Zasto ljudi placu za svojim bliznjima kada umru

[NinaD]

Ljudi u većini slučajeva plaču sami za sobom, a ne za onim ko je umro. I taj plač obično ide uz ono nikad ga više neću vidjeti, i šta ću JA sad??? Tako da...

Ово је права истина. Иначе, као дете сам била на неколико сахрана и видела и чула такозване нарикаче. У то време још је у мом крају било жена које су то знале. Поседале би око покојника и кренуле да наричу. Она која је блиски род са покојником би кукала што ју је оставио и шта ће сад сама и како ће, а било је оних које нису никакав род па су оне тражиле од покојника да им поздрави неког њиховог ко је раније преминуо. У сваком случају радило се о необразованим женама, али сам од њих у ствари "научила" да смрт није крај.

[JESSY]

To da hriscani nisu roboti. I nisu samoobmanjivaci da nisu svesni toga da njihvo voljeni vise nije

sa njima. Sta ima vredi sto veruju da je on tamo negde svestan kad oni nisu sa njime. Ne placu

oni zato sto on vise ne postoji nego zato sto nemogu da iskazu svoju ljubav prema njemu. Jeste veruju

da su tamo negde svesni i da ce jednog dana ponovo biti u zagrljaju ali do tada trebaju ziveti bez

tog zagraljaja a to boli, bar neko vreme.

[grigorije22]

Aleksandar Milincic

Hoces da ti ja odgovorim iskreno ?

Saucesce izjavljuju iz sledeceg razloga.

Jer su teoloski neobrazovani,svi do jednog na celu sa Patrijarhom i iz te teoloske neobrazovanosti zapravo,cinom izjavljivanja saucesca i kukanja na sahrani,daju NEOBORIV eksperimentalni dokaz da NE veruju u Boga.

Ne bi postavljao ovo ali moram jer se pominje Patrijarh. Mislim da ne treba biti toliko

inteligentan pa shvatiti na kojoj grupi je ovo izreceno

Opet neki ateisti, antiteisti, artemiti, sektasi?

Daj link.

Opet neki ateisti tacno tako

http://www.facebook.com/home.php#!/topic.php?uid=48767957782&topic=16431

[marko_13]

Плачу јер су подсвесно свесни да је смрт нешто неприродно човеку, нешто што прекида личносни однос. Плачу јер је то жал за вечном и непрекидном заједницом, човеку својственом, али привремено прекинутом.

[Никола Ђоловић]

I kakav je hriscanski odgovor na Dokinsove tvrdnje?

To da hriscani nisu roboti. I nisu samoobmanjivaci da nisu svesni toga da njihvo voljeni vise nije

sa njima. Sta ima vredi sto veruju da je on tamo negde svestan kad oni nisu sa njime. Ne placu

oni zato sto on vise ne postoji nego zato sto nemogu da iskazu svoju ljubav prema njemu. Jeste veruju

da su tamo negde svesni i da ce jednog dana ponovo biti u zagrljaju ali do tada trebaju ziveti bez

tog zagraljaja a to boli, bar neko vreme.

[Александар Милојков]

Плачу јер су подсвесно свесни да је смрт нешто неприродно човеку, нешто што прекида личносни однос. Плачу јер је то жал за вечном и непрекидном заједницом, човеку својственом, али привремено прекинутом.

Тако је. Плачу јер су свесни/подсвесни да смрт није смисао због којег постоје. У човека, у његову природу, положени су логоси који вапе, крећу се и чезну за вечним постојањем.

[Solomon Kane]

Плакао сам за својим оцем.Плакао сам и много година туговао и тугујем и даље јер је његовом смрћу дошло до растанка са човеком кога сам највише волео на свету и осећао сам се,а осећам се и дан данас,усамљен,непотпун и делимично нестао....даће Бог,милост и љубав Божија,да једнога дана када ме Бог позове ка Себи,опет будемо заједно.

[dragisa]

meni plac na sahrani i Hriscanstvo ne idu zajedno.

[JESSY]

meni plac na sahrani i Hriscanstvo ne idu zajedno.

а да ли постоји особа на свету која не плаче за својим ближњим на сахрани :cheesy:

[Никола Ђоловић]

meni plac na sahrani i Hriscanstvo ne idu zajedno.

pa ti si pobedio smrt :cheesy:

[Guest - . . .-]

meni plac na sahrani i Hriscanstvo ne idu zajedno.

А шта иде?

Плачем и ридам кад помислим на смрт и видим у гробовима како лежи саздана наша красота, безоблична, без славе- не имајући вида. О чуда! Каква нам се тајна догоди? Како смо предани трулежи и подјармљени смрти? Заиста, Божијом наредбом као што је писано Бог даје пресељенима упокојење.

(Стихира на сахрани, глас 8.)

[Александар Милојков]

Да, чувена стихира Светог Јована Дамаскина.

[dragisa]

meni plac na sahrani i Hriscanstvo ne idu zajedno.

а да ли постоји особа на свету која не плаче за својим ближњим на сахрани

postoji i tu ne vidim nista ¨ne normalno¨

[dragisa]

meni plac na sahrani i Hriscanstvo ne idu zajedno.

А шта иде?

(Стихира на сахрани, глас 8.)

Jevandjlke na sahrani:

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.

14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.

15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.

16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;

17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

18. Тако утјешавајте једни друге овим ријечима.

[dragisa]

jedno je plac zbog pada koji nam se dogodio i smrt se aktuelizovala, o cemu cini mi se pise Damaskin, a sasvim je drugo plac o kojem mi ovde govorimo i ono sto na tu i takvu tugu kaze sam Apostol Pavle