РКЦ - Пост за хрватске генерале

[Александар Милојков]

Родољубе, треба бити принципијелан. Ако од нас захтеваш да постимо са римокатолицима за њихове генерале, онда треба да захтеваш да Руси посте за грузијске, а Грузијци за руске генерале. Такође, ако браћа Бугари буду постили за спас својих генерала из Другог рата, принципијелно, требало би им се придружити (успут, ти генерали нису ништа мањи злочин починили над нашим народом од хрватских - то је чињеница, свидело се то теби или не).

[feeble]

И слично, кад је било бомбардовање Србије 1999. чини ми се да сам читао неки чланак (или је то пак била хипотетичка расправа, нисам сад сигуран  greengrin) како неки православни попови у неким НАТО јединицама благосиљају војнике. А овамо се ми молимо истом Православном Богу у борби против њих...

[Родољуб Лазић]

Родољубе, треба бити принципијелан. Ако од нас захтеваш да постимо са римокатолицима за њихове генерале, онда треба да захтеваш да Руси посте за грузијске, а Грузијци за руске генерале. Такође, ако браћа Бугари буду постили за спас својих генерала из Другог рата, принципијелно, требало би им се придружити (успут, ти генерали нису ништа мањи злочин починили над нашим народом од хрватских - то је чињеница, свидело се то теби или не).

Ма наравно, Александре... И то твоје принципијелно размишљање нема, наравно, никакве везе са актуелним екуменистичким тренутком. Чиста принципијелност је у питању. Зашто кварити лепу екуменистичку слику? Сутра ће нам ти исти бискупи (који су позвали народ на пост и молитву) доћи у посету и лепо ћемо се братско-сестрински испричати, изгрлити и изљубити (а можда и присуствовати неком заједничком богослужењу. Не, нећемо се молити заједно, јер нећемо ставити епитрахиљ, а зна се - без епитрахиља нема молитве). И сад треба нешто ситничарити!? Ма хајде, екуменизам ибер алес...

па код РК је у реду те индулгенције али тога нема код православних.

Ми немамо евхаристијску заједницу  тако да су то празне артемитске приче да се и ми молимо за Готовину преко Патријарха.

Искрено, не разумем ни реч од овога што си рекао. Можда зато што размишљаш на венецуеланском тј. шпанском, па је ово неки лош "превод".

[Александар Милојков]

Родољубе, треба бити принципијелан. Ако од нас захтеваш да постимо са римокатолицима за њихове генерале, онда треба да захтеваш да Руси посте за грузијске, а Грузијци за руске генерале. Такође, ако браћа Бугари буду постили за спас својих генерала из Другог рата, принципијелно, требало би им се придружити (успут, ти генерали нису ништа мањи злочин починили над нашим народом од хрватских - то је чињеница, свидело се то теби или не).

Ма наравно, Александре... И то твоје принципијелно размишљање нема, наравно, никакве везе са актуелним екуменистичким тренутком. Чиста принципијелност је у питању. Зашто кварити лепу екуменистичку слику? Сутра ће нам ти исти бискупи (који су позвали народ на пост и молитву) доћи у посету и лепо ћемо се братско-сестрински испричати, изгрлити и изљубити (а можда и присуствовати неком заједничком богослужењу. Не, нећемо се молити заједно, јер нећемо ставити епитрахиљ, а зна се - без епитрахиља нема молитве). И сад треба нешто ситничарити!? Ма хајде, екуменизам ибер алес...

па код РК је у реду те индулгенције али тога нема код православних.

Ми немамо евхаристијску заједницу  тако да су то празне артемитске приче да се и ми молимо за Готовину преко Патријарха.

Искрено, не разумем ни реч од овога што си рекао. Можда зато што размишљаш на венецуеланском тј. шпанском, па је ово неки лош "превод".

Нека дођу Рођо. А ми ћемо као и Господ: Оче, опрости им, не знају шта чине.

Није лако бити хришћанин, мој Родољубе. Велики је императив пред нас ставио Господ, а ми се упорно правимо да га не видимо: ЉУБИТЕ НЕПРИЈАТЕЉЕ СВОЈЕ, БЛАГОСИЉАЈТЕ ОНЕ КОЈИ ВАС КУНУ.

Даће Бог, да хрватски генерали добију шта су заслужили, а да комшије римокатолици схвате да треба дапосте ради покајања и опроштаја.

[Родољуб Лазић]

Александре, докле год им ми јасно не кажемо свој став, него све циле-миле, округло-па-на-ћоше, неће се они сетити да се покају и затраже опроштај. А ми ћемо и даље да учествујемо у молитвеним осминама и да се грлимо и размењујемо љубазности, од чега нема користи ни за њих ни за нас.

[Александар Милојков]

Александре, докле год им ми јасно не кажемо свој став, него све циле-миле, округло-па-на-ћоше, неће се они сетити да се покају и затраже опроштај. А ми ћемо и даље да учествујемо у молитвеним осминама и да се грлимо и размењујемо љубазности, од чега нема користи ни за њих ни за нас.

Даће Бог да се дозовемо памети и ми и они. Та врућа питања сигурно чекају своје време у екуменском дијалогу. Мораће РКЦ да се јасно и недвосмислено одреди према не тако давној и не тако славној прошлости. Ако им је искрено стало до јединства, онда то неће бити проблем - покајање и опроштај јесу стубови Цркве. Но, какогод, Господ је ту да не дозволи никакав синкретизам (како неки данас, нажалост, схватају екуменизам).

[Родољуб Лазић]

па шта ако учествујемо у осминама, боље да се дружимо и молимо него да се пљујемо. Јер се причести неко после осмине, ја нисам чуо још за то. Можеш се и кући молити али се једино можеш причестити у Цркви на Литургији.

Јесте, "Чавез", мудро збориш, нема шта. Ти кад кажеш, то је речено.

[Родољуб Лазић]

Јесте, "Чавез", у праву си. Свака ти је од злата. Нема се шта додати.