Jump to content

Васкршња посланица Владе Димитријевића

Оцени ову тему


Препоручена порука

http://borbazaveru.info/content/view/3562/1/

Дал од страха дали од љубови

проговара глагољиви Владе

до по текста о себи пишућ

ко одбрану пред какијем судом

од по текста о љубави збори

ту позива српске епископе

и осталу церковну братију

да се смире и да се помире

Мен се чини да је Владе скрено

не са ума сачувај га Боже

но са пута којим је ишао

сад кад виђе да је пут ћорсокак

сетио се Владе помирења

ихтусовци млакоњом га зову

ја би казо да млакоња није

но се мени чини сада нешто

као да се Владе окренуо

екуменизму примиче се вешто!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је, рекао бих, суштински део:

Али, увек и увек, раскол сам сматрао највећом несрећом. Још 2009, пре свих ових догађаја, објавио сам текст „Да истинујемо у љубави“ (на сајту „Борба за веру“) у коме сам указао да се раскол, и из црквених и из националних разлога, мора избегавати по сваку цену. Јер, ми смо у 20. веку доживели толико покоља и погрома, толико сломова и полома, да би раскол у Цркви био последњи ударац који нам задају наши непријатељи. Позвао сам се на хрватског идеолога аустрофилства, Иву Пилара, који је још 1917. указао на то да Срби могу да опстану и без војске и без државе, само док се држе култа Светог Саве, то јест док су окупљени око своје Цркве (Пиларову књигу о“ јужнославенском питању“ поново су штампале усташе у Загребу 1942.) Дакле, само у 20. веку од Срба су настали Македонци и Црногорци; сад видимо стварање Војвођана. Али, ево, све смо то некако подносили - док је Црква била јединствена... Свега годину и по дана после смрти патријарха Павла, углед Цркве срозан је невиђено како због безобалног екуменизма, тако и због неслоге... И шта сада? Да се делимо на „амфилохијевце“, „атанасијевце“, „иринејевце“, „артемијевце“? А треба да будемо Христови, Онога Бога Који је претрпео неправедна гоњења и Који се са крста молио за Своје убице. ЈЕР НЕ ЗНАЈУ ШТА РАДЕ... Колико људи данас у Цркви знају шта се ради и шта нам раде?

...

Ја сам се трудио да, поред тога што сам формално православан, будем и садржински хришћанин, следбеник оног Христа Који је рекао да ће по љубави познати Његове ученике. По љубави, а не по мржњи и монтираним процесима. Зато сам увек пре за дијалог са одељеном браћом из наших редова него са папом римским који се моли „блаженом“ Алојзију Степинцу и проглашава за свеца Карола Војтилу, човека који је Србима нанео толико зла у доба распада СФРЈ. Како је кренуло, вероватно ће и мене бацити на неки суд зато што, рецимо, не сматрам да владику Артемија треба анатемисати, него да с њим треба разговарати (као што се надам да је и он, после (у)пада у Дубоки Поток, спреман на црквоградитељски дијалог).

Драго ми је што је мој брат Влада коначно изашао са појаснењем својих ставова. Није му први пут да се искрено и исповедно покаје. А ово је, ваљда, почетак отклона од неодбраниве позиције "доживотног епископа ЕРПиКМ" Артемија.  dizzy999

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мени су његови текстови обично деловали "ок".

А и на многим књигама стоји његово име или као аутора или рецезента. Не познајем дубоко ту личност, али нека буде по Божијој Светој Вољи.

Вера, слога и поштење – српско су спасење.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...