Vlada ograničila cenu hleba

[Дејан1]

На поскупљење хлеба углавном је утицала цена пшенице. Више година уназад пратим кретање цене пшенице код нас и у свету.

У марту на берзи у Чикагу пшеница је продавана за око 20 динара по килограму, Паризу 23 динара, Будимпешти 28 динара, Новом Саду 29 динара.

Чикаго је увек био најјефтинији, али Амери углавном производе генетски модификовану пшеницу која је мање захтевна у погледу обраде и има ниже производне трошкове, а родност генетски модификованих сорти је већа па ето логике. То би била логика зашто су најјефтинији, али 20 динара?? Њихова пшеница не би смела да достигне ни 10 динара по килограму.

Реална цена код нас би требала да се креће од 13-17 динара, и углавном зависи од временских прилика и родности у појединим годинама.

"Европска" пшеница би требала да буде пар динара јефтинија од "наше" јер њихови произвођачи имају бољу подршку државе.

Толико о реалним ценама, али стварност је другачија. Пшеница је у целом свету дупло скупља. Укупан принос пшенице у свету је мањи него обично због пожара у Русији, поплава у Аустралији па је дошло до психозе и скока цене. Одмах се у старту видело да ће пшеница бити скупа. Али оволико?? Ово се отргло свакој контроли.

Овако висока цена мислим да неће трајати дуго. Близу је нова жетва која ће утицати на пад. Али треба преживети дотле...

Свака држава се сада довија како да се избори са тим. У политичке и економске мере се не бих упуштао.

Оваква ситуација јесте страшна, али може бити и горе. Ако Кинези и Индијци повећају потрошњу хлеба и пецива... тешко да би се цена пшенице (и хлеба) могла предвидети.

[Grizzly Adams]

Само једна примедба - не постоји "реална цена", цену одређују купац и продавац у свакој појединачној трансакцији. Не може нико други да каже која би "требало" да буде цена. Ако је на светском тржишту мањак пшенице због непогода или слично, онда цена иде горе и ту никаква контрола не може да помогне. Видећеш како ће пекаре лако да реше проблем. Уместо обичног хлеба једноставно ће да производе неку другу врсту пецива којој цена није ограничена или слично.

[Crveni Baron]

Само једна примедба - не постоји "реална цена", цену одређују купац и продавац у свакој појединачној трансакцији. Не може нико други да каже која би "требало" да буде цена. Ако је на светском тржишту мањак пшенице због непогода или слично, онда цена иде горе и ту никаква контрола не може да помогне. Видећеш како ће пекаре лако да реше проблем. Уместо обичног хлеба једноставно ће да производе неку другу врсту пецива којој цена није ограничена или слично.

Da, to sa realnom cenom je prava socijalisticka izmisljotina. E sada meni nije jasno ako nasa drzava poteze socijalisticke metode za regulisanje trzista sto smo se uopste bunili protiv komunista? Mislim sta se promenilo? Umesto Ckrebica imamo Cedu? Pa bolji je bio Ckrebic.

[Дејан1]

Јасно ми је како трговина функционише.

Под реалном ценом пшенице подразумевам цену која би била задовољавајућа за произвођача пшенице. Та цена покрива трошкове производње и оставља зараду произвођачу. Са таквом ценом (13-15 динара) наш пољопривредник би имао зараду од око 15000 динара по хектару. Мислим да је то сасвим пристојно и реално. Зато и кажем "реална цена". Изузетак би била брдско-планинска подручја где су приноси нижи па би цена морала бити нешто виша (око 20 динара).

[Grizzly Adams]

Da, to sa realnom cenom je prava socijalisticka izmisljotina. E sada meni nije jasno ako nasa drzava poteze socijalisticke metode za regulisanje trzista sto smo se uopste bunili protiv komunista? Mislim sta se promenilo? Umesto Ckrebica imamo Cedu? Pa bolji je bio Ckrebic.

Па ништа се није променило, зато нисмо мрднули са мртве тачке ево већ десет година.

Јасно ми је како трговина функционише.

Под реалном ценом пшенице подразумевам цену која би била задовољавајућа за произвођача пшенице. Та цена покрива трошкове производње и оставља зараду произвођачу. Са таквом ценом (13-15 динара) наш пољопривредник би имао зараду од око 15000 динара по хектару. Мислим да је то сасвим пристојно и реално. Зато и кажем "реална цена". Изузетак би била брдско-планинска подручја где су приноси нижи па би цена морала бити нешто виша (око 20 динара).

Не може брате тако да се рачуна. Прво, не можемо ми да одређујемо произвођачу са чим би он требало да буде задовољан, само он зна са чим је задовољан. Друго, шта ако постоји купац који је спреман да плати 30 динара? По тој логици ми би требало да му забранимо да плати колико жели, а произвођачу ускратимо зараду. Осим што није логично то има читав низ негативних последица по економију о којима можемо исто да разговарамо.

[Дејан1]

1. Цена коју сам навео је цена коју су одувек наши пољопривредници и тражили (тј. у годинама када је цена била нижа). Ја се ту слажем са њима. Не знам како су они дошли до те суме и како су то израчунали али су израчунали исто као и ја. Вероватно ниси пратио ову област и ниси се дружио са пољопривредницима па ти није било познато.

2. Овде си ме погрешно разумео или сам ја остао недоречен. Нисам говорио о забранама и ограничењима. Ја пре свега волим слободу и слободан избор, па и слободно тржиште ако се треба баш дотле ићи. Ако би неко понудио високу цену за пољопривредне производе ја се не бих бунио (а ни пољопривредници). Само сам рекао колико пшеница реално вреди а при томе сам узео у обзир мој начин рачунања и наравно оно што су израчунали сами произвођачи.

По мом мишљењу наши пољопривредници заиста су реални. Мислим да нису себе ни преценили ни подценили.

[florenntina]

Дакле хорор, кукала нам мајка од комуњара више   dizzy999

spam

[uros]

Књига коју помиње је доступна бесплатно, овде: 0205_whistling

http://mises.org/books/fortycenturies.pdf

Супер је књига. Превео сам један делић, кратак "предговор" на прву главу "Антички свет":

Од најранијих времена, од прве појаве организоване државне управе, владари и њихови званичници су покушавали да „контролишу“ економије њихових држава у чему су постизали различите стопе успеха. Појава тезе о „праведној“ или „фер“ цени за одређену робу, цени коју државна управа треба да успоставља силом,  се дакле подудара са појавом цивилизације.

Последњих четрдесет шест векова (ако не и пре) државне управе широм света су повремено покушавале да фиксирају плате и цене. Када се испоставило да су ти покушаји неуспешни, а у већини случајева су то и били, државне управе су кривицу приписивале рђавости и непоштењу својих поданика, а не мањку делотворности политике државних званичника. Ова тенденција државних управа преживела је до дан данас.

Страст економског планирања (одличан израз – страст; да је св. Јован Лествичник којим случајем писао световни еквивалент Лествице, сигуран сам да би „страст економског планирања“ заузела значајно место, прим. прев.), како је професор Џон Џукс убедљиво приметио, је генерацијски феномен. Централно планирање се у историји појављује у свакој генерацији. Овај експеримент обично преживљава неколико година након чега бива одбачен, да би се поново појавио у следећој генерацији.  Своје грандиозне планове за контролу инвестиција, плата и цена држава обично објављује уз велику буку и са великим надама. Након тога, када стварност почне да показује своје лице, државна управа се обично упушта у модификације тих планова, испрва у малој мери па све више и више док на крају, након драстичних измена, једноставно не допусти да ти планови нестану, тихо и без икога ко би за њима жалио. Будући да је људска природа таква каква је, отприлике сваке друге деценије исти ти истрошени планови бивају извучени из нафталина, и након нове глазуре и евентуалног новог назива, бивају поново пласирани од стране државе, започињући нови циклус неуспеха.

[Grizzly Adams]

Идемо даље...

Odlukom Vlade hleb jeftiniji 15%

Izvor: Beta, Tanjug

Beograd -- Vlada Srbije donela odluku kojom je vekna "narodnog hleba" od 500 grama pojeftinila za 15 odsto i koja će sada u maloprodaji koštati 45,97 dinara.

...

Predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica kaže da je realna cena vekne hleba "sava" od pola kilograma između 40 i 50 dinara, koliko se i kreće na domaćem tržistu u proteklih desetak dana.

...

Po njemu je taj potez "nepotreban" i zbog toga što "pekari već neko vreme smanjuju cenu hleba 'sava' koja sad iznosi od 40 do 50 dinara za veknu, iako je starom uredbom propisano da cena može da bude do 54,22 dinara za veknu".

Pralica je kazao da bi cenu hleba trebalo da odredjuje tržište, istakavši da vlada svojim potezom oduzima pravo pekarima da se bave svojim zanatom.

Prema njegovim rečima, poslovanje sa ovako nametnutim cenama može da dovede i do gubitka mnogih pekara, jer na cenu proizvodnje ne utiče samo cena brašna, već i energenata, radne snage.

...

On je kazao da, iako cene brašna padaju, inputi proizvodnje te osnovne životne namirnice stalno poskupljuju. “Uredba vlade o smanjenju cene belog hleba koji se pravi od brašna tip 500 za 15 odsto najviše će štetiti malim pekarama koje imaju veće troškove proizvodnje od velikih industrijskih pekara“, navodi Pralica.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2011&mm=07&dd=21&nav_id=526925

[Juan Valdez]

"Stanković: Dobro je, ali može i niže

Dobro je što će hleb "sava" da pojeftiniti za 15 odsto, ali ima prostora da se cena još koriguje naniže, čak i do 30 odsto, kaže ekspert u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković, naglasivši da maloprodajna cena vekne ne bi trebalo da bude viša od 35 dinara. Prema nedavnoj analizi Instituta za ekonomiku poljoprivrede, maloprodajna cena vekne hleba "sava" od pola kilograma od belog brašna tip 500 treba da bude 32,17 dinara, a veleprodajna 27,37 dinara."

fmqmtx

[Juan Valdez]

Tako i treba.

Izborni slogani stranaka

1990

SPS: "Sa nama nema neizvesnosti"

DS: "Vreme je, prelomite pametno"

SPO: "Snaga, pobeda, obnova"; "Sutra počinje odmah"

1992

SPS: "Srbija se saginjati neće"

SRS: "Gde su srpske zemlje tu su srpski radikali"; televizijski spot SRS-a za izbore 1992. godine bila je pesma "Marš na Drinu"

DS: "Vratiti osmeh Srbiji"; "Možemo, hoćemo bolje"

SPO: "Sa nama nema sankcija"

GSS: "Pobedimo u miru, građanska svest, građanska savest"

1993

SPS: "Tako treba"; "Kad bolje razmislimo, svi smo mi pomalo socijalisti"

SRS: "Mi se nismo promenili"; "Mi dolazimo"

DS: "Pošteno"

DSS: "Zrelo je"

Depos: "Ima šanse, ima, ima"; "Depos daje reč"; "Glas nade"; "Da živimo kao sav normalan svet"; "I ovo je Srbija"

1996

SPS: "Idemo dalje"

SRS: "Vreme je"; "Izaberimo najbolje"

JUL: "Lepo, lepše, levo"; "Glasaj za sebe"; "JUL je kul"; "Kevo, ja ću levo"

ND: "Evo ruke"; "Zbogom oružje"; "Da ne bere onaj koji ne sadi"

DSS: "Verni vama, verni istini, verni sebi"

Koalicija "Zajedno": "Zajedno"

1997

SPS: "Što jes jes, najbolji je SPS"; "Za Srbiju"; "Promene"; "Za bolji život, budućnost Srbije"

JUL: "Jedinstvo različitosti"

ND: "Za Srbiju u plusu"; "Za Srbiju na Zapadu"; "Srbiju Srbijancima"; "Selo bez poreza do kraja veka"

SPO: "Srbijo izađi"; "Sve za Srbiju"; "Ljubav, vera, nada"

SRS: "Mi dolazimo"

Antiizborna kampanja bojkotaša:

DS: "Budi hrabar reci dosta"; "Ajmo, ajde svi u bojkot"; "Bojkotujmo ove da dobijemo nove"

DSS: "Bojkot moj izbor"; "Znam za jadac"

GSS: "Nepošteni izbori lopovska vlast"

DHSS: "Ujedinjeni na izborima, ujedinjeni u bojkotu"

2000

SPS: "Obnova, razvoj, reforma"; "Idemo dalje, u nove pobede"; "Uvek kad vam treba mi smo tu"; "Ugovor s narodom"

JUL: "Istina"; "Reforme"

SRS: "Mudrost, hrabrost, poverenje, pamet, znanje, poštenje"; "Danas Zemun, sutra Srbija"; "Mi dolazimo – SRS"; "Radikali, snaga naroda"; "Svoj na svome"; "Uvek uz svoj narod"

SPO: "Vojislav Mihailović, naš čovek"; "Vojislav Mihailović, čovek pomirenja"

DOS: "Jedinstvo, pobeda, promene"; "Lična skromnost i poštenje"; "Briga za državu i naciju"; "Vojislav Koštunica, čovek iz komšiluka"

Otpor: "Narod je otpor"; "Otpor, jer volim Srbiju"; "Širi se"; "Gotov je"; "Otpor do pobede"; "Nas je više"

GSS: "Složno"

Savez za promene: "Naša obaveza bolja Srbija"

[Grizzly Adams]

"Stanković: Dobro je, ali može i niže

Dobro je što će hleb "sava" da pojeftiniti za 15 odsto, ali ima prostora da se cena još koriguje naniže, čak i do 30 odsto, kaže ekspert u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković, naglasivši da maloprodajna cena vekne ne bi trebalo da bude viša od 35 dinara. Prema nedavnoj analizi Instituta za ekonomiku poljoprivrede, maloprodajna cena vekne hleba "sava" od pola kilograma od belog brašna tip 500 treba da bude 32,17 dinara, a veleprodajna 27,37 dinara."

Да је реко да је експерт за печени прасићи и шљивовицу па да му поверујемо... 0102_laugh

[Иван]

"Stanković: Dobro je, ali može i niže

Dobro je što će hleb "sava" da pojeftiniti za 15 odsto, ali ima prostora da se cena još koriguje naniže, čak i do 30 odsto, kaže ekspert u Privrednoj komori Srbije Vojislav Stanković, naglasivši da maloprodajna cena vekne ne bi trebalo da bude viša od 35 dinara. Prema nedavnoj analizi Instituta za ekonomiku poljoprivrede, maloprodajna cena vekne hleba "sava" od pola kilograma od belog brašna tip 500 treba da bude 32,17 dinara, a veleprodajna 27,37 dinara."

0205_whistling

А што "експерт" не крене сам да производи по тој наниже коригованој цени?  0110_hahaha sHa_sarcasticlol