Jump to content

Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск, Света Пиамука Мисирка

Оцени ову тему


Препоручена порука

среда 16. март (3.мар)


Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск

76.jpg

Свети мученици Евтропије, Клеоник и Василиск беху другови светог Теодора Тирона. Па кад славни Теодор славно сконча, они осташе у тамници иза њега, и не беху задуго осуђени због смене намесника царског у граду Амесији. Када стиже нови намесник, још нечовечнији од свог претходника, нареди те му изведоше ову тројицу. Сва тројица беху младићи, и то Евтропије и Клеоник браћа рођена, а Василиск сродник светом Теодору. Но сва тројица по братској љубави беху као рођена браћа. Тако и пред намесником рекоше: "Као што је Света Тројица недељива, тако смо и ми по вери недељиви и по љубави неразлучни". Узалудна беху сва ласкања од стране намесника, и узалудни покушаји његови да поткупи Евтропија. Најпре овога позва да с њим вечера, што Евтропије одби говорећи из Псалама: благо мужу који не иде на савет нечестивих, потом му понуди огромно благо - сто и педесет литара сребра - што Евтропије такође одби подсетив намесника, да Јуда због сребра душу своју изгуби. После свих покушаја, истјазања и мука беху прва двојица осуђени на распеће, а Василиск на посечење мачем. И бејаху два брата на два крста распети, за што они одадоше хвалу Христу, што их удостоји оне смрти, којом и Он умре; а трећи Василиск мачем посечен. И сви одоше у царство радости где их чекаше војвода њихов, свети Теодор, пре њих прослављен од Христа, Господа и Победиоца. Пострадаше чесно 308. године.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.



Света Пиамука Мисирка


По рођењу Египћанка. Ради Христа не хте се удавати него се преда подвижништву у кући своје матере. Као девственица, она све време свога живота проживе са својом мајком, једући једанпут у два дана, и то увече, док је дању прела лан. Она би удостојена пророчког дара, о чему ево једног примера. Догоди се једном у Египту, за време поплаве Нила, да једно село нападе на друго, јер међу селима бивају око поделе поплављеног земљишта свађе, које се често завршавају тучом и убиствима. Тако, једно село нападе на Пиамунино село, и велика гомила људи пође са копљима и мотикама да помлати њено село. Али блаженој се деви јави анђео Божији и откри јој намеравани напад. Она дозва старешине свога села и рече им: "На вас иду из тог и тог села; изађите им у сусрет и умолите их да одустану од своје зле намере, да не би сви ми, житељи овога села, пропали зачас". Али се старешине веома уплашише, и падоше пред ноге њене молећи је и преклињајући је: "Ми не смемо да им изађемо у сусрет, јер знамо њихово пијанство и безумље, него ако имаш милости према нама, и према нашем селу, и према дому своме, изађи им сама у сусрет, и умири их, да би се они вратили назад". Али светитељка не пристаде на то, него уђе у своју собу и сву ноћ остаде на молитви, молећи Бога и говорећи: "Господе који судиш овој земљи, коме никаква неправда није у вољи, када ова молитва узађе к теби, нека света сила прикује за земљу оне људе где их буде затекла". И зби се тако на молитву ове свете девојке. Око једног сата, када нападачи бејаху на три миље од села, на том месту бише приковани за земљу као што мољаше светитељка, и не могаху се макнути с места. И самим нападачима би откривено да им се то догодило посредством слушкиње Христове Пиамуне. Стога они послаше у њено село, тражећи мир и поручујући житељима: "Захвалите Богу и чистим молитвама праведне Пиамуне, које су и вас спасле и нас одвратиле од великога греха".Света Пиамуна упокојила се 337. године.



Непозната девојка из богате куће у Александрији

Имађаше доброг оца, који претрпи много и зло сврши, и мајку злу, која добро поживе и умре у миру и би сахрањена с почашћу. У недоумици да ли да живи по примеру оца или по примеру мајке, ова девица имаде визију која јој откри стање оца и мајке у другом свету. Оца виде она у царству Божјем а мајку у тами и муци. То њу определи, да сав свој живот посвети Богу, и да попут оца свога држи се закона Божјег без обзира на све противности и недаће које би имала да претрпи. И одржа закон Божји до краја, с Божјом помоћи, и удостоји се царства небескога, у коме се састаде с оцем својим богољубивим.



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  • Гости

РАСУЂИВАЊЕ

Говорећи по човечански, Христос је послушношћу уздигао се до старешинства у цркви, у свету и у историји људској. Нико не бива добар старешина, ако није прошао школу послушања. Адам је изгубио власт и старешинство над животињама и стихијама природним у ономе часу кад се показао непослушан према Богу. "Послушност бива за послушност; ако ко слуша Бога, и Бог њега слуша", рекао је авва Мојсеј. Ипак очигледно је, да Бог више слуша људе него људи Бога, кад се узме колико се и колико пута људи посведневно греше о заповести Божје. Факт да Бог бесмртни слуша нас трулежне више него ми Њега, мора да испуни стидом свакога ко још савести има.

Када св. Евтропије беше мучен са своја два друга, он се помоли Богу: "Дођи нам у помоћ као што си дошао слуги Твоме Теодору (Тирону)!" У том се земља затресе и послушни Господ јави се с ангелима и са св. Теодором. И рече Господ страдалцима: "3а време вашег мучења ја сам стајао пред лицем вашим посматрајући трпљење ваше. Имена ваша уписаће се у Књигу Живота."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам Господа Исуса на Тајној вечери и то:

1. како Он изабра хлеб и вино, два обична елемента исхране, и кроз њих установи Своју видљиво — невидљиву везу с црквом до краја.

2. како се Тајна Вечера одржала до данас и како ће се одржати до краја времена као Тајна Причешћа,

3. како се сваки дан и готово сваки час негде у свету од неког свештеника освештава хлеб и вино, и прима као тело и крв Христова. Дивна визија тога!

БЕСЕДА

о љубави к ближњим

Али остати у Тијелу потребније је вас ради (Филнб. I, 24)

Озарен љубављу Христовом апостол Павле признаје у посланици Филибљанима, да је за њега смрт добитак, пошто је његов живот Христос. Љубав његова према Христу вуче га у смрт, да би што пре стао уз Христа, а љубав према верним људима опет гони га да још остане у телу. Па ипак то нису две љубави, које растржу апостола и вуку га на две стране, него једна иста, која отвара пред њим две ризнице блага: једна ризница блажени свет на небу, а друга душе верујућих на земљи. Оно небесно благо увеличава се овим благом са земље; ова ризница прелива се у ону. Да иде на небо — на то вуче апостола љубав и награда; да остане на земљи — на то га вуче љубав и дужност.

Па кад један смртан човек, браћо моја, налази да је потребније бити у телу из љубави према браћи својој, какво је онда чудо да је бесмртни Бог увидео пре апостола да је потребније бити у царству духовном. Ова исповест Павлова пред Филибљанима — не објашњава ли нам она сасвим јасно побуде ваплоћења Сина Божјега? Тамо, на небесима је право Христово царство и прави Христов живот, без примесе греха и смрти. Али љубав Сина Божјега према људима нашла је да је потребније бити у телу, на земљи, међу људима. Ваистину, морамо бити благодарни апостолу Павлу, што нам је објашњавајући себе, објаснио тајну Христова доласка и пребивања у телу.

Господе, диван си у светим Својим. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 11 months later...
  • 1 year later...

Ум сабран и дигнут к Богу Свевишњему,

Срце запаљено љубављу ка Њему, 

Не хаје за муке, нит за тело мари,

Над таквим једино Господ господари.

Ум прилепљен Хриту, - то је најважније,

То на муци позна свети Евтропије

И Клеоник брат му, и Василиск мили,

Сва три су у ватри к'о у роси били.

Ум прилепљен Христу за муке не хаје,

Ако мука траје и молитва траје,

О муци не мисли но молитву кроји;

Ко се Бога боји муке се не боји.

Два рођена брата на крст уздигнути:

Тело им се грчи, но дух се не мути,

Оба славе Бога који њих прослави,

И смрт њима такву почасну достави.

Телесна им риза цепа се и свлачи

А дух стреми небу, дух од тела јачи:

Прими, Боже, вичу, дух наш у висине,

Теби вечна слава, о Божји Сине!

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...