Како трговина доноси добитак свима

[Ћириличар]

1 hour ago, εργασία рече

Pre nego što govoriš o agregatima, moraš biti načisto sa individulanom korisnošću, a tu teorija subjektivne vrednosti upravo škripi. Praviš prevelik logički skok...

Не знам шта ти значи то "бити начисто са индивидуалном корисношћу", јер се не иде даље од тога да свако бира оно што он сматра да је најбоље за њега. А то исказује својом жељом да купи одређени производ.

Друго, "субјективна вриједност" у контексту економије је често плеоназам. Вриједност производа долази из субјективних индивидуалних преференција купаца и осталих учесника на тржишту и то је, у 99% случајева, најобјективнија референтна тачка за одређивање вриједности неког производа.

Нпр., људи не вриједнују покварена јаја јер мисле да су лоша за јело. Ако за прављење првоаприлске шале су савршена, те се њихова вриједност мијења драстично - а све јер је неки шаљивџија схватио да ужива у зезанцији других.

[Grizzly Adams]

пре 15 часа, εργασία рече

Kada uđemo u prodavnicu jel Fidelinkino brašno 1 kg tip 400, košta različitio kako nailazi kupac po kupac?

Мени брашно не вреди ништа јер не једем хлеб нити производе од брашна, не би га узео ни џаба да ми даш.

Видиш како је вредност субјективна...

[εργασία]

Kako možeš da govoriš o agregatima ako prvo ne znaš kako je suvjektivna vrednost kod 1, 2, 3, 4, 5 kupca koji svako od niih ima različita subjektivna vrednovana jednog prozivoda istoga tipa!?!?

[Ћириличар]

1 hour ago, εργασία рече

Ali da bi bilo puno goriva, mora prvo da se poboljša tehnika estrahovanja nafte, a to nikako ne zavisi od subjektivnog vrednovanja,

Зависи, јер веће вриједновање нафте повлачи већу тражњу за нафтом, а то заузврат повлачи већу потребу за бољим методама извлачења нафте.

1 hour ago, εργασία рече

Zavisi od mašinskih inženjera da li će smisliti nove tehnike vađenja nafte,

Зависи од захтијева тржишта да ли ће они добити задатак да се баве тиме уопште. Осим ако није у питању научна радозналост, наравно.

1 hour ago, εργασία рече

Ako već potežeš priču o ceni goriva po litru, onda moraš da objasniš koji su troškovi proizvodnje tog litra, a onda upadaš u večiti regres objašnjavanja inputa od intputa od inputa od inputa... Slabo da može biti tako da cena zavisi SAMO od subjektivne vrednosti,

У економији је управо то и случај - увезаност већег броја различитих стадијума и разних инпута и аутпута. Колики пут треба да се пређе да би се направила само једна пластична кашика, то је циркус. Ако ти је то проблем, онда имаш проблем са читавом економијом као таквом.

И нисам рекао да цијена зависи САМО од субјективног вриједовања, већ сам рекао да не зависи само од објективних критеријума већ И ОД субјективног вриједновања ( које је додуше на крају крајева и најважнији фактор ).

[εργασία]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Мени брашно не вреди ништа јер не једем хлеб нити производе од брашна, не би га узео ни џаба да ми даш.

Видиш како је вредност субјективна...

To nije objašnjenje za cenu brašna koju vidimo svojim očima na rafovima. Činjenica je da postoji minimalna cena ispod koje prodavac neće ići jer bi ušao u bankrot. A ta cena nije određena subjektivnom korisnošću nego tehničkom strukturom troškova.

[Ћириличар]

пре 59 минута, εργασία рече

Kako možeš da govoriš o agregatima ako prvo ne znaš kako je suvjektivna vrednost kod 1, 2, 3, 4, 5 kupca koji svako od niih ima različita subjektivna vrednovana jednog prozivoda istoga tipa!?!?

Не морам да знам конкретну цифру вриједности агрегата одмах. ТО сазнајем када псотавим цијену свог производа и видим колико људи купуеј и шта ми говоре, да ли је прескупо или прејефтино ТО се сазнаје интеракцијом на тржишту.

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, εργασία рече

Kako možeš da govoriš o agregatima ako prvo ne znaš kako je suvjektivna vrednost kod 1, 2, 3, 4, 5 kupca koji svako od niih ima različita subjektivna vrednovana jednog prozivoda istoga tipa!?!?

Па за то служи тржиште...

Не знаш - и не можеш да знаш субјективне вредности - али агрегате видиш по потражњи.

[Ћириличар]

пре 59 минута, εργασία рече

To nije objašnjenje za cenu brašna koju vidimo svojim očima na rafovima. Činjenica je da postoji minimalna cena ispod koje prodavac neće ići jer bi ušao u bankrot. A ta cena nije određena subjektivnom korisnošću nego tehničkom strukturom troškova.

Да, јер трошкови тог продавца су обликовани вриједношћу производа и услуга које он користи у свом пословању, а те вриједности се формирају как она објективним тако и на субјективним вриједновањима ( предоминантно субјективним ипак ). Продавац има трошак радне снаге, јер радник није вољан радити испод неке цијене. Али радник није вољан радити испод неке цијене јер му је она неопходна да преживи. А њему је управо та цијена неопходна да преживи јер други људи су својим огромним бројем појединачних одлука формирали тржишну цијену производа и услуга које му требају на нивоу који захтијева да тај радник захтијева одређени ниво минималне плате. И то се онда натраг преноси на торшкове пекара или продавца брашна итд.

[εργασία]

пре 1 минут, Ћириличар рече

Зависи, јер веће вриједновање нафте повлачи већу тражњу за нафтом, а то заузврат повлачи већу потребу за бољим методама извлачења нафте.

Čak i da je tako, moraju prvo da se iznađu metode produktivnije proizvodnje nafte. Inače, bolja proizvođačka tehnika se pronalazi da bi se smanjili troškovi samih proizvođača da bi imali veći profit čak i kada je tražnja ista tj kada je subjektivna vrednost ostala konstanta.

[Grizzly Adams]

Управо сада, εργασία рече

To nije objašnjenje za cenu brašna koju vidimo svojim očima na rafovima. Činjenica je da postoji minimalna cena ispod koje prodavac neće ići jer bi ušao u bankrot. A ta cena nije određena subjektivnom korisnošću nego tehničkom strukturom troškova.

Аман човече - последњи пут - цена се формира на основу односа понуде и потражње. Значи, овако:

 

А сваки учесник на тржишту вреднује производе и услуге субјективно на основу својих преференција. Наравно да постоји минимална и максимална цена, то је ваљда јасно. Али у оквиру тог интервала се онда долази до "еквилибријума". Кад потражња падне испод минималне цене (коју одређују трошкови) онда је производња неисплатива и гаси се.

На пример, писаће машине више нико не купује и њихова производња се не исплати. Готово. Нема је више. Сутра ће можда сви возити електричне аутомобиле и нико неће куповати бензин, па ће пумпе, рафинерије и све остало везано за то бити затворене. То је процес напретка цивилизације. Старе и неефикасне ствари замењују се новим и ефикаснијим.

 

[εργασία]

пре 4 минута, Ћириличар рече

Не морам да знам конкретну цифру вриједности агрегата одмах. ТО сазнајем када псотавим цијену свог производа и видим колико људи купуеј и шта ми говоре, да ли је прескупо или прејефтино ТО се сазнаје интеракцијом на тржишту.

Ali time si upravo iznegirao teoriju subjektivne korisnosti barem u tom delu DA PRVO POSTAVLJAŠ CENU PA TEK ONDA NAPIPAVAŠ GDE JE SUBJEKTIVNA VREDNOST PRETPOSTAVLJENOG AGREGATA. Tvoj zadatak je subjektivna vrednost -> cena....

[Lady Godiva]

пре 1 минут, εργασία рече

To nije objašnjenje za cenu brašna koju vidimo svojim očima na rafovima. Činjenica je da postoji minimalna cena ispod koje prodavac neće ići jer bi ušao u bankrot. A ta cena nije određena subjektivnom korisnošću nego tehničkom strukturom troškova.

Понуда и Тражња. 

Дакле џаба ћу ја на митингу АВ да продајем мајце са ликом Тадића супер повољно за 200дин јер имам напредну технологију и ниске трошкове производње, када нема тражње. 

Али зато ћу оне са ликом АВ да продам за 1000дин комад јер су људи спремни толико да плате за добро које желе. Почнем са ценом од 200, подигнем на 500 па на 1000, ослушкујем тржиште...

Свака баба на пијаци то капира.

[εργασία]

пре 1 минут, Grizzly Adams рече

Аман човече - последњи пут - цена се формира на основу односа понуде и потражње. Значи, овако:

 

А сваки учесник на тржишту вреднује производе и услуге субјективно на основу својих преференција. Наравно да постоји минимална и максимална цена, то је ваљда јасно. Али у оквиру тог интервала се онда долази до "еквилибријума". Кад потражња падне испод минималне цене (коју одређују трошкови) онда је производња неисплатива и гаси се.

На пример, писаће машине више нико не купује и њихова производња се не исплати. Готово. Нема је више. Сутра ће можда сви возити електричне аутомобиле и нико неће куповати бензин, па ће пумпе, рафинерије и све остало везано за то бити затворене. То је процес напретка цивилизације. Старе и неефикасне ствари замењују се новим и ефикаснијим.

 

Može da vrednuje koliko hoće, minimalna cena je određena tehničkim uslovima proizvodnje. Nemojte sada da se izvaličite "postoji interval", granice tog intervala trebaju biti određene subjektivno, a ne uslovima proizvodnje. Razmislite malo, pucate sami sebi u nnogu...

Tačno, ako tražnja padne, ali šta ako ne padne?

Ali te nove stvari svoju cenu dobijaju teničkom strukturom proizvodnje, a ne subjektivnom vrednošću kupaca, pogotovu je to besmileno kada oni i ne znaju kakvi ih novi proizvodi čekaju. 

[εργασία]

пре 3 минута, Lady Godiva рече

Понуда и Тражња. 

Дакле џаба ћу ја на митингу АВ да продајем мајце са ликом Тадића супер повољно за 200дин јер имам напредну технологију и ниске трошкове производње, када нема тражње. 

Али зато ћу оне са ликом АВ да продам за 1000дин комад јер су људи спремни толико да плате за добро које желе. Почнем са ценом од 200, подигнем на 500 па на 1000, ослушкујем тржиште...

Свака баба на пијаци то капира.

Minimalnu cenu rentabilnosti ne određuje ponuda i potražnja.  

[Grizzly Adams]

пре 1 минут, εργασία рече

granice tog intervala trebaju biti određene subjektivno

То нико никад није рекао.

пре 1 минут, εργασία рече

Tačno, ako tražnja padne, ali šta ako ne padne?

Па ништа.

пре 2 минута, εργασία рече

Ali te nove stvari svoju cenu dobijaju teničkom strukturom proizvodnje, a ne subjektivnom vrednošću kupaca, pogotovu je to besmileno kada oni i ne znaju kakvi ih novi proizvodi čekaju. 

Ако купци не желе да купе мож ти да ставиш цену колику оћеш.

Само набави катанац за радњу.