Кратке поуке Митрополита пергамског Јована

[w.a.mozart]

????? ?? ? ????? ?????? ???????,?? ???? ?? ?? ????? ????????????? ? ?????? ???? ?????-??????? ???? ???? ???? ???????? ? ?????????? ????? ???? ?????? ???????? ???? ? ?????? ?????????????? ??????????? ???? ???,???? ???? ????? ????? ?? ???? ????? ? ?? ??? ??????? ???? ??????.????? ??????? ???? ?? ????????? ?????,? ???? ??????????????? ????? ??????????? ?????,? ????? ??? ? ???????,?? ????? ???? ??? ?? ????????!!! klapklap

ovakav komentar o ovako lako potezanje re?i jeres zavredjuje pažnju..............psihologa...ne želim da ovo prelazi u još jedno prepucavanje....

[w.a.mozart]

hajmo da nastavimo,a.............. klapklap

[w.a.mozart]

jeste,čavez......a znaš šta mene oduševljava naaaaaaaaaaaaaaaaajviše kod takvih postova......

sa kakvom lakoćom i reko bih,sa kakvom elegancijom,neko tako izbaci da je zizjulas kvazi-teolog i svejeretik.....kao da nekom kažeš-dobar dan-

dobar dan,kako ste...evo ja malo krenuo u prodavnicu po hleb...zizjulas je inače jeretik....a čujem i da su dobili taze kiflice

[karadjordje]

????? ?? ? ????? ?????? ???????,?? ???? ?? ?? ????? ????????????? ? ?????? ???? ?????-??????? ???? ???? ???? ???????? ? ?????????? ????? ???? ?????? ???????? ???? ? ?????? ?????????????? ??????????? ???? ???,???? ???? ????? ????? ?? ???? ????? ? ?? ??? ??????? ???? ??????.????? ??????? ???? ?? ????????? ?????,? ???? ??????????????? ????? ??????????? ?????,? ????? ??? ? ???????,?? ????? ???? ??? ?? ????????!!! 8084.gif

?? ?? ????? ???? ? ????? ??? ???????,???? ????.???? ?? ????? ??????? ????? ?????? ? ???????????

???????? ??? ?? ????????? ??????? ????? ???? ??????? ???? ???.

[Александар Милојков]

Мислим да је "чувар неистине" већ банован.

[Milan Nikolic]

Митрополит Јован Зизјулас

О изразу „домаћа црква“

Какву врсту „цркве“ представља „домаћа црква“? Истраживачи историје обично знају за „помесну“ (локалну) и „васељенску“ Цркву. Да ли, у свести ранога Хришћанства, „домаћа црква“ представља некакву трећу врсту „цркве“? Колико је нама познато, изгледа да тај проблем до данас није детаљно истраживан. Између осталог, разлог је вероватно у чињеници да се значење тога израза обично сматра датошћу која се разуме сама по себи. Ако се, међутим, узме у обзир значај тога израза за историју јединства Цркве, тада његово подробно изучавање ради расветљавања његовог смисла постаје неопходно.

Многи од истраживача који су се посредно бавили том темом поистовећују „домаћу цркву“ са „хришћанском породицом“ уопште, која се појављује као посебна заједница унутар павловских помесних Цркава. (Нпр. „дом Стефанинов“ (1.Кор.1,16 и 16,15), старешине синагоге Криспа (Дап.18,8), Лидије из Тијатире (Дап.16,15), Наркисових и Аристовулових у Риму (Рим.16,10-11), итд.) У том случају израз „црква“ се користи у најширем смислу „Хришћанства“ или „хришћанске заједнице“ (Gemeinde). Тако, на пример, Michel, изучавајући значење израза „кућа“ и „дом“ у Новом Завету, сакупља сва места у којима се помиње „домаћа црква“, заједно са онима у којима се помиње хришћанска породица, те свему томе даје заједничко име „Gemeinde in Familien“. Такав приступ је сагласан са старијим схватањем „домаће цркве“, према коме је тај израз означавао групе хришћана које су се окупљале око значајних личности, као што је била личност Филимона или Прискиле и Акиле, те су из тих група, као што се веровало, изникле црквене организације, а нарочито Епископ.

Такво смештање „домаће цркве“ међу новозаветна места која се односе на хришћанску породицу уопште следе и новија дела, са изузетком уваженога J. Jeremias-a, који систематски избегава да места која се односе на „домаћу цркву“ користи заједно са оним местима која се односе на хришћанску породицу уопште.

Да ли је, дакле, методолошки исправно такво заједничко изучавање тих места? Припада ли израз „домаћа црква“ местима која се односе на хришћанску породицу уопште? Ако се узме у обзир строго разликовање између дома или хришћанске породице и Цркве које чини Апостол Павле, одговор је одричан. Говорећи о савршавању свете Евхаристије у Коринту и о друштвеним разликама које су се на њој појавиле, од пита чланове Цркве у Коринту: „Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете цркву Божију и срамотите оне који немају“ (1Кор.11,22). Познато је да је у време писања посланице, као и много времена касније, света Евхаристија савршавана у домовима хришћанâ. Иако су се, дакле,

„дом“ и „црква“ у пракси обједињавали кроз Евхаристију, они ипак представљају две различите стварности у веровању Цркве. „Цркву Божију“ није требало мешати са „домом“; у том случају долазило би до „презирања цркве Божије“.

Други пример тога израженога разликовања између појмова дома и Цркве налазимо у 1.Тим.3,4-5. На том месту говори се о породици „епископа“. Ниједан други „дом“ или „Gemeinde in Familien“ не би могао да буде у већој мери хришћански. Па ипак, Апостол Павле не само да избегава да га назове „црквом“, него га јасно раздваја од „цркве Божије“: „Али епископ треба да је без мане..., који својим домом добро управља, има послушну децу са сваком скромношћу. А ако неко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за Цркву Божију?“ Та два примера из посланице Апостола Павла довољна су да закључимо да је разлика између појма хришћанске породице (дома, куће, „Gemeinde in Familien“) и „цркве“ била у свести ране Цркве толико оштра, да је било немогуће поистоветити појам „цркве“ са појмом „хришћанске породице“.

Али који је чинилац допринео томе да различити појмови, „дом“ и „црква“, буду обједињени и да представљају један те исти израз? Тај чинилац је, очигледно, савршавање свете Евхаристије. Све пројаве црквеног начина живота могле су да се обављају и изван хришћанских домова. Познато нам је, на пример, да се проповед вршила и у синагогама. (Дап.9,29; 13,14 и 45; 14,1; 17,1-2, 10 и 17; 18,19; 19,8.) Као што видимо у Делима апостолским (2,46), било је могуће да се та служба врши у јеврејским зградама. Али постоји један црквени чин који никада није обављан изван хришћанских домова: то је савршавање свете Евхаристије. (У Дап.5,42, наилазимо на повезивање Храма и дома: „и сваки дан у храму и по домовима не престајаху да уче и проповедају јеванђеље о Исусу Христу“. Али то повезивање се односи само на проповед. Треба напоменути да нигде не наилазимо на то повезивање у вези са Евхаристијом, чији искључиви простор је био хришћански дом.) Да је разлог томе било чврсто убеђење Цркве а не случајност, сведочи нам место из Дап.2,46: „И сваки дан бијаху истрајно и једнодушно у храму, и ломећи хлеб по домовима, примаху храну с радошћу и у простоти срца...“. Треба указати на противречност која се јавља на том месту: молитва је могла да се обавља и у Храму, али се „ломљење хлеба“, односно Евхаристија - већина савремених истраживача сматра да је овде реч о Евхаристији -, обављала само у домовима хришћанâ. (Види и Дап.20,7.) Ако се сада узме у обзир поистовећивање евхаристијског сабрања и помесне Цркве од стране Апостола Павла, тиме се расветљава смисао израза који испитујемо. Изрази „дом“ и „црква“ изражавали су две различите стварности: први световну, а други чисто еклисиолошку стварност. Али док се света Евхаристија савршавала у дому једне од хришћанских породица, израз „црква Божија“ је аутоматски повезиван са тим домом. Повезивање Евхаристије како са тим „домом“ тако и са „црквом Божијом“ створило је „домаћу цркву“, која је добијала име по власнику тога дома. (Нпр. „домаћој твојој (=Филимоновој) цркви“ (Флм.1,2) или „домаћу њихову (=Прискиле и Акиле) цркву“ (Рим.16,4). Археолози су у Риму пронашли куће из прва четири века које су биле претворене у храмове и носиле су имена својих власника (S. Clementia итд.).)

Тако је „домаћа црква“ био назив за сабрање верника ради савршавања Евхаристије. Ако се тај скуп називао „црквом“, разлог је у томе што је и скуп „на једно место“ ради савршавања Евхаристије, такође називан „црквом“ (1.Кор.11). Насупрот другим изразима којима је називана Црква, израз „домаћа црква“ представљао је у највећој мери стварну пројаву Цркве, означавајући скуп верника на одређеном месту ради заједнице у телу Христовом. Према томе, „домаћа црква“ није представљала трећу врсту Цркве, различиту од „помесне“ или од „васељенске“, већ саму помесну Цркву или „цркву Божију“, која „ломи хлеб“ у дому једног од својих чланова.

(ЈЕДИНСТВО ЦРКВЕ У СВЕТОЈ ЕВХАРИСТИЈИ И У ЕПИСКОПУ У ПРВА ТРИ ВЕКА, нови сад 1997, стр. 61-64)