Jump to content

БУШИДО - етика самураја и душа Јапана.


Препоручена порука

После ове теме славбе аутентичности извора https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8549.0.html ,

БУШИДО - кодекс самураја

Постављена слика

Из Википедије, слободне енциклопедије

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D1%88%D0%B8%D0%B4%D0%BE

Бушидо (јапан. 武士道, пут ратника, буши - ратник, до - пут) описује данас кодекс понашања и животну филозофију ратничког сталежа Јапана, тј. самураја, слично кодексу европских витезова. Своју популарност и познавање бушидо захваљује посебно Инацо Нитобе и његовој 1899 на енглески писаној књизи Bushido - the Soul of Japan (Бушидо - душа Јапана). Премда њему бушидо је:

Бушидо је дакле кодекс оних моралних начелства које витези треба да посматрају. Он у првом реду није један писмено фиксирани кодекс; он се састоји од нашелства, усмено предани и само делимично од познатих витеза или научника написано. Он је кодекс који права дела чини светим, закон који је написан у срцу. Бушидо се не гради на креативна дела једног способног мозга или на животу познатих личности. Он је више продукт органског раста у вековима војног развоја.

Етимологија

Појам бушидо настаје као кодекс понашања у 17. веку за време токугава-шогуната. Независно од саме садржине он је продукт тог времена, једног времена, у којем је у Јапану трајао дуги мир и кад су грађански ратови давно завршени. Када је Нитобе крајем 19. века написао Бушидо - душа Јапана, није био свестан да је тај појам већ постојао. Мислио је да ствара нови и био је касније изненађен, кад су га упутили на њега. Због тога се не морају узимати за сасвим једнако историјски бушидо токугава-шогуната и бушидо јапанског романтизма који је касније дефинисао Нитобе.

Генерално

Бушидо се развијо из филозофије будо, које је дефинисало дела и дужности самураја. Он помиње апсолутну лојалност самураја према свом господару, тј. даимјо, и спремност за њега и за вредности бушидоа жртвовати и живот. Самураји и животна филозофија бушидо били су високо цењени, исто зато што су самураји у различитим периодима јапанске историје припадали највишим сталежима јапанског друштва. За самураја се разумело само од себе, да се поред ратне вештине бави и уметностима, науком, религијом и филозофијом (文武両道, бумбу рјодо, обоје путеви литературе и рата). На првом месту стајала је увек лојалност према господару. Самураји су развили строги кодекс понашања, који је међу другом садржавао и седам врлине ратника. Тај кодекс био је основа за сав живот, те и приватни. Повреде тог кодекса сматране су за нечаствене, што се завршило често у сепуку, ритуалном самоубиству.

Седам врлина

  1. Ги (義): Искреност, праведност

  2. Ју (勇): Храброст

  3. Џин (仁): Доброта

  4. Реј (礼): Учтивост, уљудност

  5. Макото (誠) или Шин (真): Истина, честитост

  6. Меијо (名誉): Част

  7. Чуги (忠義): Верност или Чу (忠): Дужност и лојалност

Пет главних захтева

Пет главних принципа или захтева које је тражио бушидо, сједињени под појам Доџокун:

. Верност

     Верност према господару и љубав према домовини

     Верност и поштовање према родитељима

     Верност према себи, вредноћа

 

2. Учтивост, уљудност

     Љубав

     Умереност

     Етикета (понашање)

 

3. Хаброст

     Тврдноћа и хладнокрвност

     Стрпљивост и издржљивост

     Сналажљивост

4. Отвореност и искреност

     Част

     Праведност

5. Умереност, скромност

     Чистоћа

Нарочито религиозно оријентисани списи за главне врлине и принципе наводе: Искреност, храброст, милосрђе, учтивост/уљудност, честитост и лојалност.

Постављена слика

Бушидо је био кодекс части и није извор за историјску истинитост, што се у бурној јапанској историји може лако увидети. Као што је било међу европским витезима и код самураја је било издаје, поткупљивања, мучких убиства и мењање странака.

Бушидо исто тако није постојао као један писмени или религиозни манифест, већ се сумирао из јапанске културе под утицају разних религија и филозофија, и по временским условима различитих периода. Био је више начин мишљења који је утицао на свакодневницу него одређена духовност. Најјаче се дефинисао у едо-периоди, дакле, за време дугог мира у периоду Токугава-шогуната.

Постављена слика

Мијамото Мусаши убива аждаху

本朝水滸傳剛勇八百人ノ一個

宮本無三四

越前美濃飛騨の境穴間越えの山中にて山鮫魚を殺す

一勇斎 國芳画

Филозофија бушидоа утицала је на борилачке вештине самураја и на млађе борилачке вештине попут

   * Аикидо

   * Иаидо

   * Кендо

   * Кенџуцу

   * Кјудо

   * Нагинатадо

   * Џијуџицу

   * Џудо

и неколико Карате стилова.

Бушидо данас

Због принципа безусловне послушности према владару/властима бушидо се нарочито у западним друштвама сматра анахроничним, старомодним.

Али, Бушидо има свој значај у традиционалним јапанским и другим борилачким вештинама и спортовима, где се, посебно у спортском такмичењу, противник не сматра непријатељом, него пријатељем који омогућава да се испробају сопствене способности.

Многима у савременом Јапану бушидо такође служи за оријентацију ка вредностима изван демократско-капиталистичког начина живота западног типа, али такав прилаз може да се преобрати у своју супротност, тако да уместо у једну врсту ослобођења, кроз принципе верности и вредноће одведе у крајност тоталне послушности друштву и раду.

Постављена слика

[size=17Бушидоpt][/size]

Бушидо, буквално преведен „Пут ратника“ се развио у Јапану између Хеиан и Токугава периода (ИX – XИИИ века). То је био кодекс и пут живота самураја, ратничке класе, сличне средњовековним витезовима у Европи. На њега је највише утицало учење зена и конфучијанизма, две различите филозофске школе у том периоду.

Бушидо није исти као витештво и кодекс европских витезова. Он истиче верност, саможртвовање, правичност, осећај срама, префињене манире, честитост, скромност, умереност, борилачки дух и част.

Бушидо произилази од будизма, зена (зен је јапански будизам, настао ширењем кинеског ча будизма у Јапан где се развио као својствен облик будизма), конфучијанизма и шинтоизма. Мешањем ових филозофских и религијских учења створен је кодекс ратничких вредности знан као бушидо.

Из Будизма бушидо је преузео однос према опасности и смрти. Самураји се не плаше смрти јер по будистичком учењу сматрају, да ће по смрти бити реинкарнисани и поново живети живот на земљи. Самураји су ратници од тренутка када постану самураји па све до смрти, и не плаше се опасности.

Кроз зен будизам, појединац може досећи стање „просветљења“. Зен медитација учи да се концентрацијом може доћи до нивоа свести који се не може описати речима. Зен учи о познавању самога себе и непостојању граница. Самурај ово користи као средство да се ослободи страха, поколебљивости и  на послетку грешака. Због таквих ствари може погинути.

Шинтоизам, друго јапанско учење, даје бушидоу ноту верности и патриотизма. Шинтоизам обухвата дубоко поштовање предака што чини царску фамилију инспирацијом целој нацији. Цар је уживао поштовање као бог. Он је био отелотворење Неба на земљи. Са таквом верношћу су се самураји заклињали цару и њиховим феудалним господарима – даимјоима, самурајима вишег нивоа.

Шинтоизам такође представља кичму патриотизма према њиховој земљи Јапану. Сматрају да земља није ту само за њихове потребе, „она је свето пребивалиште богова, духова њихових предака...“(Нитобе, 14). Брину се за земљу, штите је и развијају кроз изразити патриотизам.

Конфучијанизам даје бушидоу своја уверење о односу са стварима у људском животу, околини и породици. Конфучијанизам наглашава пет моралних односа између господара и слуге, оца и сина, мужа и жене, старијег и млађег брата, и између пријатеља, којих се самураји придржавају.  Ипак, самураји се не слажу са свим стварима конфучијанског учења.  Верују да човек не би требало да седи и чита књиге по цео дан, нити да пише песме по цео дан. Уместо тога бушидо сматра да су човек и васиона створени слични духом и етиком.

Поред ових особина бушидо истиче добродушност, љубав, искреност, поштење, и самоконтролу уз највиши степен респекта. Праведност је један од главних принципа самурајског кодекса. Непоштени путеви и нечасна дела су сматрана ниским и нељудским. Љубав и човекољубље су најузвишеније особине и величанствена дела.

Самураји су се понашали једнако у свакодневном животу, као и у време рата. Искреност и поштење су једнако вределе као и сам живот.

Буши но ићи-гон или реч самураја осликава спој потпуне верности и  поверења. Са таквим спојем није било потребе ни за каквом писаном заклетвом, то је било прожето поносом и достојанством сваког од њих. Самурају је такође била потребна самоконтрола и чврстина да би уживао потпуно поштовање. Није показивао знаке бола или радости. Све је држао унутар себе – без жаљења, без плакања. Одражавао је смирено понашање и сталоженост ума који се није смео предати икаквим емоцијама. Био је прави и потпуни ратник.

Принципа, који чине бушидо има неколико и веома су прости.  Кроз једноставност бушидо је створио начин живота који се развијао нацијом током њених најтежих периода, током грађанских ратова , очајања и неизвесности.

Немам родитеље; стварам од Неба и Земље своје родитеље.

Немам божанску моћ; стварам од своје искрености божанску моћ.

Немам мишљења; стварам од своје покорности мишљења.

Немам магичну моћ; стварам од своје личности магичну моћ.

Немам тело; стварам од чврстине карактера своје тело.

Немам очи; стварам од бљеска муње своје очи.

Немам уши; стварам од осетљивости своје уши.

Немам удове; стварам од спремности своје удове.

Немам законе; стварам ос штићења себе своје законе.

Немам стратегију; стварам од права да убијем и права да повратим живот своју стратегију.

Немам злих намера; стварам од смирености у сеизи прилику да потиснем своје зле намере.

Немам чуда; стварам од исправних закона своја чудо.

Немам принципе; стварам од прилагодљивости свим ситуацијама своје принципе.

Немам тактике; стварам од Празнине и Пуноће своје тактике.

Немам талента; стварам од спремности свој таленат.

Немам пријатеље; стварам од свог Ума пријатеља.

Немам непријатеља; стварам од небудности свог непријатеља.

Немам оклоп; стварам од добродушности свој оклоп.

Немам тврђаву; стварам од Непокретног Ума своју тврђаву.

Немам мач; стварам од Не-Ума свој мач.

извор:

http://www.hrabrosrce.org.rs/joomla/index.php?option=com_content&view=article&id=55%3Abusido&catid=35%3Atekstovi&Itemid=63〈=

Inazo Nitobe - Bushido - Kodeks samuraja.pdf

http://www.filestube.com/9ULcAVUnV6GdODSCV68DeX/Inazo-Nitobe-Bushido-Kodeks-samuraja.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

i "MI" konja za trku imamo 4chsmu1))) SYSTEMA -ruska borilacka vjestina..... prema nekim izvorima zasnovana na pravoslavlju girl_jumping))) vrlo zanimljiva puna filozofije i misticnosti , medjutim nije tako izreklamirana kao one cija je podloga budizam i hinduizam, nego se evo sad razvija iz rusije pa na dalje. Malo sam vjezbuckala neke stvarcice iz toga i mogu reci da je vrlo zanimljivo i vrlo efikasno girl_jumping

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искрено ,све су то глупости.

Те источњачке борилачке вештине које подразумевају неку медитацију, духовност и слично нису ништа сецијално.

Најефикасније и учинкоквитије вештине су бокс ,кик бокс,џудо,бразилска џиу џица, самба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bušido nije borilačka veština, već ideal samuraja koji je nastao u mirnoj periodi feudalnog Japana negde između 17. i 19. veka. Za vreme građanskih ratova i ko bi postao šogun i ostalo Japanci nisu davali ni šaku pirindža za neke bušido-ideale.. Šta se tiče samih borilačkih veština, svaka je na svoj način dobra, zavisi sve kako se trenira i vežba. Problematične su onda kad se nema manje ili više realnih borba, dakle sparinga i tako dalje, znači protivnika da dohvatiš, da ga osetiš, da naučiš da dadneš ali i da primiš.

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искрено ,све су то глупости.

Те источњачке борилачке вештине које подразумевају неку медитацију, духовност и слично нису ништа сецијално.

Најефикасније и учинкоквитије вештине су бокс ,кик бокс,џудо,бразилска џиу џица, самба.

Дејане, можда ипак не би било лоше када би се прво малко боље обавестио о ономе за шта тврдиш да је глупост...

0442_feel

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искрено ,све су то глупости.

Те источњачке борилачке вештине које подразумевају неку медитацију, духовност и слично нису ништа сецијално.

Најефикасније и учинкоквитије вештине су бокс ,кик бокс,џудо,бразилска џиу џица, самба.

Дејане, можда ипак не би било лоше када би се прво малко боље обавестио о ономе за шта тврдиш да је глупост...

0442_feel

Recimo kad se trenira tradicionalni ajkido(ne onaj realni ajkido) stave sliku nekog matorog japanca pa mu se klanjaju pa rade neke vežbe da pukneš od smeha ,pa onda kao rade neke poluge pa uzmu neke štapove pa se mačuju na kraju treninga niko nije oznojan a svi tripiju da su Stiven Sigal.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aikido ima veoma lepe pokrete i neke od njih bile bi za jednog iskusnog borca sigurno od prednosti. O samim borilačkim tehnikama možemo da diskutujemo.. Sa druge strane, ne dolikuje da svakome razbiješ nos, tako da nije loše se znaju pojedine poluge.

Milost i istina neka te ne ostavlja; priveži ih sebi na grlo, upiši ih na ploči srca svojega!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Recimo kad se trenira tradicionalni ajkido(ne onaj realni ajkido) stave sliku nekog matorog japanca pa mu se klanjaju pa rade neke vežbe da pukneš od smeha ,pa onda kao rade neke poluge pa uzmu neke štapove pa se mačuju na kraju treninga niko nije oznojan a svi tripiju da su Stiven Sigal.

Тренирао сам Реални аикидо неких пет година, па понешто знам о тој теми...

Елем - церемонија коју си видео на почетку тренинга није клањање, већ одавање поштовања Морихеију Уешиби, творцу аикидоа (нешто слично као када ђаци устану када наставник уђе у учионицу)...

Вежбе и технике које се увежбавају можда теби делују смешно из перспективе посматрача. Из перспективе нападача, веруј ми, нису нимало смешне. tuzansmajli8904

Рад са бокенима (дрвеним копијама катане) за циљ има усавршавање покрета и технике, будући да аикидо и кендо имају много тога заједничког, па се кроз учење техника кендоа усавршавају и технике аикидоа.

А што се знојења тиче - аикидо и јесте вештина која се не ослања на снагу, већ на спретност. Идеја је управо да се са најмањом могућом уложеном енергијом савлада противник, и када се аикидо ради правилно, често се деси да се и после једночасовног тренинга аикидока не озноји.

Не знам једино да ли сви трипују да су Сигал - али ми се чини да си ти на основу пола тренинга који си одгледао истриповао да знаш довољно о борилачким вештинама које си набројао да би могао закључиш да су глупост.

Ноу хард филингз. 7896634

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne bi ja mešao realni ajkido sa tradicionalnim.

Vrlo dobro sam posmatrao treninga ajkidoa ,ne jednom već mnogo puta,i slobodno mogu da zaključim da je tradicionalni ajkido prevaziđen.

Jedino možda može da posluži kao osnova za neke efikasnije tehnike.

Ako neko ide na tuzansmajli8904 tra. ajkidoa radi druženja sa ljudima to je ok ali ako ide da bi se naučio samoodbrani onda mu je bolje da kupi suzavac.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Aikido ima veoma lepe pokrete i neke od njih bile bi za jednog iskusnog borca sigurno od prednosti.

Ajkido može da ti bude od prednosti ako te napadne neko sa oklopom od 100 kila pa ga ti malo izbaciš i ravnoteže i on padne.

Pošto više nema oklopljnih vitezova i samuraja da te napadnu onda čemu ti lepi pokreti?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ne bi ja mešao realni ajkido sa tradicionalnim.

Vrlo dobro sam posmatrao treninga ajkidoa ,ne jednom već mnogo puta,i slobodno mogu da zaključim da je tradicionalni ajkido prevaziđen.

Jedino možda može da posluži kao osnova za neke efikasnije tehnike.

Ako neko ide na trening tra. ajkidoa radi druženja sa ljudima to je ok ali ako ide da bi se naučio samoodbrani onda mu je bolje da kupi suzavac.

О томе се већ може дискутовати. РА јесте далеко агресивнији и оштрији стил. Међутим, моје је лично мишљење да између ова два вида аикидоа и нема толико много разлике - на крају крајева, сви најбољи мајстори РА које имамо су до пре пар година били мајстори ТА...

У сваком случају, не волим да на тај начин размишљам о борилачким вештинама. По мом мишљењу, нема бољих и лошијих вештина, већ само бољих и лошијих бораца...

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...