Да ли је Мојсијев Закон превазиђен или је још на снази?

[Никола Ђоловић]

Ако је благодат Духа Светога мерило спасења, а не Закон, где је онда место Закона у данашњем хришћанском свету? Овим се покреће фамозно питање: спасава ли вера или Закон?

[Бартендаз]

Свака част,ове теме што отвараш.Одлична питања и корисна постављаш. 

[suza]

Ако је благодат Духа Светога мерило спасења, а не Закон, где је онда место Закона у данашњем хришћанском свету? Овим се покреће фамозно питање: спасава ли вера или Закон?

iji zakon mislis zemaljski jel

[пинхас]

Ево шта Нови Завет каже на ту тему:

Лука, глава 18

18. И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?

19. А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.20. Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју.21. А он рече: све сам ово сачувао од младости своје.22. А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

Матеј, глава 5

17. Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нијесам дошао да покварим, него да испуним.18. Јер вам заиста кажем: докле небо и земља стоји, неће нестати ни најмањега словца или једне титле из закона док се све не изврши.19. Ако ко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме.

Матеј, глава 7

21. Не ће сваки који ми говори: Господе! Господе! ући у царство небеско; но који чини по вољи оца мојега који је на небесима.22. Многи ће рећи мени у онај дан: Господе! Господе! нијесмо ли у име твоје пророковали, и твојијем именом ђаволе изгонили, и твојијем именом чудеса многа творили?

23. И тада ћу им ја казати: никад вас нијесам знао; идите од мене који чините безакоње.

Јаков, глава 2

14. Каква је корист, браћо моја, ако ко рече да има вјеру а дјела нема? Зар га може вјера спасти?15. Ако, на прилику, брат или сестра голи буду, или немају шта да једу,

16. И рече им који од вас: идите с миром, гријте се, и наситите се, а не да им потребе тјелесне, шта помаже?

17. Тако и вјера ако нема дјела, мртва је по себи.

18. Но може ко рећи: ти имаш вјеру, а ја имам дјела. Покажи ми вјеру своју без дјела својијех, а ја ћу теби показати вјеру своју из дјела својијех.

19. Ти вјерујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи вјерују, и дркћу.

20. Али хоћеш ли разумјети, о човјече сујетни! да је вјера без дјела мртва?21. Авраам отац наш не оправда ли се дјелима кад принесе Исака сина својега на олтар?22. Видиш ли да вјера поможе дјелима његовијем, и кроз дјела сврши се вјера?23. И изврши се писмо које говори: Авраам вјерова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божиј назва се.24. Видите ли дакле да се дјелима правда човјек, а не самом вјером?25. А тако и Раав курва не оправда ли се дјелима кад прими уходе, и изведе их другијем путем?26. Јер као што је тијело без духа мртво, тако је и вјера без добријех дјела мртва.

Наравно, можеш чути и ставове потпуно супротне овоме, поготово од Павла. Није ни чудо да су Хришћани збуњени.

[пинхас]

Reč je o delima, ne o zakonu. Ili gde u zakonu piše da Avram žrtvuje Isaka na gori Moriji? Naprotiv, zakon zabranjuje žrtvovanje dece. Eda li je Avram prestupnik zakona?

Само цитирам из Јаковљеве посланице. Ако ти нешто није јасно, није моја кривица.

[dragisa]

Ако је благодат Духа Светога мерило спасења, а не Закон, где је онда место Закона у данашњем хришћанском свету? Овим се покреће фамозно питање: спасава ли вера или Закон?

0304_smile4

ako je dilema izmedju vere i Zakona koji su (odnosno i dalje) drzali Jevreji, nema razloga to komplikovati, nam je jasno da je i "vera", kao i sve u zivotu, imala neku vrstu razvoja kroz istoriju. bolje reci produbljivala se (da i kroz "zakon" i "dela") dok nije dosla u svojoj punoci kao ovaplocenje te vere. "Sin Boziji" nije titula koja oznacava nesto, vec je to vera dignuta na egzistencijalni nivo (i samo u tom smislu oznacava nesto/nekog). dakle dilema da li nas spasava vera ili Zakon je jasna.

ako mislis Zakon kao zakon, dela, cinjenje... e to je onda "milion dolar kvescn".... glasam za veru. o pitanju dela u veri, u nekom drugom postu.

[пинхас]

Reč je o delima, ne o zakonu. Ili gde u zakonu piše da Avram žrtvuje Isaka na gori Moriji? Naprotiv, zakon zabranjuje žrtvovanje dece. Eda li je Avram prestupnik zakona?

:229229229:

Само цитирам из Јаковљеве посланице. Ако ти нешто није јасно, није моја кривица.

Nisi odgovorio na moje pitanje.. No svejedno.

Dela iz vere i zakon nisu isto, jer zakon je "subota je stvorena za čoveka, nije čovek stvoren za subotu", a dela iz vere su "ljubi bližnjeg svog kao samog sebe, i što ne želiš da se tebi čini, nemoj ni ti da činiš drugima". Lepo si citirao Hristov govor bogatom mladiću. Hristos mu kaže da drži zakon, a onaj odgovara da je oduvek držao zakon. Zatim ga Hristos poziva na dela, govoreći: "Idi i prodaj sve što imaš, i pođi za mnom", i ovde bogati mladić kaže: "Ne!" Jer zakon je sam sebi dovoljan, i dokle držiš zakon, više ti nije potrebno. A dela nisu nikad dovoljna, ili što reče onaj jedan monah: "Ako spasem hiljadu ljudi i stignem do Božijeg prestola, onda mi valja da se vratim, ne da tražim pohvalu i odmor, i da spasim još hiljadu ljudi".. U delima iz vere nema nikad kraja. Nema se odmora, nema se šest dana čini dela, sedmi dan odmaraj, nego i sedmi dan čini dela!

Ти кажеш да је то Сизифов посао, Бог каже да није. Шта мислиш, кога ћу послушати?

[Crveni Baron]

Vera, ne zakon. Za stare Jevreje zakon je bio izraz života u veri - ovo ih je razlikovalo od ostalih naroda, am, narod Božiji, od goje, mnoštvo (neznabožačkih) naroda. Hristos, pak, nije došao da izmeni zakon kao što su neki mislili, nego da ispuni zakon. Time što je ispunio zakon, zakon više nije bio potreban. Međutim, ovo nisu mogli ni sami Jevreji Hrišćani da prime, jer su bili suviše vezani za zakon toliko da je Hristos za njih bio samo dopuna zakona; znači prvo zakon, pa onda krštenje. Neznabošci koji bi primili veru morali su, dakle, prvo da prime zakon, pa zatim mogli su da se krste. Sa zakonom oni bi ušli u am, narod Božiji, i onda bi krštenjem u Hrista primili spasenje. Sa krštenjem Kornelija počinje odvajanje zakona od vere (Kornelije je kršten a da nije ušao u zakon), da bi sa apostolskim saborom u Jerusalimu bilo odlučeno da zakon ima da važi za Jevreje, ne ali za ostale narode. Sa vremenom onda Crkva odlučuje da zakon ne treba da važi ni za Jevreje tj. za Jevreje Hrišćane. Ovaj korak je bio potreban za dalje upoznavanje vere, ali je istovremenom doveo do raskola sa Jevrejima koji nisu mogli da se odreknu zakona. Jedan deo hrišćanskih Jevreja, dakle, ostavio je zakon i sa vremenom utopio se u ostale Hrišćane; drugi deo je držao zakon i odvojio se od Crkve (Ebioniti (ili Evioniti, jevr.aram. siromašni), Elkesajiti (ili Elhazajiti; Mani, osnivač Maniheizma, bio je poreklom Elhazajit), Jevreji (odnosno Hebreji), Nazoreji ili Nazarićani) da bi kasnije nestao (pominju se još u 5. veku u Siriji i Palestini te i izvan rimskog carstva, u današnjem Iraku); a treći su se vremenom sjedinili sa Judaizmom.

Ovo se odnosi na Jevreje Hriscane koji su se vratili Judaizmu?

[Crveni Baron]

Ovo mi nije jasno. Jevreiji -Hebrei su jedno a Judaizam drugo?

[Crveni Baron]

Pretpostavlja se da je bilo Jevreja Hrišćana koji, udaljeni od vere i Crkve, su asimilirani od Jevreja Judaista. Van Crkve bilo je mnogo hrišćanskih sekta i nisu svi verovali u Svetu Trojicu. Adopcionisti na primer verovali su da je Hristos običan čovek koji je od Boga "adoptiran", isto tako mislim i takozvani monarhisti. Da je Hristos sin Božiji, Mesija, nije se sumnjalo, ali kakav sin, kakav Mesija.. Postavljalo se pitanje u kojem je odnosu Sin prema Ocu, ili koja je priroda Sina i tako dalje, pitanje koje je Crkvu delilo vekovima, primer Arijanci ili Monofiziti.

Jevreji je bio naziv za jednu grupu jevrejskih Hrišćana koji su bili van Crkve, dakle judeohrišćansku sektu. Današnji Jevreji su ustvari Judejci, a naziv Jevrejin, tj. došljak na srpski, a dalje radnik, rob, prvobitno naziv za grupu srodnih semitskih plemena među kojima su spadali Izrailjci, Edomiti, Moaviti, Amoniti, Ismajiliti, Midijanićani i drugi, Judejci su delimično primili. Dosta Judejaca, posebno oni ortodoksni, i ne vole baš mnogo taj naziv.

Sada je malo jasnije. Hvala.

[Никола Ђоловић]

Dragi, veoma si komplexno a jednostavno objasnio stvar. 0102_laugh

Medjutim, kakav je odnos Zakona i vere danas u pravoslavnom svetu? Mozemo da konkretizujemo na nivo srpskog mentaliteta a i ne moramo.

Mnogi se pozivaju na Zakon a da mozda i ne slute na koji zakon misle.

Recimo, apostol Pavle u svojim poslanicama misli na Mojsijev Zakon.

Danas se kaze zakon a misli se na moral, etiku, vrline, pravo.

Neki autori kazu da je zakon okoncan a drugi da je Hristos dovrsetak zakona.

Zbog cega se onda u danasnje vreme klir i narod pozivaju na taj Zakon ako je sustina blagodatna predanost Bogu kroz Liturgijsko presazdanje sopstva?

Dakle, pitanje glasi da li je Mojsijev zakon validan ako nam je blagodat data. Danas, sad i ovde. Ne po onome sto je bilo vazno za Jevreje nego po onome sto se danas exponira kao Bozija volja?

Thanx!

[Никола Ђоловић]

Ajd da preformulisem pitanje - da li spasava vera ili dela?

Mozemo pitanje posmatrati i izvan Mojsijevog zakona u etickom smislu.

[Дете Апокалипсе]

Ajd da preformulisem pitanje - da li spasava vera ili dela?

Mozemo pitanje posmatrati i izvan Mojsijevog zakona u etickom smislu.

Мислим да нас једино спасава милост Божија, али сматрам да су дела већа од вере.

[Justin Waters]

Мојсијев закон није превазиђен. Мојсијев закон се најпре односи на Јевреје. Они су ти који треба да га испуњавају, али не и остали народи. Мојсијев закон нису само десет Божијих заповести, него мноштво одредби како треба ово, како оно...Рецимо обрезање је из Мојсијевог закона. Јевреји који су крштени, могу да држе обрезање, с тим да треба да знају да обрезање не спашава, јер обрезање је била само слика оног обрезања које ће доћи, тј обрезања срца, тј крштења. Дакле спашава благодат, а не дела закона. Онај ко је призван у Мојсијевом закону, може да га држи, она ко је призван ван Мојсијев закона, не мора ни да га држи. Јер како рече Христос, није дошао да укине него да испуни закон. Наравно неке одредбе из мојсијевог закона дате су као снихођење слабости јудејаца, како не би чинили  и горе ствари. Такве ствари су превазиђене. Као оно, око за око, отпуштање жене без икаквог разлога итд....Суштина сваког закона је у духу, а не слову.

[Никола Ђоловић]

Мојсијев Закон се јесте односио првенствено на Јевреје, и ако се гледа из тог угла, Мојсијев закон јесте превазиђен пред Оним који је испунио закон тако што је у срца човечија усадио закон благодати. Међутим, Мојсијев закон можемо посматрати макар у светлости морала, или, као однос закона и благодати који је понуђен сваком хришћанину, тако да можемо да кажемо да није превазиђен.

Драги је покушао да истакне примат вере над делима, међутим, заборавља се да је дела без вере мртва. Потребно је и једно и друго а не једно наспрам другог. Затим је неко истакао само веру а неко само дела, али немогуће је ићи том линијом расуђивања.

Апостол Павле се често чини антиномичан када истиче веру спрам закона, али то је само док се проблематика посматра изван благодати обраћајући се Јеврејима. Међутим, у посланици Римљанима видимо да поред Мојсијевог закона помиње још два закона: закон греха и смрти који војује у човеку, као и закон Духа који дарује благодат да се заповест - за коју човек нема силе у својој природи - изврши отклањајући сваки недостатак.

Данас смо сведоци како једна струја хришћана истиче веру и благодат а друга струја веру и дела. Иако имамо примере из Јеванђеља који приказују обе перспективе: фарисеја и цариника (где се један надима делима Закона спрам онога ко нема) и нпр. распетог разбојника (који без дела али вером пронађе себи пречицу до Царства).