Однос науке према истини

[Aquilius Cratus]

Хиљаде посматрања, хиљаде експеримената пре него што је неки Ајнштајн могао да дође са својим теоријама.

http://www.b92.net/zivot/nauka.php?nav_id=394243

0102_laugh

[Juan Valdez]

Теорије нису ништа друго него мноштво чињеница склопљене у једну целину, ко слагалица.

"How odd it is that anyone should not see that all observation must be for or against some view if it is to be of any service!" Charles Darwin

[Aquilius Cratus]

Dva Darvinova dragulja

Milan M. Ćirković (9 April, 2007 - 04:17)

Pišem ovih dana jedan uvodni tekst iz metodologije i filozofije nauke, i ono što me je najviše fasciniralo, zadivilo i uzbudilo je činjenica da je gotovo sve što sam hteo reći u sažetoj formi sadržano u dve rečenice, više od 130 godina stare, velikog prirodnjaka Čarlsa Roberta Darvina. Dve rečenice zbog kojih je za mene Darvin u isti mah i jedan od najvećih filozofa u istoriji čovečanstva - a bio bi to čak i da nije ništa drugo stvorio i napisao. Evo ih ovde u originalu:

"How odd it is that anyone should not see that all observation must be for or against some view if it is to be of any service!" (pismo Henriju Fosetu, 1861. godina)

"False facts are highly injurious to the progress of science, for they often endure long; but false views, if supported by some evidence, do little harm, for every one takes delight in proving their falseness." (Poreklo čoveka, 1871. godina)

Čudesno je da je u ove dve rečenice (uz majušni "prevod" na savremenu terminologiju) sažeto jedno tri četvrtine značajnih rezultata filozofije (a umnogome i istorije) nauke 20. veka! Dakle, veka koji Darvin nije doživeo sa prilično velikom marginom (preminuo je 1882. godine). Beskrajno genijalno!

Mali prevod koji je neophodan jeste pre svega razumevanje da je za Darvina view i u prvoj i u drugoj rečenici ono što se danas zove naučnom teorijom. Prva besmrtna

Darwin - prirodnjak i filozof, statua u Oxfordu

rečenica dakle ukazuje da je pozitivistička iluzija o nauci kao o nekom naivnom sakupljanju znanja bez predrasuda i bez prethodećih teorijskih koncepata i vodilja upravo i samo to - iluzija! Ona daje odličnu formulaciju tzv. Dijem-Kvajnove teze u savremenoj epistemologiji, i to decenijama pre Dijema i Kvajna. Darvin se još čudi kako je moguće da tako očiglednu stvar da teorija prethodi empiriji neko može ne zapaziti. Mnogi drugi velikani nauke su isto to isticali - čuveno je recimo, Vilerovo "prvo moralno pravilo" za mlade naučnike: Ne počinjite da rešavate neku jednačinu pre nego što znate rešenje! Kad se ovo shvati na pravi način, izbegava se čitava gomila predrasuda, zabuna, i zabluda u praktičnom radu. U krajnje pojednostavljenom obliku, besmisleno je ići spontano u prirodu ili društvo, sakupljati neke informacije, a onda posle od toga praviti teorijsko objašnjenje i istinsku nauku - procedura je bukvalno suprotna: morate poći od teorije, ona vam kaže šta i kako da posmatrate, eksperimentišete, anketirate, itd. - a onda je vi time podržavate ili obarate.

Druga besmrtna rečenica ukazuje na drugu asimetriju između teorijskog i empirijskog saznanja, ponovo na prvi pogled u korist teorije (mada je prava situacija, naravno, znatno složenija). Ako imate pogrešnu činjenicu, odnosno pogrešan empirijski podatak koji ljudi smatraju činjenicom u svakodnevnom značenju reči, onda to može imati katastrofalne posledice, bez obzira da li iza te greške stoji zla namera (kao u slučaju Piltdaunskog čoveka, moje omiljene prevare u nauci) ili ne (kao kod gomile "običnih" empirijskih grešaka). Veličanstvena obmana sa Piltdaunskim fosilima je gotovo zaustavila razvoj evolucione antropologije za čitavih 40 godina. Nenamerna lažna merenja rotacije spiralnih maglina Adrijena van Maanena sa početka 20. veka su usporila bar za jednu deceniju prihvatanje savremene slike o svemiru van Mlečnog puta. Nasuprot tome, i kao što je Karl Poper mnogo, mnogo kasnije od ove Darvinove rečenice razradio, postavljanje hipoteza za koje će se ispostaviti da su pogrešne je ne samo bezazleno, već uistinu vrlo poželjno, ukoliko težimo napretku naučnog saznanja. Jer, jedino diskriminacijom među različitim teorijama možemo napredovati; a preduslov za takvu diskriminaciju jeste, naravno, da bude postavljeno više, i to što više, različitih teorija, od kojih su sve sem moguće jedne, pogrešne!

Zašto je ovo toliko važno? Razloga ima mali milion, pomenuću samo neke. Lažna slika o nauci kao o naivnom empirijskom poduhvatu je umnogome odgovorna za nedovoljan ugled nauke i znanja uopšte u društvu. Kao što je odavno primećeno, zadatak onih koji pišu o nauci potpuno je različit, a često i direktno suprotan zadatku samih naučnika. Primer za to su fotografije: kad god se - a to ionako nije čest slučaj - pojavi potreba za fotografisanjem naučnika, to se uvek čini u njihovom radnom okruženju, pri čemu hemičar mora biti u belom mantilu sa epruvetama, astronom u kupoli teleskopa, itd. Kako fotografišete čoveka koji misli? Odgovor: nikako, jer to nije medijski interesantno! Stoga u tom svetu fotogeničnosti, propagande i "odnosa sa javnošću" mesta teoretičarima uglavnom nema, što je svakako izvor vrlo opasnog iskrivljavanja slike o nauci.

Dalje, valja se osloboditi straha od greške kod postavljanja hipoteza, posebno čestog kod studenata i mladih istraživača, a koji je potpuno besmislen u kontekstu prave nauke - naprotiv, valja spekulisati i maštati što više moguće, ne biti obuzdan strahom, i tek onda kroz kritičko sagledavanje i empirijsku diskriminaciju približićemo se dobrim objašnjenjima. Pa zatim, iz Darvinove epistemologije sledi još jedan, na prvi pogled šokantan, ali ozbiljnijim naučnicima jako dobro poznat zaključak: u nauci je sve privremeno. U nauci zapravo nema činjenica onako kako se one shvataju u svakodnevnom životu, a još manje ima istine (sem one čisto formalne matematičke); za razliku od religije ili politike, sve naučne tvrdnje su privremene, provizorne, stalno podložne kritičkom preispitvanju, te je stoga "naučna istina" zapravo oksimoron, ukoliko se termin "istina" koristi u uobičajenom značenju reči.

Konačno, kada je ono pre par godina eks-ministarka Čolić, "Hristova nevesta", krenula da se obračuna sa Darvinom (ali ne kao filozofom, nego kao evolucionistom),

Noćna mora kreacionista!

nastupila je jedna tragikomična situacija. Ministarka i njen tabor su se  koristili izanđalom kreacionističkom argumentacijom u kojoj je krunski dokaz bila već legendarna tvrdnja "Evolucija je samo teorija!" Ovo je izvrstan primer kako formalno istinita tvrdnja može biti izuzetno glupa. Nažalost, ni oponenti se nisu mnogo bolje pokazali - sa retkim izuzecima počele su se pojavljivati tvrdnje da "Evolucija nije samo teorija!" što je tek malo manje glupo od originalne teze - a nije čak ni istinito. Dakle, treba definitivno raščistiti ovde stvari - (neodarvinistička) teorija evolucije jeste teorija, s tim što onom idiotskom "samo" tu nije mesto, jer ona ne može biti ništa drugo, a još manje nešto "više" od teorije. U nauci nema ničeg višeg od teorije! Ako evolucija treba da objasni fenomene (i predvidi rezultate eksperimenata i posmatranja), onda ona može biti samo i jedino teorija i ništa drugo! Teorija je vrhunac naučnog saznanja; kao što su kvantna teorija ili teorija relativnosti vrhunac saznanja fizičkih nauka, tako je teorija evolucije vrhunac saznanja u naukama o životu - i potpuno je besmisleno tražiti išta više od toga. Kao što je veliki Ludvig Bolcman lepo govorio: Ništa nije praktičnije od dobre teorije!

Nažalost, argumentacija tipa "nije samo teorija" osvetlila je pojavu koja mi se čini ako ne podjednako, a ono uporedivo štetnom kao što su ekspanzija kreacionizma i drugih kvazinauka (poput astrologije ili nadrilekarstva): činjenicu da su u odbranu Darvina stali i mnogi koji niti imaju pojma o teoriji evolucije, niti ih to i najmanje zanima, već su reagovali po ideološkom refleksu i onom idiotskom opštem mestu o neprijatelju mog neprijatelja. Videvši da ministarki smeta Darvin, a nama smeta ministarka, onda ustanimo u odbranu (tog tamo) Darvina... Rasprostranjenost ovog tužnog načina mišljenja, uz nekoliko časnih izuzetaka, poput prof. Nikole Tucića, koji su se svojski upinjali da približe javnosti kompleksnost evolucionističke problematike, dovela je do toga da je zapravo sa celom tom aferom propuštena jedna sjajna prilika da se stanovništvo obrazuje po tom suštinskom pitanju: šta je teorija u nauci i zašto se taj termin ne sme koristiti u pežorativnom značenju. Ali, to je opšti manir naših javnih diskusija: čak i na "pravoj" strani se najčešće nalaze ljudi kojima je sve drugo bitnije i preče od znanja i obrazovanja, a posebno im je bitniji neki dogmatski ideološki sklop fraza, pa makar te fraze bile sastavljene od atributa kao što su "evropski", "progresivni", "moderni", isl.

Kratkoročno, takav vid ideološkog mišljenja može izvojevati izolovane pobede, kao što je bila ostavka ministarke; na duge staze, svaka ideologija, ma koliko na prvi pogled progresivno delovala, je suštinski neprijatelj naučnog načina mišljenja. Sve to ukazuje na neophodnost bar ovlašnog razumevanja bitnih principa i rezultata filozofije nauke iz koje proističe njena kritička i racionalna metodologija. Zato, kao što kaže onaj stari, dobri džingl radija B92 - KNJIGE U ŠAKE!

http://blog.b92.net/arhiva/node/5118.html

Sto bi XIO rekao pravi pljuvac nauke zagovornik religije i mutivoda. 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0102_laugh 0110_hahaha

[Passenger]

A i ne moraju. Ti ljudi koji su sada ateisti, nisu to postali zahvaljujuci nauci, vec su mozda bili takvi i pre bavljenja iste ...

A i malo je nezahvalno trpati u isti kos prvo teiste i agnostike, a zatim agnostike i ateiste pozitiviste ...

Posao sam od statistike prema kojoj je odnos nevernika:vernika u svetu nauke 93:7. Nauka ne dokazuje ateizam, ali brojke su takve da se moze pomisliti da je prilicno saglasna sa njim.  

I ne znam sto je nezahvalno svrstavati ljude po rangovima? Narocito one koji stoje izmedju dve zestoko suprotne strane.

Ali, ruku na srce, za Cirkovica sam tek ovde procitao da je vernik. Dopada mi se kao persona koja deluje u javnosti u ime nauke. U stvari vise mi se dopadaju njegovi tekstovi, nego audio nastupi.  

A Fejman je u tom citatu koji si ti postavio pominjao Istinu????? :bla:

nesiguran

U svakom slucaju, mucni su pokusaji da se na silu uguraju stavovi da nauka i religija imaju veze.

Ni najmanje me ne svrbi, samo pokusavam da gadjam tamo gde i Feynman.

И ја бих да играм ко Роналдо, али нешто не иде.

“We must, incidentally, make it clear from the beginning that if a thing is not a science, it is not necessarily bad. For example, love is not a science. So if something is said not to be a science, it does not mean that there is something wrong with it; it just means that is not science”.  

Ne zameri i ne srdi se sto sam u zakljucak uneo podatak da je Ricard bio ateista.

А шта ме брига за којекакве статистике? Има више атеиста и шта сад? Овде расправљамо о суштинској епистемолошкој вези између вере и науке, а она би морала да буде независна од било каквих статистика. Не причамо о социолошком или психолошком аспекту. Нити људе делим на атеисте и вернике нити ме и најмање занима шта је ко, како кад су научници у питању, тако и моји најближи. Чињеница је да има религиозних који су одлични научници, чак одлични еволуциони биолози. И њима наука уопште не смета да буду религиозни, нити им вера смета да буду научници. Какве везе има колико их има, па нисмо ваљда, далеко било, народни посланици.

Ali, ali, ali... kad je statistika tako ubedljiva za cas pomislis da tu ima necega.

Jednostavno, mozda mozak formiran u naucnika odvede coveka u to da Bog ne postoji. Kada se govori o naucnicima kao ateistima onda se racuna na to da oni ipak uloze mnoge vise podataka i komplikovaniji mehanizam prilikom zakljucivanja u svoj konacan sud.  nesiguran

To nikako ne znaci da su naucnici nisu po difoltu kvalitetniji ljudi od obicnih ljudi koji su mu ga dali po razmisljanju, niti je ateista po difoltu pametniji od vernika.

I opet ovakva statistika moze da vodi ka jos necemu. Na primer, mozda bi trebalo deliti naucnike na vernike i druge. Ne pada mi na pamet da diskriminisem, sve vreme sam u granicama normale koja je vezana za zdravog coveka, ali bilo bi lepo da imamo jos jedan podatak po kojem mozemo meriti iracionalnost u obrazovanog coveka.

Meni je korisno kad unapred znam da je odredjeni profesor silno ubedjen da nas posecuju vanzemaljci.

No to je bas stvar za suptilne ljude.

[Aquilius Cratus]

U svakom slucaju, mucni su pokusaji da se na silu uguraju stavovi da nauka i religija imaju veze.

U svakom slucaju, mucne su gluposti da ako neke dve oblasti nemaju veze da samo jedna od njih ima

vrednost.

Jel slikarstvo i poslasticarsvo imaju veze? Nemaju! Jel svako od njih ima vrednsot u zavisnsoti od

afiniteta? Da!

Jel pilotiranje i nesiguran imaju veze? Neamju! Jel svako od njih ima vrednost u zavisnosti od

afiniteta? Da!

[Teleskop]

Sta mislite o ovom citatu:

"There is a fundamental difference between religion, which is based on authority [imposed dogma, faith], [as opposed to] science, which is based on observation and reason. Science will win because it works."

[Juan Valdez]

Ali, ali, ali... kad je statistika tako ubedljiva za cas pomislis da tu ima necega.

Tо ви позитивисти индуктивисти одмах помислите.  Ми поперовци не тражимо корелације док немамо ваљан и јак теоријски разлог за то. nesiguran

[Teleskop]

A kad pogledas ovo, sve ce ti se samo kasti:

Iluminati vole igre s brojevima:

1) New York City ima 11 slova

2) Afghanistan ima 11 slova

3) Ramsin Yuseb ("terorista" koji je pretio da će srušiti Blizance 1993.) ima 11 slova

4) George W. Bush ima 11 slova

5) New York je bila jedanaesta država SAD-a

6) Prvi avion koji se zabio u Twin Towers je bio let broj 11

7) I let 11 je imao 92 putnika. 9+2=11

8 ) Let 77 koji se takođe zabio u Blizance je imao 65 putnika. 6+5=11

9) Tragedija se dogodila 11. septembra ili kako Amerikanci pišu 9/11. 9+1+1=11,

datum tragedije se poklapa sa Američkim brojem za hitne službe (911) 9+1+1=11

10) Ukupan broj poginulih putnika otetih aviona je 254. 2+5+4=11 - 11. septembar je 254. dan u godini

11) Bombaški napad u Madridu se dogodio 11.03.2004. 1+1+3+2+4=11.

Tragedija se dogodila tačno 911 dana nakon napada na blizance

Zašto sve ovo?

Dve kule tržnog centra su nalik na broj 11. Možda simbolizuju i dva stuba ulaza u hram tajni koje treba da se ostvare njihovim rušenjem.

Brojevi izražavaju meru i odnose zbivanja svega u prostoru i vremenu.

Onaj ko želi da manipuliše zbivanjima u određenom prostoru i vremenu,

mora da vodi računa o brojevima!

Tako je oduvek bilo:

Abraham Lincoln je bio izabran u Kongres 1846. godine.

John F. Kennedy je bio izabran u Kongres 1946. godine.

Abraham Lincoln je bio izabran za predsednika SAD-a 1860. godine.

John F. Kennedy je bio izabran za predsednika SAD-a 1960. godine.

Imena Lincoln i Kennedy sadrže po sedam slova.

Obojica su se naročito zalagala za prava crnaca.

Oba predsednika su ubijena u petak.

Obojici je pucano u glavu.

Obojica su sedela pored svojih žena u vreme ubistva.

Oba njihova naslednika su se prezivali Johnson.

Andrew Johnson, koji je nasledio Lincolna, bio je rođen 1808. godine.

Lyndon Johnson, koji je nasledio Kennedyja, bio je rođen 1908. godine.

Lincoln je ubijen teatru Ford's theatre koga je izgradio Ford.

Kennedy je ubijen u automobilu Lincoln izrađenom od strane Forda.

I Lincoln-ovo i Kennedy-evo telo odneto je u zdanja koja imaju inicijale P i H: Lincoln u Petersen's house; Kennedy u Parkland Hospital.

Obojica ubica su poznati po sva tri svoja imena.

Imena obojice ubica sadrže po petnaest slova.

Booth je pobegao iz teatra nakon što je pucao u Lincolna i bio uhvaćen u skladištu.

Oswald je pobegao iz skladišta nakon što je pucao u Kennedyja i bio uhvaćen u teatru.

I Booth i Oswald su ubijeni pre nego što im je suđeno.

nesiguran

[Passenger]

Jel slikarstvo i poslasticarsvo imaju veze? Nemaju! Jel svako od njih ima vrednsot u zavisnsoti od afiniteta? Da!

Je l nauka i kreacionizam imaju veze? Ne. Je l su postojali pokusaji da se kreacionizam odene naukom u zavisnosti od afiniteta? Da, i to je mucno.

Ми поперовци не тражимо корелације док немамо ваљан и јак теоријски разлог за то. nesiguran

Ej, nemoj da vredjas tu. I ja sam poperovac  nesiguran

[Aquilius Cratus]

Je l nauka i kreacionizam imaju veze? Ne. Je l su postojali pokusaji da se kreacionizam odene naukom u zavisnosti od afiniteta? Da, i to je mucno.

Eh sada radis klasica strawman.

Prvo si postavio dilemu da su nauka i religija u suprotnosti a onda kad tija pokazem na primeru da nije tako

ti ides u pricu da podmetnes kreacionizma umesto religije.

Relgija NIJE kreacionzam i vice versa.

[Juan Valdez]

Ali, ruku na srce, za Cirkovica sam tek ovde procitao da je vernik.

Ћирковић уопште није верник.

Jednostavno, mozda mozak formiran u naucnika odvede coveka u to da Bog ne postoji. Kada se govori o naucnicima kao ateistima onda se racuna na to da oni ipak uloze mnoge vise podataka i komplikovaniji mehanizam prilikom zakljucivanja u svoj konacan sud.

Јашта вала. Ево, ја сад тражим једначину стања за нека три кристала, па ти јављам кад завршим да ли Бог постоји.

I opet ovakva statistika moze da vodi ka jos necemu. Na primer, mozda bi trebalo deliti naucnike na vernike i druge. Ne pada mi na pamet da diskriminisem, sve vreme sam u granicama normale koja je vezana za zdravog coveka, ali bilo bi lepo da imamo jos jedan podatak po kojem mozemo meriti iracionalnost u obrazovanog coveka.

Сваки је човек ирационалан, укључујући и тебе. Не знам колико сам образован, али ако баш хоћеш да ми мериш ирационалност, много боље од тих анкета би било да одемо у кафану.

[Passenger]

Eh sada radis klasica strawman.

Prvo si postavio dilemu da su nauka i religija u suprotnosti a onda kad tija pokazem na primeru da nije tako

ti ides u pricu da podmetnes kreacionizma umesto religije.

Relgija NIJE kreacionzam i vice versa.

Eh sada ti tek mu ga dajes po klasika strawman.

Ne mozes naci dve stvari koje su toliko suprotne da se ne mogu povezati uz dodatak teleoloskog objasnjenja.

Meni je pak mucno kada postoje pokusaji da se poveze sve i svasta. Primer kreacionizma i nauke nije tu zato sto je religija jednako kreacionizam.

[Teleskop]

Sta mislite o ovom citatu:

"There is a fundamental difference between religion, which is based on authority [imposed dogma, faith], [as opposed to] science, which is based on observation and reason. Science will win because it works."

[Passenger]

Сваки је човек ирационалан, укључујући и тебе. Не знам колико сам образован, али ако баш хоћеш да ми мериш ирационалност, много боље од тих анкета би било да одемо у кафану.

Slazem se i verovao ili ne Ivice to sam imao na umu.

Neko je iracionalan tako sto veruje samo u konkretne dokaze, neko je iracionalan tako sto veruje u postojanje Atlantide, a oni ostali tako sto veruju u Boga.

Kada se govori o nauci kao da se namecu manje i vise opasne iracionalnosti, pa sam na to i ciljao.

[Teleskop]

Eh sada radis klasica strawman.

Prvo si postavio dilemu da su nauka i religija u suprotnosti a onda kad tija pokazem na primeru da nije tako

ti ides u pricu da podmetnes kreacionizma umesto religije.

Relgija NIJE kreacionzam i vice versa.

Eh sada ti tek mu ga dajes po klasika strawman.

Ne mozes naci dve stvari koje su toliko suprotne da se ne mogu povezati uz dodatak teleoloskog objasnjenja.

Meni je pak mucno kada postoje pokusaji da se poveze sve i svasta. Primer kreacionizma i nauke nije tu zato sto je religija jednako kreacionizam.

A ko je govorio o povezivanju? Govorilo se o nepreklapajucim oblastima, tj. o nepostojanju sukoba izmedju religije i nauke.