Патријархов апел за попис становништва -адекватан или не?

[Chevalier]

Их, два слова, научићеш... 

[Semberac]

Их, два слова, научићеш... 

Али сад више да не пишемо о граматици србскога језика на овој теми, важи?Што се мене тиче, нека админ обрише спам... мајкл

[Chevalier]

Ја сам писао о граматици српског језика, не знам за тебе...  мајкл

[Semberac]

Ја сам писао о граматици српског језика, не знам за тебе... 

Тај језик ми није баш матерњи, али сам га савладо...тај срПски мајкл

[nishizawa]

Важи, нећу спомињати туђу дјецу...нису ни она крива што су рођени у несретним околностима гдје нема родољубља и отачествољубља.

Хвала Богу па га у Швајцарској има...

[Semberac]

Хвала Богу па га у Швајцарској има...

Видиш да га има...јесте, ријеткост је то, али има нас мајкл

[andrej]

Већ смо негде писали о овоме: антитези српски - србски...

Овде је то помало и offtopic, али, пошто је тема делимично посвећена односу Цркве и националног идентитета, нека ови постови ипак остану.

Али, овде бих морао да разјасним нешто што је наш пријатељ Семберац исувише млад да би знао.

Када је, почетком деведесетих, кренуо талас верског и националног буђења, многи људи су у то из комунистичког милитантног секуларизма упали стихијски и почели да праве мутанте вере и националног предања. Ми, који смо тих година ушли у веру, не одричући се националног идентитета, убрзо смо се суочили са тим мутираним мишљењима и ставовима наших сународника. Кренула је права плима једног површног шовинизма, који је формално био "хришћански" и скривао се иза лоше натакнуте образине православне духовности, док је, заправо, у питању био прави пагански шовинизам (као својеврсни "српски" пандан усташтву).

Неки од новоизабраних архијереја и значајан део омладине, је, остајући ПРЕ СВЕГА православна, ипак одбијала да се одрекне свести о националној одговорности (пошто је осећај одговорности за своју националну заједницу и спремност да је службом усмеримо ка Христу ЈЕДИНИ МОГУЋИ ВИД ПРАВОСЛАВНОГ НАЦИОНАЛИЗМА, ако желимо да избегнемо замке паганско-јеретичког етнофилетизма). Да бисмо се разликовали од примитиваца и паганских шовиниста, многи од нас су тада придев "српски" писали у непалатализованој (тј. коренској) "верзији" какву је У НЕКОЛИКО СВОЈИХ ТЕКСТОВА (убедљивој мањини свега што је написао), користио свети владика Николај. По истом принципу, користили смо и изразе попут "отачаство" (уместо отаџбина), "родољубље" (уместо патриотизам) и слично. Овако су, управо из ових наведених разлога, понекад писали и наши угледни архијереји: митрополит Амфилохије и њихова преосвештенства епископи Данило, Артемије (мислим да владика Атанасије тада то није радио, пошто се сећам да је почетком деведесетих доста бранио Вукову реформу, коју данас рецимо критикује).

Дакле, придев "србски" и још неки други неформални захвати, тада су издвајали искрено верујуће националисте из шаролике масе којекаквих "равногораца" (који ни личили нису на праве него су изгледали као оне пијане, масне протуве из Булајићевих фантазмагоричних филмских пројекција). Онда је придев "србски" преузео и ИХТУС  Хришћанска књига (чије је издаваштво деведесетих СПЦ не само толерисала, већ често и пласирала и промовисала у просторима и радњама у свом власништву).

Елем, дошао је Пети октобар и све се то распало. Као и после Првог косовског боја, остали смо поражени и понижени. Национална гордост која већински никада није прихватила свенародно окретање Христу Спаситељу, бачена је на колена попут старозаветних Јудејаца (којима се то догађало сваки пут кад су због свог национал-шовинизма и великодржавних претензија заборављали на Бога Живог и Истинитог и мучки убијали његове пророке и светитеље). Непалатализовани придев "србски" се претворио у своју супротност, на жалост, надживевши контекст свог настанка по инерцији. Управо су почели да га највише користе којекакви пагани који се крију иза "аутохтонизма" (у историјском смислу национал-аутизма) и најпримитивније верзије "антиекуменизма" (који се претворио у изговор за пљување по Цркви).

И да не буде забуне, поштујући историјат али не знајући све ове чињенице (а изнео сам тек мали део), коренски придев су наставили да користе и многи млади људи који би, на свој начин (али без суштинског утемељења и познавања традиције настанка), желели да истакну своју националну посебност. Једино "објаснење" које за употребу ове верзије придева дају је да је тако писао и сввети владика Н иколај. Да се мало боље сећају Тита, знали би колико таква "аргументација" заправо унижава и свету успомену на дело светог Николаја Охридског и Жичког и све нас који смо се, у то време, заиста бавили и племенитим дисциплинама попут лингвистичке компаратистике, упоредне индоевропеистике и историјске етимологије, који смо приљежно учили старе језике и трагали за Словом (Логосом) у духу и Духо у слову (логосу) - а у нашим писаним и изговореним излагањима, чак је и свака употреба малог или великог почетног слова у речи, имала своје (у нашем схватању сакрално) значење.

Данас се, некако, осећам као да ми је кроз процес банализације, све ово одузето и то је једини разлог што ја лично више немам ни снаге ни воље да користим непалатализовану верзију идентитетског придева и увек изнова и изнова причам читаву ову генезу.  

[nishizawa]

Већ смо негде писали о овоме: антитези српски - србски...

Овде је то помало и offtopic, али, пошто је тема делимично посвећена односу Цркве и националног идентитета, нека ови постови ипак остану.

Али, овде бих морао да разјасним нешто што је наш пријатељ Семберац исувише млад да би знао.

Када је, почетком деведесетих, кренуо талас верског и националног буђења, многи људи су у то из комунистичког милитантног секуларизма упали стихијски и почели да праве мутанте вере и националног предања. Ми, који смо тих година ушли у веру, не одричући се националног идентитета, убрзо смо се суочили са тим мутираним мишљењима и ставовима наших сународника. Кренула је права плима једног површног шовинизма, који је формално био "хришћански" и скривао се иза лоше натакнуте образине православне духовности, док је, заправо, у питању био прави пагански шовинизам (као својеврсни "српски" пандан усташтву).

Неки од новоизабраних архијереја и значајан део омладине, је, остајући ПРЕ СВЕГА православна, ипак одбијала да се одрекне свести о националној одговорности (пошто је осећај одговорности за своју националну заједницу и спремност да је службом усмеримо ка Христу ЈЕДИНИ МОГУЋИ ВИД ПРАВОСЛАВНОГ НАЦИОНАЛИЗМА, ако желимо да избегнемо замке паганско-јеретичког етнофилетизма). Да бисмо се разликовали од примитиваца и паганских шовиниста, многи од нас су тада придев "српски" писали у непалатализованој (тј. коренској) "верзији" какву је У НЕКОЛИКО СВОЈИХ ТЕКСТОВА (убедљивој мањини свега што је написао), користио свети владика Николај. По истом принципу, користили смо и изразе попут "отачаство" (уместо отаџбина), "родољубље" (уместо патриотизам) и слично. Овако су, управо из ових наведених разлога, понекад писали и наши угледни архијереји: митрополит Амфилохије и њихова преосвештенства епископи Данило, Артемије (мислим да владика Атанасије тада то није радио, пошто се сећам да је почетком деведесетих доста бранио Вукову реформу, коју данас рецимо критикује).

Дакле, придев "србски" и још неки други неформални захвати, тада су издвајали искрено верујуће националисте из шаролике масе којекаквих "равногораца" (који ни личили нису на праве него су изгледали као оне пијане, масне протуве из Булајићевих фантазмагоричних филмских пројекција). Онда је придев "србски" преузео и ИХТУС  Хришћанска књига (чије је издаваштво деведесетих СПЦ не само толерисала, већ често и пласирала и промовисала у просторима и радњама у свом власништву).

Елем, дошао је Пети октобар и све се то распало. Као и после Првог косовског боја, остали смо поражени и понижени. Национална гордост која већински никада није прихватила свенародно окретање Христу Спаситељу, бачена је на колена попут старозаветних Јудејаца (којима се то догађало сваки пут кад су због свог национал-шовинизма и великодржавних претензија заборављали на Бога Живог и Истинитог и мучки убијали његове пророке и светитеље). Непалатализовани придев "србски" се претворио у своју супротност, на жалост, надживевши контекст свог настанка по инерцији. Управо су почели да га највише користе којекакви пагани који се крију иза "аутохтонизма" (у историјском смислу национал-аутизма) и најпримитивније верзије "антиекуменизма" (који се претворио у изговор за пљување по Цркви).

И да не буде забуне, поштујући историјат али не знајући све ове чињенице (а изнео сам тек мали део), коренски придев су наставили да користе и многи млади људи који би, на свој начин (али без суштинског утемељења и познавања традиције настанка), желели да истакну своју националну посебност. Једино "објаснење" које за употребу ове верзије придева дају је да је тако писао и сввети владика Н иколај. Да се мало боље сећају Тита, знали би колико таква "аргументација" заправо унижава и свету успомену на дело светог Николаја Охридског и Жичког и све нас који смо се, у то време, заиста бавили и племенитим дисциплинама попут лингвистичке компаратистике, упоредне индоевропеистике и историјске етимологије, који смо приљежно учили старе језике и трагали за Словом (Логосом) у духу и Духо у слову (логосу) - а у нашим писаним и изговореним излагањима, чак је и свака употреба малог или великог почетног слова у речи, имала своје (у нашем схватању сакрално) значење.

Данас се, некако, осећам као да ми је кроз процес банализације, све ово одузето и то је једини разлог што ја лично више немам ни снаге ни воље да користим непалатализовану верзију идентитетског придева и увек изнова и изнова причам читаву ову генезу.  

Човек је објаснио.

[Slusalica]

Kazu da je sam Vuk Karadjic koristio pridjev srbski. Nedgje na netu sam vidjela njeovo izdanje rjecnika pise srbski. Ne moze se platalizacijom mjenati korjem rjeci(posebno ako je od imenice naroda). U nasem jeziku postoji orudje za rad koje se zove srp.

[Zayron]

Kazu da je sam Vuk Karadjic koristio pridjev srbski. Nedgje na netu sam vidjela njeovo izdanje rjecnika pise srbski. Ne moze se platalizacijom mjenati korjem rjeci(posebno ako je od imenice naroda). U nasem jeziku postoji orudje za rad koje se zove srp.

Da, postoje takozvana fonetska i korijenska transkripcija, korijenska ostavlja korijene riječi takvima kakvi su ignorujući pripadne nasljedne glasovne promjene, palatalizacije itd. U češkom i slovačkom jeziku je zastupljena ta korijenska.

Dakle Srb - srbský! Pišemo tako kako nam to pretpisuje opće usvojeni i dogovoreni pravopis tog odredjenog jezika. Eto i u toj rečenici kad mi napišemo pretpis, pretpisati Česi tamo pišu předpis, předepsat, ostavljaju to d kako jest.

[Crveni Baron]

Ја се сам обрадово овим писањем јер је то доказ да је наша Црква и национални чувар нашег народа (и ако неки желе да докажу како СПЦ није родољубива, односно да је вјера одвојена од србске нације).

ЗА НАРОДНУ ЦРКВУ, НАРОДНУ ВОЈСКУ, НАРОДНУ ДРЖАВУ, НАРОДНИ ЈЕЗИК, НАРОДНО ПИСМО ИТД...

To je јерес. Етнофилетизам је јерес.

P.S. Каже се "српске", а не "србске".

Idi to javi hrvatima, madjarima, italijanima itd pa kada zavrsis sa javljanjem svima i kada te poslusaju onda dodji i javi to i Srbima, sigurno ce te poslusati i nece vise biti etno-file-jeretici.

[andrej]

Ја се сам обрадово овим писањем јер је то доказ да је наша Црква и национални чувар нашег народа (и ако неки желе да докажу како СПЦ није родољубива, односно да је вјера одвојена од србске нације).

ЗА НАРОДНУ ЦРКВУ, НАРОДНУ ВОЈСКУ, НАРОДНУ ДРЖАВУ, НАРОДНИ ЈЕЗИК, НАРОДНО ПИСМО ИТД...

To je јерес. Етнофилетизам је јерес.

P.S. Каже се "српске", а не "србске".

Idi to javi hrvatima, madjarima, italijanima itd pa kada zavrsis sa javljanjem svima i kada te poslusaju onda dodji i javi to i Srbima, sigurno ce te poslusati i nece vise biti etno-file-jeretici.

У сваком народу (па и нашем, српском) има и искрених верника и шовиниста, тако да нема потребе за генерализацијама читавих народа да су "ово" или "оно." Код Мађара постоје "хонведи," код Хрвата усташе, а код нас рецимо "расоналисти, а код Јевреја на пример каханисти; па ипак, нико ни један од ових народа не може да сведе на неку екстремистичку групу. Можемо само да се гађамо цифрама насумице, али то би било паушално и неозбиљно.

[Михајло]

Видим да се многи ложе на ложу Грка (Етнофилетизам је јерес) која је имала свој моменат приликом распада Грчке тортуре над Словенима...

Дан данас Цариград ..пошто нема својих верника... покушава да преузме националне Цркве ,а у томе их подржава и Ватикан наравно...

[Zayron]

Видим да се многи ложе на ложу Грка (Етнофилетизам је јерес) која је имала свој моменат приликом распада Грчке тортуре над Словенима...

Дан данас Цариград ..пошто нема својих верника... покушава да преузме националне Цркве ,а у томе их подржава и Ватикан наравно...

Хахаха, читате шта докони булеварни новинари наизмишљају у потјери за сензацијама па то онда ко папагаји понављате по Форумима. Да сад су се "зли Папа и зли Патријарх" ујединили да преведу на своју римско-цариградску вјеру сироте хришћане православце, хахахаха! Мене ваљда заболи трбух колико се смијем.

Ево их, иду у фронтални напад на хришћане и православце!

 

[коЖељ њацИ]

Скупо смо по босној плаћали фанариотске владике...

Има ту нешто што вели аве сербиа...

Има ту нешто и што Zayron  каже, ето рецимо на западу Путина упорно квалификују као злог и недемократског владара управо ти новинари неки ,а зашто ?

Зато што им није марионета.

Мислим нема никаке основе да човека који је подигао државу из пепела као феникса , на тако безочан начин клеветају, сем што га сматрају за свог непријатеља, истина не таквог какав је Гадафи кога ено бомбардирају хјуманитарно , јербо овде баш не би прошле неке бомбице без свецког рата, но у сваком случају лају на њега ко кере на ланцу.

Тако да кад се то све погледа , у праву је народ кад вели да се гледа и ко говори и шта говори.

Иначе у Турској која не дозвољава да се за патрију бира ико ко није гражданин турске , него само оно шака јада Грка који су тамо а које још нису поклали или протерали није тешко једног епископа ставити под контролу државе, нема ту пуно избора . С друге стране знамо да је турска у НАТО-у .

Тако ономад када је патрија требао да иде у Украјину да подстиче Украјинце на неки церковни сепаратизам од Руса, Руси нису звали Патријаршију , него су назвали турско државно врховништво и лепо им рекоше да се не зезају , и шта би? Патрија Цариградски се не појави у Украјини.

Значи шта ?

Немамо ми појма шта се иза брда ваља.

То брате римокатолике што ви подржавате неког нашег патрију је за сваку пафалу. Лепо је то. И нако баш екуменистички. Бат ми много неверујемо у те ваше подршке , али ни немислимо да сте злонамерни, једноставно свако нека ради свој посо...