не би вам било пријатно. Е, па стварно....

Ал' добро, то је само мишљење једног српског лопова...

[Zawisza]

Sigurno da Crkvu ne možemo da posmatramo u jednoj društvenoj stvarnosti samo kao Pavlovu "definiciju". Crkvu možemo da posmatramo na njenu ulogu i položaj u društvu na različite načine i pri tom koristeći različite metode.

Stim što se onda gubi taj pojam crkvenosti.

Prema tome ima tu politike i te kako i sve ono što prati politiku.

Na žalost ima i zloupotrebe, Merz je umro ako se ne varam 1928 godine. Ustaše su formirane u Italiji posle Merzove smrti možda godinu dana. Ja sam tražio i nisam našao da je Merz bio ustaša. Njegovo delovanje mi najsličnije Boskovom, bar tih 6-7 godina koliko je i živeo u Hrvatskoj.

E sad tamo ima tema kako muslimani optužuju Karađorđa za genocid pa kad bi počeli tako da ređamo dokle bi došli?

Interesantno je da čitajući o Merzu, inače sam jedno vreme bio u Rimu u domu koji nosi njegovo ime, pa me zaintrigiralo a i bilo puno literature, nalazio sam da se on upravo zalagao  na sličan način kako se Zayron zalaže:

Ја сам ти већ одговорио да у вјеру и хришћанство за разлику од тебе не петљам и не трпам политику и да вјеру "бистрим" на вјерским форумима а политику на политичким а и теби савјетујем да учиниш то исто јер можеш при том тако сасвим изгубити преглед и појам шта то јест вјера а шта политика!

Merz je bio član nekih silnih organizacija sve je to bilo pod pokroviteeljstvom Crkve jer on je bio profesor na semeništu pa ništa nije čudno. Mislim lično da je on beatifikovan isto kao što je bilo ko iz njegovog okruženja iz tog vremena mogao biti beatifikovan. Zašto je pao izbor baš na Merza...?

Ponieważ Jan nowym zapałem i pełną świadomością przeżyć, jako świecki wyniósł na światło dzienne piękno prawd chrześcijańskich, wielkość Kościoła jako Mistycznego Ciała Chrystusowego, ważność nauki katolickiej dla życia każdego katolika, wartość liturgii dla osobistego duchowego życia, ważność Papiestwa dla katolików i narodów ; akcentował potrzebę angażowania świeckich w apostolstwie Kościoła, ale zawsze w współpracy i w zależności od hierarchii kościelnej ; wstawiał się za niepolityczną działalnością organizacji katolickich, starając się aby one w pierwszym rzędzie krzewiły nadnaturalne duchowe dobro swoich członków. I to wszystko co naprowadziliśmy nie było u niego tylko teorią, lecz on za tym wsztstkim stał mocą swego przekonania, głębokością swego przeżytego doświadczenia o prawdziwości wszystkiego co zastępował i propagował...

Obrati pažnju Zayron na ovo što sam podvukao.

O "oluji" je sud rekao šta je bila, meni je lično bizarno slavljenje i ubistvo Bin Ladena a kamo li egzodus tolikog broja Srba. Na žalost sve više uviđam da je za "srpsko pitanje" u Hrvatskoj jedino rešenje u kod njih  bilo genocidno rešenje.

[Родољуб Лазић]

Завиша, поново: обрати пажњу да не говорим ЈА да је Мерц духовни вођа усташтва. Ја само понављам оно што говоре усташе. Они су га прогласили за свог духовног вођу (или једног од вођа), они су га назвали свецем нове Хрватске (тј. НДХ).

Да поновим:

Hrvatski Katolicki pokret se sastojao od više organizacija. Merc se trudio da članovi Katolicke akcije budu oslonac rimskog krelikarizma u Kraljevini Jugoslaviji. Merc je smatrao da su ove organizacije utemeljene na postovanju katolicke doktrine i crkvenog autoriteta u svim pitanjima, pa i u pitanju formiranja hrvatske nacisticke politike. Jedan od ideala ovoga pokreta bilo je pokatoličenje kugle zemaljske. Sam Papa ( Pie 11.) je Mercovu katolicku akciju definisao kao “Školu za izgrađivanje političkih vođa u narodu”, a Merc je bio pionir u ovom poslu. Izmedju Merca i hrvatskog ustaškog pokreta postoji tjesna veza. Ustaški pokret medju hrvatskom omladinom ima svoje korijene u Mercovoj ideologiji. Za ustaše Merc je bio njihov najveći duhovni vođa. Već 1941 godine ustaše su o Mercu objavile 36 tekstova, 1942. godine -58, a 1943 -77 tekstova. U ustaškoj štampi, dr. Ivan Merc je prikazan kao “ideal nove (ustaške) Hrvatske”, ili kao “svetac nove (ustaške) Hrvatske”, a ustaše su čak i jednoj ulici u Banja Luci dale ime dr. Ivana Merca. Ustaše su još tada, pokrenule postupak za beatifikaciju Merca."

[Zayron]

blah. Ivan Merz

[ioannes Merz]

Datum: 10. května, připomínka

Postavení: laik

Úmrtí: 1928

ŽIVOTOPIS

Pocházel ze zámožné rodiny v Banja Luce. Studoval na vojenské akademii, odkud přešel na vídeňskou univerzitu. Povolán k vojenské službě a na frontu, poznal zlo války. Po ní dál studoval ve Vídni, pak dva roky v Paříži. V Záhřebu udělal doktorát a jako profesor francouzštiny učil na tamním arcibiskupském gymnáziu až do smrti. Jeho na pohled obyčejný život byl životem pro Boha ve službě bližním. Žil v síle svátostí jako spravedlivý, přijímal božské světlo a svítil druhým. Svůj život dovršil v 31 letech.

ŽIVOTOPIS PRO MEDITACI

Oběť - Eucharistie - apoštolát

Narodil se v chorvatské Banja Luce 16.12. 1896 do zámožné rodiny, v níž náboženství nehrálo velkou roli.Po skončení gymnázia se v 16ti letech zamiloval do Grety Tešnerové, ale ona mu utekla s podvodníkem a milostné dobrodružství skončilo tím, že si vzala život. Ivana se to hluboce dotklo.

Měl velký zájem o literaturu, o umění a vědu, zvláště přírodní, kde mu vyvstávaly otázky o věčném určení lidského života. Ivan chtěl studovat zaměření, o které měl zájem, ale kvůli nesouhlasu rodičů se nakonec zapsal ve Vídni do vojenské akademie. Počátkem roku 1915 rodiče změnili názor a dovolili mu studium na vídeňské univerzitě. Ivan si také rozšířil duchovní rozhled a začal v něm růst zájem o víru a touha po křesťanské dokonalosti.

V té době byl povolán k vojenské službě a pocítil svou slabost a bezmocnost. Začal hledat pomoc u Boha. V roce 1915, o svátku Neposkvrněného početí P.M., složil slib čistoty až do uzavření manželství. V únoru 1916 byl poslán na frontu a silně se mu protivilo zabíjení lidí, jak vyplývá z jeho deníku, do kterého si napsal i to, že vždy snil o bratrství a lásce.

Po válce pokračoval ve studiu ve Vídni. Na filozofické fakultě studoval literaturu, romanistiku a germanistiku. Jeho rodiče se přestěhovali do Záhřebu. Významným duchovním zážitkem byly pro Ivana exercicie u sv. Gabriela v Mödlingu. Na podzim 1920 odešel se dvěma spolužáky do Paříže. Dva roky tam studoval na Sorbonně a na Katolickém institutu. Za dizertační téma si vybral "Vliv liturgie na francouzské spisovatele od Chateaubrianda do dneška". Po skočení studia se vrátil do Záhřebu, kde se stal profesorem francouzštiny. Liturgie ho stále více přitahovala a v různých časopisech o ní publikoval více článků. Mládeži zprostředkovával mnohé z toho, co přinesl až Druhý vatikánský koncil. Své úvahy věnoval také otázkám rodiny.

Jan Pavel II. při blahořečení o něm řekl: "Ve škole liturgie, prameni a vrcholu života Církve vyrostl Ivan do plné křesťanské zralosti a stal se jedním z šiřitelů liturgické obnovy ve své vlasti. Tím, že se účastnil mše svaté a živil Kristovým Tělem a Božím slovem, čerpal podnět k tomu, aby se stal apoštolem mladých. Ne náhodou si zvolil za své motto: ,Oběť - Eucharistie - apoštolát´. Byl si vědom povolání přijatého při křtu a udělal ze svého života běh ke svatosti, vysoké měřítko křesťanského života... Důležitou oporou v životě blahoslaveného Ivana Merze byla spolu s eucharistií něžná úcta k Matce Páně."

Každý den se účastnil mše svaté, často se na cestě modlil růženec a vždy jednou týdně zašel do baziliky Božského Srdce pomodlit se křížovou cestu. Navenek vedl jen docela obyčejný život, rozmnožoval své přirozené dary, dosahoval četných lidských úspěchů, ale co bylo v jeho životě podstatné byl jeho úspěch před Bohem. Snažil se na Něj stále pamatovat a stále se s Ním spojovat. Při každé své činnosti hledal "nesmírně cenné poznání Ježíše Krista" a dal se "jím uchvátit" (Fil 3, 8-12).

Od dětství měl slabší zrak a hodně se ho pak natrápily bolesti zubů. V roce 1927 začal být stále nemocen. Nejprve šlo o zánět krku, pak zánět žeber a plicních hrotů. V následujícím roce se dostavil akutní zánět čelistních dutin a situace se ukázala být vážná, operace nevyhnutelná. V záhřebské nemocnici ve věku 31 let zemřel. Na jeho pohřeb se s ním přišlo loučit 5000 lidí.

Jan Pavel II. při své druhé návštěvě v Bosně Hercegovině 22.6. 2003 tohoto chorvatského laika blahořečil a pro aktuálnost jeho poselství o apoštolátu laiků ho dal za vzor zvláště mládeži.

PŘEDSEVZETÍ, MODLITBA

Ivanovo motto: "Oběť - Eucharistie - apoštolát" přijmu jako výzvu i námět k rozjímání. Jedná se o praktický křesťanský život.

Bože, Ty jediný jsi svatý, Ty jediný jsi pramen všeho dobra; pomáhej nám na přímluvu blahoslaveného Ivana Merze, ať svůj život uspořádáme podle Tvé vůle, abychom se nepřipravili o účast na Tvé slávě. Prosíme o to skrze Krista, našeho Pána.

(použita závěrečná modlitba z breviáře)

PŘEHLED SVĚTCŮ TOHOTO DNE PODLE MARTYROLOGIUM ROMANUM

Ioannes de Avila (1569); Iob (století neznámé); Comgallus (622); Cataldus (asi s. VII.); Solongia (asi s. IX.); Nicolaus Albergati♦ (1443); Ioannes Merz♦ (1928); Dioscorides (s. inc.); Alphius, Philadelphius et Cyrinius (s. III.); Gordianus, m. Romæ (ca. 300); Quartus et Quintus (ca. s. IV); Gulielmus, presb. prope Parisios (1195); Beatrix Estensis, virgo,♦ (1226); Henricus Rebuschini♦ (1938);

© Životopisy zpracoval Jan Chlumský

Zdroj:

http://catholica.cz/?id=1443

[antics]

Ја само опет кажем - по критеријуму по ком је Мерз беатификован, много људи би могло да буде проглашено блаженима, или светима.

Него, хипотетичка ситуација... Ако се римска црква врати у јединство, па се објаве молитвене контемплације Небојше Крстића (за оне који не знају - оснивач Образа), да ли би и он могао да буде проглашен блаженим??

[Zawisza]

Razum ja tebe Rodoljube, ali ustaše su tražile opravdanje za svoju genocidnu ideologiju bukvalno u svemu i svačemu.

Ima puno tu nejasnoća oko toga što se naziva katoličkom akcijom. Ja sam skupio puno građe o tome pa možda nekad nešto napišem.

U suštini političari su pokušali da iskoriste kao što i sad rade, crkvu za svoje interese odnosno nekakve ciljeve. To se pokazalo kontraproduktivnim i neko mi je jako zamerio na tom mom zaključku, ili Ivanovich ili možda i Zeljić.

To je  priča sa vladikom Filaretom i recimo Veljom Ilićem a iza recimo stoji neki Mile Ninčić tajfun koji gradi ceste po Prjepolju.

Ali Merzu ne može da se osim ako nije greh, to što je celim bićem pripadao svojoj Crkvi nešto zameri. Po meni lično ima tu pomalo fanatizma ali ni na čiju štetu. E onda su oni to iskoristili i zloupotrebili, potpuno menjajući smisao pomerajući to na štetu drugih.