(Не)мешање државе у економију, социјална држава итд.

[Grizzly Adams]

Прво ћемо да урадимо Гадафија, опљачкамо га а онда ћемо да пишемо економске чланке.

Ово стварно није у реду, ја сам се већ изјаснио да сам 120% против бомбардовања Либије. Подмукло је подметати ми нешто што не заступам, посебно такве ствари.

[Grizzly Adams]

Па не знам са ким се онда свађаш, али тај очигледно није на овој теми. Мало мање вутре братац... bliss jeeee

[Grizzly Adams]

Да би се писали економски чланци мора прво да се пљачка и то је то.

Занимљиво, а да би се писали математички чланци вероватно прво мора да се убија... bliss jeeee

[Juan Valdez]

А за биолошке чланке мора да се учлани у три'ес' прву и по ложу, обуче костим Деда Мраза и цирка кока кола. Физичарске већ може да пише само рогати лично.  bliss jeeee

[Juan Valdez]

Пази овако, ако ти радиш боље од мене и производиш више него што ти треба, а ја не радим добро и немам довољно онда то није проблем "неравномерне дистрибуције". Проблем је моја (не)продуктивност.

То је тачно, али непродуктивност не значи обавезно да је неко лењ. Може неко да буде страховито вредан, али лоше среће или једноставно се не сналази никако на тржишту из разних разлога. Он ће сигурно у капитализму да пропадне и формално је тачно да није продуктиван. Али шта ако неко жели да има малу пиљарницу или мали породични ресторанчић? Вероватноћа је велика да неће успети. Он увек мора да се шири, увек мора да осваја тржиште... А није свако за то, дефинитивно, нити је то увек добро. То ти никако не можеш или нећеш да скапираш. ОК, рећи ћеш ти, онда ће тај неко да добије посао код тебе који се јеси снашао у таквом систему, те ће и даље имати хлеба. Да не улазим у тачност овога, али је ноторна чињеница да ми више нећемо имати мали породични ресторан у коме се генерацијама служио феномални еспресо прављен с пажњом и љубављу, него гомилу старбаксова. Исто си ономад рекао за пољопривреду. Мали произвођачи су прошлост, будућност је у великим пољопривредним компанијама. Не бих ја имао ништа против тога када би велике компаније нудиле воће и поврће који су здрави и имају укус. Али је опет ноторна чињеница да ћемо имати јабуке и крушке које се разликују само по боји и облику и краве и кокоши пуне антибиотика и хормона и такође истог укуса, тј. без укуса. А алтернатива не може да преживи конкуренцију (или ће бити скупа и доступна само најбогатијима, а да иронија буде већа, та органска производња је оно што смо имали пре капиталистичке пољопривреде или блиска томе). Проблем са капитализмом је што он не гарантује квалитет у свим областима. Оно што освоји тржиште није нужно и најквалитетније. Једначинама које описују сободно тржиште недостају параметри за висок квалитет. Врло лако ће јефтино смеће да потпуно збрше неки вековни врхунски квалитет (чак и да претпоставимо да је баш све апсолутна фер игра, у шта је врло наивно поверовати). Е у таквим стварима сам ја за мешање државе, наравно, ако нема другог решења. Не да се спашавају банке или фирме које пропадају, већ да се спашавају квалитетни, традиционални производи који нестају (за које се слободно може рећи да су културно благо) јер их на тржишту газе много лошији. Ланац старбаксова? Наравно, што да не. Али правац у Италију да вас науче у академијама за еспресо како се прави еспресо, а не да ми ту измишљате топлу воду (да не кажем топло млеко)!

[Михајло]

Но.1

Држава треба да контролише све важне ресурсе...тј..држи у својим рукама..

Но.2

Држава треба да прати пословање и токове новца...да неби било превара...

Но.3

Сви привредни субјекти треба да буду под оком инспекција!

[Juan Valdez]

Само је у капитализму могуће да највећи светски ланац кафеа држи човек који не зна зашто се у италијански еспресо најчешће додаје десетак посто робусте.  bliss jeeee

The Coffee — This will probably surprise you (and hopefully you will not view my assessment as arrogant, but rather as honest), but the coffee was not that good. It turns out that most Italian coffee roasters blend their coffee with robusta beans. This is most likely because of a need for increased profit, but as a result of this decision, much is lost in the cup. The coffee leaves you with a strong, acidic, somewhat sour taste on the side of your tongue. This taste was unpleasant and disagreeable, but prominent in almost all the coffee we tasted.

Despite the change in the taste of the coffee, the experience we had was overwhelmingly positive on both a personal and professional level. We all felt a strong sense of pride in our company and in all of you. For many years now, we have been a respectful inheritor of the Italian coffee culture. We have built our business honoring the very things we saw and experienced. And, in some cases, I am humbled to say, we have improved it.

All of you deliver a world class experience to our customers — one that I believe Italians would praise. We have challenges and opportunities ahead of us, but as long as we embrace our heritage and tradition, have faith in our coffee, our values, and our core purpose, we will continue to win the hearts and minds of our customers. As for the coffee, we never have and never will blend our coffee with robusta beans. We will leave that for others. It is important to note that today; we ethically source higher quality arabica coffee than in any other time in our history. And, in my view, we roast it at a quality level that is better than in the past because of new technology.

http://www.coffeetasters.org/newsletter/en/index.php/schultz-starbucks-ceo-italian-baristas-are-very-good-italian-coffee-is-awful/032/

[Juan Valdez]

Овако се то код нас ради...

Занимљиво је да ”сарадник Центра за слободно тржиште” изјављује овако нешто:

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, takođe naglašava da ništa od svega navedenog u depeši američke ambasade nije bilo nepoznato u Srbiji i da se zna da je preraspodela kapitala kroz primarnu emisiju bila omogućena svima koji su bili bliski režimu.

"Ali, Mišković nije mogao da se obogati samo od toga. Koliko god se to ljudima ne dopadalo, on ima sposobnosti u raznim oblastima i zato je toliko novca i zaradio. Na kraju, njegova kompanija je procvetala posle 2000. godine, a ne pre toga. Siguran sam da bi kapital svakako završio kod njega na kraju, čak i da nije bilo toga", kaže on.

Stevanović naglašava da bi vraćanje u 1993. godinu danas donelo nam više štete nego koristi.

"To je bilo i prošlo. Mi sada treba da se okrenemo tome da stvorimo uslove za uklanjanje prepreka otvorenoj konkurenciji i da eliminišemo privilegije, koje i dalje postoje u Srbiji", smatra on i kaže da je ubeđen da se mnogim kompanijama i dalje toleriše mnogo toga što nikako ne bi smelo.

[uros]

Имам једно питање. Какав је  генерално однос политичког и друштвеног опредељења и економског? Има ли прогресивних либерала који су либертаријанци или је то резервисано само за конзервативце? Тј. какав је утицај идеологије на економију? Да ли је економија произашла из идеологије, или је обликовала идеологију или је више-мање вредносно неутрална у том смислу, па је могу прихватити различите, чак и супротне друштвено-политичке идеологије?

Има, додуше зависи шта подразумеваш под "прогресивни либерали". Звонков видео-одговор садржи причу о проблематици дефинисања тих израза чије значење свако разуме на другачији начин. Нп. ја сам одувек био "либертаријанац" мада то нисам знао да дефинишем док нисам (уз помоћ Звонкових смерница, хвала) то увидео. Наиме оне ствари које карактеришу либертанијанску мисао су ми се увек свиђале, само нисам знао да су оне већ скупљене и заокружене у једну целину која се зове "либертаријанизам", односно није ме довољно занимала та прича о економији уопште у односу на друге ствари па је и нисам проучавао.

Сада пак сам улетео у ту причу и скапирао да је либертанијански систем вредности заиста неискључив, да он ништа не намеће осим најосновнијих права сваког човека. Ево погледај на пример овај интервју од једне од највећих представника "либертаријанизма" Ајн Ранд (која је иначе атеиста, и са којом се лично не слажем око малог милиона ствари, али када се ради о овом питању, о уређењу државе, слажем се 100%):

[uros]

Ивице ево да утрчим мало и ја са свијих 2 фенинга, а Звонко ће да ти одговори у своје име, наравно.

То је тачно, али непродуктивност не значи обавезно да је неко лењ. Може неко да буде страховито вредан, али лоше среће или једноставно се не сналази никако на тржишту из разних разлога. Он ће сигурно у капитализму да пропадне и формално је тачно да није продуктиван. Али шта ако неко жели да има малу пиљарницу или мали породични ресторанчић? Вероватноћа је велика да неће успети. Он увек мора да се шири, увек мора да осваја тржиште... А није свако за тоp

A зашто "мора"? Где то пише да мора? Из мог искуства тамо, видео сам својим очима доста примера где нека породица поседује мали бизнис, рецимо кинези који су власници радњице на ћошку. И то исто су били и остали после 10так година. Нити су се проширили, нити смањили. А кад не би успевали на тај начин да споје крај с крајем, онда чисто сумњам да би то радили 10 година.

...али је ноторна чињеница да ми више нећемо имати мали породични ресторан у коме се генерацијама служио феномални еспресо прављен с пажњом и љубављу, него гомилу старбаксова.

Опет нетачно, то уопште није "ноторна чињеница". Види се да живиш у америчкој тексашкој вуко***ини 0212_rolleyes. Па наравно да тамо не постоји "мали породични италијански ресторанчић" исто као што у шумадијским селима не постоји кинески ресторан - људе у датој средини тако нешто не интересује. Ја сам тамо живео у великом граду где постоји, на пример, крај града Little Italy где итекако има малих породичних ресторана који сервирају еспресо који је исти као еспресо који може да се попије у неком тосканском селу. Зашто? Па зато што за тако нешто на таквом месту постоји потражња. А муштерије су им понајмање Италијани, највише су то Англо-саксонци који воле тај производ и спремни су да га купе, без обзира што два ћошка одатле постоје 3 Старбакса. Штавише, међу дотичним муштеријама Англо-саксонцима постоје и они који су спремни да пређу пола града само да би дошли баш ту да попију добар италијански еспресо.

Мали произвођачи су прошлост, будућност је у великим пољопривредним компанијама. Не бих ја имао ништа против тога када би велике компаније нудиле воће и поврће који су здрави и имају укус. Али је опет ноторна чињеница да ћемо имати јабуке и крушке које се разликују само по боји и облику и краве и кокоши пуне антибиотика и хормона и такође истог укуса, тј. без укуса.

Опет, ово само ако се као овако мала земља каква јесмо определимо за такав модел хипер-производње у пољопривреди. Нажалост, колико видим, управо то се овде обилато спроводи у пракси. Уместо да се концентришемо на "Organic Food" као неке друге мале земље попут Аустрије, на шумадијским ТВ станицама не може да се живи од реклама за хард-кор хемикалије (пестициде итд.) за које ме уопште не би чудило да су забрањене у многим земљама. То је зато што је овдашње тржиште дебело регулисано од стране државе, и зато што не постоје довољно "транспарентни" канали који би нашим сељацима омогућили излаз на све веће и веће тржиште "органик" хране на западу. Са друге стране и на срећу, индустрија приватних винарија у Србији има сасвим обрнут приступ и производи изузетно квалитетна вина.

А алтернатива не може да преживи конкуренцију (или ће бити скупа и доступна само најбогатијима, а да иронија буде већа, та органска производња је оно што смо имали пре капиталистичке пољопривреде или блиска томе).

Зашто не би могла да преживи конкуренцију? Па баш то што је данас на западу такав производ "доступан само најбогатијима" отвара простор да се српски произвођач у веома кратком временском року наметне тржишту уз помоћ нижих цена. Оно где не може да истрпи конкуренцију је управо хипер-продукција хемијски модификоване и регулисане хране где би се такмичила са ултра-великим произвођачима који због огромних понуда могу себи да приуште веома ниске цене.

Проблем са капитализмом је што он не гарантује квалитет у свим областима. Оно што освоји тржиште није нужно и најквалитетније. Једначинама које описују сободно тржиште недостају параметри за висок квалитет. Врло лако ће јефтино смеће да потпуно збрше неки вековни врхунски квалитет (чак и да претпоставимо да је баш све апсолутна фер игра, у шта је врло наивно поверовати).

Све и да је ово тачно, а то је итекако дискутабилно, - па шта? Зар баш то не изражава слободну вољу људи? Када људи не би били спремни да "гласају" својим новцем за фирме које нуде "ниско-квалитетне" производе, ти производи не би ни постојали. И откуд "Једначинама које описују сободно тржиште недостају параметри за висок квалитет"? Дај пример. Колко ја знам постоје итекако пуно високо-квалитетних производа на слободном тржишту само је питање да ли ћеш ти да изабереш њих да купиш или ћеш да изабереш производе нижег квалитета. И опет, дај пример тог "смећа" које ће да збрише "вековни врхунски квалитет". Оно што ја видим у, рецимо, италијанским или француским прехрамбеним производима говори управо супротно: компаније које подражавају дуговековну традицију су итекако тражене и цењене на тржишту, и то светском а не само локалном: нп. чувени сир из Регије Парма (пармезан), чувени вињак из регије Коњак, чувено вино са мехурићима из регије Шампањ, итд. итсл. Зар ови производи не постоје на "слободном тржишту" (под условом да слободно тржиште уопште постији:cheesy:)? Тачно, у дотичним земљама постоје регулације које штите неке од ових производа, али оне нису оно што људе тера да те производе купе. Такође, те регулације не забрањују да било ко производи било који од ових производа, само спречавају коришћење "имена", што би у принципу требало да буде регулисано ионако постојећим правом на трејд-рајт (тј. својину). Лично, мени се не свиђа овакав елитизам који на силу спроводи држава, али оно што држава не регулише нити може да регулише је одлука сваког понаособ да ли ће или не да купи дотични производ. Односно, за успех тих производа уопште није заслужна држава својим регулацијама него њихов квалитет, они би се сигурно продавали без обзира на постојање или непостојање тих регулација.

Е у таквим стварима сам ја за мешање државе, наравно, ако нема другог решења. Не да се спашавају банке или фирме које пропадају, већ да се спашавају квалитетни, традиционални производи који нестају (за које се слободно може рећи да су културно благо) јер их на тржишту газе много лошији. Ланац старбаксова? Наравно, што да не. Али правац у Италију да вас науче у академијама за еспресо како се прави еспресо, а не да ми ту измишљате топлу воду (да не кажем топло млеко)!

Од којих пара ће "држава да спасава" те фирме? Откуд држави паре? Ко ће то да одлучује? Оно што ти овде тврдиш је следеће: да ће неки тамо бирократа боље од мене и тебе да зна шта ти и ја хоћемо или нећемо да купимо, па ће на основу тога да доноси одлуку. То је реалност, ма колико шарена имена покушавали да измислимо која ће ову чињеницу да украсе и улепшају, она ће увек остати то што јесте: сваки човек понаособ (индивидуа) је глупа стока која не зна шта хоће и коме треба неки бирократа да би му он објаснио шта је то што тај човек хоће или неће да купи.  

[Grizzly Adams]

Урош је добро одговорио. Ја исто волим "мале топле породичне радње", на пример у МекДоналдс дословно никад нисам ушао ни овде ни у Србији. Међутим, сећам се када су почеле да се отварају те велике радње народ је одмах кренуо у стампедо, газили су једни преко других да уђу. И шта сад ја и ти као љубитељи "малих породичних радњи" треба да радимо? Да донесемо закон против тога па шаљемо полицију да људима забрањује улаз? Значи, свиђало се то мени или не, поштујем њихову слободну вољу.

Што се Мишковића тиче, па исто су се сви гурали у Макси. Ко их је терао? Сад кукају "обогатио се", па нормално да се обогатио кад сте му дали паре - добровољно. Ако има доказа да је негде прекршио закон онда је ту суд, па нека робија. Ако нема, онда нека пусте човека на миру. И да - дефинитивно је способан. Није он био једини који је имао привилегије код Слобе.

Ово је паметно речено:

"To je bilo i prošlo. Mi sada treba da se okrenemo tome da stvorimo uslove za uklanjanje prepreka otvorenoj konkurenciji i da eliminišemo privilegije, koje i dalje postoje u Srbiji", smatra on i kaže da je ubeđen da se mnogim kompanijama i dalje toleriše mnogo toga što nikako ne bi smelo.

[Juan Valdez]

То је реалност, ма колико шарена имена покушавали да измислимо која ће ову чињеницу да украсе и улепшају, она ће увек остати то што јесте: сваки човек понаособ (индивидуа) је глупа стока која не зна шта хоће и коме треба неки бирократа да би му он објаснио шта је то што тај човек хоће или неће да купи.

Само ћу ти одговорити једну ствар на све ово што си написао: свако дете је глупа стока и треба тамо неки историчар музике да му објасни да је Моцарт вреднији од Џастина Бибера. И зар су људи глупа стока да требају тамо неки научници, историчари и философи науке да му објашњавају да ау у ствари астрономија и математика науке, а не астрологија и нумерологија. Како да кажем, а да не испаднем елитиста. Па не могу да кажем да је народ глупа стока. Нити ја мрзим оне који не воле Моцарта. Али не могу да зарад њихове слободе допустим да Моцарт нестане, неко ипак мора том народу да каже да Моцарт објективно боље вреди од Карлеуше. Ако пак и мислим, као што ти мислиш да мислим, да је народ глупа стока, онда сам и ја исто таква глупа стока. Колико сам само захвалан тој ”застрашујућој монструозној бирократији” толико омраженој код либертаријанаца, а која се зове школски систем, што ми није допустила ту анархистички или још више постмодернистичку слободу, него ми је малкице и обликовала укус и карактер.

То чега се ти и Звонко плашите, плашим се и ја. Па нисам баш толико глуп и наиван да нисам свестан гомиле злоупотреба. Уосталом, ко мени гарантује да неће управо неки џастинбиберовац или карлеушовац да постане министар културе, те да неће ова два да наметне као идеал. Па то се решава развијањем демократије.

избрисано је вређање особе која са темама које припадају пдф Монета нема никакве везе.

Ђунис

Сигурно да народ није глупа стока, али није ни толико префињеног укуса да зна априори да је Моцарт вреднији од Карлеуше. Укус је чудна ствар. Ако мајка допустити детету да једе хамбургере, оно ће их готово увек целог живота волети више од неке високо квалитетне хране. Мајка мора да му формира укус, а то нужно значи ограничавање слободе. У случају Моцарта такође. Ми смо деца, а мајка је не неки државни чиновник, него историја музике, музикологија итд... Демократски изабран чиновник би иделано само требало да спроведе у дело нешто што су утврдили стручњаци и да надгледа. Нисам ти ја баш за тоталитарну државу, као што ти и Звонко мислите. Али то што вас двојица заступате видим као својеврсни анархистички постмодернизам под изговором слободе (вероватно је све то искрено, али се мени не свиђа). Уместо да верујем у тржиште то које ће да регулише баш баш све (не кажем да није изузетно моћно, само сматрам да није моћно у буквално свакој сфери људске делатности), верујем у демократску државу у којој ће не чиновник да регулише, него демократска стручна јавност која ће да изабере и контролише тог чиновника. Министар просвете мора да убаци у школски програм оно што каже физичар. Ако крене да ”оставља свој печат”, има да лети. То није ограничавање слободе, него спречавање разводњавања и релативизовања свега и свачега под фирмом слободе.

[uros]

Супер дискусија, хоћемо још

„Како да кажем, а да не испаднем елитиста.“

А што би то било толико страшно кад би себи признао да си ти у суштини један обичан – елитиста? :-) Зато што је то „политички инкоректно“? Па управо је та „политичка коректност“ последица колективизације (илити како се то данас популарно зове „глобализације“) запада односно јуришања у петој брзини ка комунизму. Ако си елитиста буди брате отворено елитиста, неће да се сруши космос због тога. Зашто би сви морали да се слажу око свега.

Иначе, хајде да узмемо просвету као пример ове приче. Када држава не би организовала просвету, односно када не би „одобравала свима“ зајмове за студирање, цене истог тог студирања би биле много мање зато што би уместо да се камата коју студенти плаћају за те зајмове гомила, тај новац одлазио у руке власника школа па посредно и у џепове професора уместо што одлази у џепове банкара. И не само то него би и порез које држава наплаћује истим тим власницима и професорима да би могла да омогући те зајмове био мањи, па би и та разлика такође завршавала у џепу школа. Цена школовања би вероватно била толико ниска да би сваки студент имао могућност да отплати комплетно школовање уз помоћ неког парт-тајм посла преко лета сваке године студија. Тренутни систем је уствари чист паразитизам државе који има за последицу само једну ствар: скупље и мање квалитетно школовање за свакога.

Што се тиче нижег образовања (основне школе, средње школе) ја мислим да би идеално било да се људима остави да сами организују и тај сегмент друштва. Међутим то би било „добро“ тек у позној фази друштва које је прихватило и спровело принципе Лесе-фер економије. До тада је можда ипак боље да оставимо да оно буде спонзорисано од стране порезних обвезника и организовано од стране бирократа, уз наду да ће те бирократе бити компетентни људи, па се ту слажем са тобом у потпуности. Код нас је и то као и мноштво других ствари нажалост предалеко. Међутим када би тржиште било то које би регулисало образовање онда би постојала компетиција између школа, а свугде где има компетиције има и пораста у квалитету и смањења трошкова крајњих корисника (родитеља).

Друга ствар је то што ово о чему ти причаш уопште не спада у домен економије. То што ти приватно мислиш да мајка мора да забрани детету да једе хамбургере да то дете онда касније не би искључиво јело хамбургере, односно да би му префинила укус, то је океј, ко ти брани да тако размишљаш? Можда се и ја слажем са тобом. Али, и то једно огромно али, да ли ти мислиш да би ико имао право тој мајци да одређује да она мора детету да забрани да једе хамбургере? Е ту се ми разилазимо по свему судећи. Ја дубоко верујем да је овај избор искључиво избор те мајке, и то само њен лични, а не „друштвени“, колективни.  Чак и из православне визуре, човекова слобода је светиња над светињама, можда најбоголикија од свих човекових особина. У историји се показало да увек, али увек када је неко истриповао да хоће да се игра диктатора који је паметнији од свих и који намеће своје одлуке другима, да је ствар отишла у дебелу пропаст.

Комунистички систем вредности је изузетно дијаболичан у својој суштини.  У њему се сви плаше свих, на човека се гледа као на звер којој ако се допусти да и мало скрене са мејнстрим путање ће некога да убије, опљачка, експлоатише, сулује, итд. Он се заправо заснива на страху као јединој константи у међуљудским односима. Твој страх од Карлеуше као потенцијалне министарке културе је идентичан као страх бољшевика од неке његове фиксације као што је „империјализам“, „троцкизам“, „зиновјевизам“, итд. Са друге стране, либертаријански (грозно име, али шта ћеш) приступ томе се своди на „пустите људе на миру“ философију. Све и да се сложимо да постојање „министарства културе“ може на било какав начин да допринесе самој култури једне нације - па шта ако Карлеуша постане министарка културе? (На страну то што уопште нисам начисто ко би био гори на том месту, она или рецимо један Лечић; оно у шта сам сигуран је да нико не би био бољи).  Ово само потврђује твој страх да ће то што ће Карлеуша да буде министар културе да се одрази на слободне људе и на њихову слободу избора. Са друге стране ја сам убеђен да када би Карлеуша била министар културе Моцарт би био много више присутан у ЦДовима људи јер би баш то што је Карлеуша министар изазвало природно гнушање код многих, и баш зато би се вратили изворним историјским вредностима. Можда грешим, али гледам из сопствене визуре, а из своје коже не могу да искочим: кад сам био клинац и кад су нас терали да рецитујемо песмице Титу и учимо оне ретардиране причице о Јожеу и свињским главама, мени је баш то тада изазивало одвратност према целој тој причи због које сам касније формирао многе своје ставове.

[Crveni Baron]

Супер дискусија, хоћемо још

„Како да кажем, а да не испаднем елитиста.“

А што би то било толико страшно кад би себи признао да си ти у суштини један обичан – елитиста? :-) Зато што је то „политички инкоректно“? Па управо је та „политичка коректност“ последица колективизације (илити како се то данас популарно зове „глобализације“) запада односно јуришања у петој брзини ка комунизму. Ако си елитиста буди брате отворено елитиста, неће да се сруши космос због тога. Зашто би сви морали да се слажу око свега.

Иначе, хајде да узмемо просвету као пример ове приче. Када држава не би организовала просвету, односно када не би „одобравала свима“ зајмове за студирање, цене истог тог студирања би биле много мање зато што би уместо да се камата коју студенти плаћају за те зајмове гомила, тај новац одлазио у руке власника школа па посредно и у џепове професора уместо што одлази у џепове банкара. И не само то него би и порез које држава наплаћује истим тим власницима и професорима да би могла да омогући те зајмове био мањи, па би и та разлика такође завршавала у џепу школа. Цена школовања би вероватно била толико ниска да би сваки студент имао могућност да отплати комплетно школовање уз помоћ неког парт-тајм посла преко лета сваке године студија. Тренутни систем је уствари чист паразитизам државе који има за последицу само једну ствар: скупље и мање квалитетно школовање за свакога.

Што се тиче нижег образовања (основне школе, средње школе) ја мислим да би идеално било да се људима остави да сами организују и тај сегмент друштва. Међутим то би било „добро“ тек у позној фази друштва које је прихватило и спровело принципе Лесе-фер економије. До тада је можда ипак боље да оставимо да оно буде спонзорисано од стране порезних обвезника и организовано од стране бирократа, уз наду да ће те бирократе бити компетентни људи, па се ту слажем са тобом у потпуности. Код нас је и то као и мноштво других ствари нажалост предалеко. Међутим када би тржиште било то које би регулисало образовање онда би постојала компетиција између школа, а свугде где има компетиције има и пораста у квалитету и смањења трошкова крајњих корисника (родитеља).

Друга ствар је то што ово о чему ти причаш уопште не спада у домен економије. То што ти приватно мислиш да мајка мора да забрани детету да једе хамбургере да то дете онда касније не би искључиво јело хамбургере, односно да би му префинила укус, то је океј, ко ти брани да тако размишљаш? Можда се и ја слажем са тобом. Али, и то једно огромно али, да ли ти мислиш да би ико имао право тој мајци да одређује да она мора детету да забрани да једе хамбургере? Е ту се ми разилазимо по свему судећи. Ја дубоко верујем да је овај избор искључиво избор те мајке, и то само њен лични, а не „друштвени“, колективни.  Чак и из православне визуре, човекова слобода је светиња над светињама, можда најбоголикија од свих човекових особина. У историји се показало да увек, али увек када је неко истриповао да хоће да се игра диктатора који је паметнији од свих и који намеће своје одлуке другима, да је ствар отишла у дебелу пропаст.

Комунистички систем вредности је изузетно дијаболичан у својој суштини.  У њему се сви плаше свих, на човека се гледа као на звер којој ако се допусти да и мало скрене са мејнстрим путање ће некога да убије, опљачка, експлоатише, сулује, итд. Он се заправо заснива на страху као јединој константи у међуљудским односима. Твој страх од Карлеуше као потенцијалне министарке културе је идентичан као страх бољшевика од неке његове фиксације као што је „империјализам“, „троцкизам“, „зиновјевизам“, итд. Са друге стране, либертаријански (грозно име, али шта ћеш) приступ томе се своди на „пустите људе на миру“ философију. Све и да се сложимо да постојање „министарства културе“ може на било какав начин да допринесе самој култури једне нације - па шта ако Карлеуша постане министарка културе? (На страну то што уопште нисам начисто ко би био гори на том месту, она или рецимо један Лечић; оно у шта сам сигуран је да нико не би био бољи).  Ово само потврђује твој страх да ће то што ће Карлеуша да буде министар културе да се одрази на слободне људе и на њихову слободу избора. Са друге стране ја сам убеђен да када би Карлеуша била министар културе Моцарт би био много више присутан у ЦДовима људи јер би баш то што је Карлеуша министар изазвало природно гнушање код многих, и баш зато би се вратили изворним историјским вредностима. Можда грешим, али гледам из сопствене визуре, а из своје коже не могу да искочим: кад сам био клинац и кад су нас терали да рецитујемо песмице Титу и учимо оне ретардиране причице о Јожеу и свињским главама, мени је баш то тада изазивало одвратност према целој тој причи због које сам касније формирао многе своје ставове.

Ljudi, na kojoj vi planeti zivite? Kakvo trziste i konkurencija u obrazovanju? Pa nije to Hot-dog? Vidim neko jos zive u prvoj polovini 19. veka i zalazu se za te odnose. Pa bolji je Pol Pot od toga.

[Grizzly Adams]

@Урош

algabacaju

Само да додам - апсолутно је сигурно да ће биберовци и карлеушовци увек бити министри културе. Да се Јелена Карлеуша и Јован Колунџија кандидују на демократским изборима резултат би био 99% за Јецу.

Предност коју Колунџијини гласачи имају није бројност, ту су у великој мањини, већ је предност памет. Тај 1% људи који воле Колунџију и слушају Моцарта има већи IQ него сви Јецини гласачи заједно. Ако их пустимо да се равноправно такмиче, нема никакве сумње да ће победити. Опет је слободарство (да преведемо либертаријанизам ако је могуће) боље - тј. једино - решење.

Причај ми о елитизму... :group111: