Да ли су вам људи некад досадни и како решавате тај проблем?

[Никола Ђоловић]

Људи знају бити досадни али сам покушавао увек да их прихватим без обзира. Желео сам да их видим какви јесу и какви ће бити иза тих досадних речи. Тако би се стекао утисак да их не слушам уопште а ја бих наликовао човеку који под водом посматра њихов лик и не чује их од воде, као слика без тона. Но, нисам се повлачио само због тих жалопојки или незрелих лакрдија, већ и да не би видели грех на мом лицу који ме тишти а који нисам умео да глумим добром вољом. Некада је стид био толико јак да је привремена самоћа, до рехабилитације, била за мене једини излаз. Таква су увек била моја осећања и често су ме спутавала због своје јачине. А ако нешто нисам никада волео то је да се неко ружно осећа због мене, као што ни ја нисам волео да слушам нечија жалопојања а да ме не пита да ли је то по мојој слободној вољи.

[Никола Ђоловић]

На пример:

Егоиста се увек бави собом. Он је болесно заражен интроспекцијом. Његов егоизам ништа мање не заудара у односу на друге које „созерцава“ егоизмом. Прво се бави унутрашњом анализом себе а онда своју анализу примењује на другога, а после, оптерећује га да се онда сад овај бави њиме. Тако проблеми не постају мера узајамне исповести већ мера (не)дијалога, односно, од проблема више не виде један другог но им сама проблематика постаје мера односа. То је оно фамозно и безнадежно, досадно-ротирајуће, јадање.

[Зорица екс Милева]

Ух гдје ме нађе. Ето баш данас сам имала то искушење, а ради се о томе да је ближњи мој да тако кажем искакао из фрижидера и у ситуацијама гдје сам ја то мислила да је немогуће, намеће своје ставове, своје мишљење, не дозвољава другима да имају свој избор, све то ми је било тако досадно и иритирајуће. Покушавање да то прећутим и да некако прикријем тај свој осјећај некако ми је изгледао као да сам била исувише хладна, чак одбојна, а у ствари ја сам се само борила да не изађе на површину чињеница да ми је то досадно и да ме нервира. На крају сам се ухватила како се склањам плашећи се да ћу рећи нешто што не би требало. И схватила сам колико ја мало љубави имам, и питала сам се да ли ћу икад успјети да себе дисциплинујем и прихватим људе онакве какви су, а да ми то не буде досадно ни иритирајуће. girl_jumping bliss jeeee algabacaju

[Лазар]

Људи знају бити досадни али сам покушавао увек да их прихватим без обзира. Желео сам да их видим какви јесу и какви ће бити иза тих досадних речи. Тако би се стекао утисак да их не слушам уопште а ја бих наликовао човеку који под водом посматра њихов лик и не чује их од воде, као слика без тона. Но, нисам се повлачио само због тих жалопојки или незрелих лакрдија, већ и да не би видели грех на мом лицу који ме тишти а који нисам умео да глумим добром вољом. Некада је стид био толико јак да је привремена самоћа, до рехабилитације, била за мене једини излаз. Таква су увек била моја осећања и често су ме спутавала због своје јачине. А ако нешто нисам никада волео то је да се неко ружно осећа због мене, као што ни ја нисам волео да слушам нечија жалопојања а да ме не пита да ли је то по мојој слободној вољи.

На какав тачно гријех овде мислиш ? На то што нећеш некога да саслушаш ? Не знам да је то сада некакав гријег, једноставно не могу сви људи бити "занимљиви " једни другима. Круг пријатеља обично сачињавају неки људи са којима дјелимо  интересовања или који су нам слични по неким нашим особинама. Са већином осталих људи се може мало попричати онако учтивости ради али то је то, бар код мене.

[Mamica Forumska]

Ух гдје ме нађе. Ето баш данас сам имала то искушење, а ради се о томе да је ближњи мој да тако кажем искакао из фрижидера и у ситуацијама гдје сам ја то мислила да је немогуће, намеће своје ставове, своје мишљење, не дозвољава другима да имају свој избор, све то ми је било тако досадно и иритирајуће. Покушавање да то прећутим и да некако прикријем тај свој осјећај некако ми је изгледао као да сам била исувише хладна, чак одбојна, а у ствари ја сам се само борила да не изађе на површину чињеница да ми је то досадно и да ме нервира. На крају сам се ухватила како се склањам плашећи се да ћу рећи нешто што не би требало. И схватила сам колико ја мало љубави имам, и питала сам се да ли ћу икад успјети да себе дисциплинујем и прихватим људе онакве какви су, а да ми то не буде досадно ни иритирајуће. :cheesy2: klapklap klapklap

bendoff victory78

[Grizzly Adams]

Зашто би то био проблем? Ако је неко непажљив и безобразан да ти досађује, онда је то његов грех, а не твој.

[Oglo]

Ne može niko biti dosadan meni koliko ja sebi  lqj2e2sokakote

Bez šale,baš razmišljam,ima tu na forumu,tip koji bi mi bio idealan komšija,ali mogu mislit kako bi njemu bilo sa mnom kao komšijom

Pozdrav za komšiju

[florenntina]

Ne umem da ne slusam ljude, na zalost. Uvek ih nekako slusam a vrlo cesto su mi dosadni, kao verovatno i ja njima... Mislim da je problem u tome sto su nam razgovori sve manje razmena a sve vise neuroticno "praznjenje" sopstvenih frustracija. Sta da se radi, moramo da trpimo jedni druge jer nam je to jedini nacin da prezivimo ova teska vremena u Srbiji. Trenutno ne  vidim da ima "materijala", u smislu nervnog potencijala, da se to menja na bolje- bar ne u skorije vreme. Sta reci, dace Bog da bude bolje...

Btw, Srbin ume ili da zapoveda ili da slusa. Protece jos dosta vode dok naucimo da komuniciramo i shvatimo da osim ILI/ILI moze sasvim lepo da koegzistira I/I... 0203_cool.gif' class='bbc_emoticon' alt='319.gif' />

[Лазар]

Ne umem da ne slusam ljude, na zalost. Uvek ih nekako slusam a vrlo cesto su mi dosadni, kao verovatno i ja njima... Mislim da je problem u tome sto su nam razgovori sve manje razmena a sve vise neuroticno "praznjenje" sopstvenih frustracija. Sta da se radi, moramo da trpimo jedni druge jer nam je to jedini nacin da prezivimo ova teska vremena u Srbiji. Trenutno ne  vidim da ima "materijala", u smislu nervnog potencijala, da se to menja na bolje- bar ne u skorije vreme. Sta reci, dace Bog da bude bolje...

Btw, Srbin ume ili da zapoveda ili da slusa. Protece jos dosta vode dok naucimo da komuniciramo i shvatimo da osim ILI/ILI moze sasvim lepo da koegzistira I/I... crvenilo.gif' class='bbc_emoticon' alt='0203_cool' />

Жалосно али тако је у већини случајева 1405_love а поготово многи воле да заповједају  319.gif

[И.стојковић]

Одг: Да ли су вам људи некад досадни .............

Да

..........и како решавате тај проблем?

Стрпљењем

smej.gif klapklap

[Милан Меденица :)]

Људи знају бити досадни али сам покушавао увек да их прихватим без обзира. Желео сам да их видим какви јесу и какви ће бити иза тих досадних речи. Тако би се стекао утисак да их не слушам уопште а ја бих наликовао човеку који под водом посматра њихов лик и не чује их од воде, као слика без тона. Но, нисам се повлачио само због тих жалопојки или незрелих лакрдија, већ и да не би видели грех на мом лицу који ме тишти а који нисам умео да глумим добром вољом. Некада је стид био толико јак да је привремена самоћа, до рехабилитације, била за мене једини излаз. Таква су увек била моја осећања и често су ме спутавала због своје јачине. А ако нешто нисам никада волео то је да се неко ружно осећа због мене, као што ни ја нисам волео да слушам нечија жалопојања а да ме не пита да ли је то по мојој слободној вољи.

врло слично се осећам понекад.

само што кад ми прекипи, ја им саспем сву истину о њима у лице, обично у ситуацији кад ће то имати максималан ефекат - разбијање илузија по кратком поступку.

наравно да се ''увреде'', ал мене баш ионако брига за туђу сујету.

а у том тренутку ме мало дотиче и та особа, ионако нема односа па не губим ништа.

ако је нечији монолог однос, онда могу и без њега.

не познајем је.

[Милан Меденица :)]

Ух гдје ме нађе. Ето баш данас сам имала то искушење, а ради се о томе да је ближњи мој да тако кажем искакао из фрижидера и у ситуацијама гдје сам ја то мислила да је немогуће, намеће своје ставове, своје мишљење, не дозвољава другима да имају свој избор, све то ми је било тако досадно и иритирајуће. Покушавање да то прећутим и да некако прикријем тај свој осјећај некако ми је изгледао као да сам била исувише хладна, чак одбојна, а у ствари ја сам се само борила да не изађе на површину чињеница да ми је то досадно и да ме нервира. На крају сам се ухватила како се склањам плашећи се да ћу рећи нешто што не би требало. И схватила сам колико ја мало љубави имам, и питала сам се да ли ћу икад успјети да себе дисциплинујем и прихватим људе онакве какви су, а да ми то не буде досадно ни иритирајуће. tuzansmajli8904 :drugarstvo:

ја тад кренем да се правим луд и глуп, па смислим причицу набрзака како је тај и тај мислио о нечему или некоме нешто а уствари је то мислио због себе или тога и тога.

обично мало интроспективнији укапирају, или обрнем ситуацију ко душко дугоушко - јесте-није, јесте-није, јесте-јесте, није-јесте, није-јесте ... и онда у сред острашћења туширам кад укажем да брани супротан став од оног који је имао/ла до малопре.

сујета обично победи, понекад има ефекта а зависи од особе да ли и колико уствари жели да се промени.

само ми бедак што мене нема тако неко да зезне и укаже ми на очигледно  мајкл

[Јован Чакарески]

Da dosadni su... i ja takodje. Najcese ih saslusham i dajem mutave\bezsvesne odgovore pa oni sami pobegnu od mene  tuzansmajli8904

[Лидија Миленковић]

Ne umem da ne slusam ljude, na zalost. Uvek ih nekako slusam a vrlo cesto su mi dosadni, kao verovatno i ja njima... Mislim da je problem u tome sto su nam razgovori sve manje razmena a sve vise neuroticno "praznjenje" sopstvenih frustracija. Sta da se radi, moramo da trpimo jedni druge jer nam je to jedini nacin da prezivimo ova teska vremena u Srbiji. Trenutno ne  vidim da ima "materijala", u smislu nervnog potencijala, da se to menja na bolje- bar ne u skorije vreme.

Са овим се слажем, потпуно  tuzansmajli8904

[DYNABLASTER]

kad je neko dosadan ja mu kazem brate dosadan si menjaj plocu 0205_whistling