Претражи Живе Речи Утехе

Kad imate skupa kola, lepu odeću, raskošnu kuću i druge statusne simbole, stičete utisak da vredite više i da ste iznad onih koji sve to nemaju. Gledate komšiju u jeftinom autu i kažete sebi: To je zato što sam uspešan i zarađujem više. On je niko i ništa, a ja sam bogat! Ubeđeni ste: Sused misli da sam faca, jer imam tako fensi auto! I pomisao na to vam greje dušu i podiže samopouzdanje. Međutim, ako komšija ima bolji auto, vaše samopoštovanje opada. Izlaz iz te situacije je samo jedan: prvom prilikom morate povratiti prednost! Ovde se ne radi samo o automobilima. Svaki put kad neko u vašem okruženju bude imao nešto lošije i manje od vas, vratiće vam se osećaj kraljevske nadmoći. Od toga zavisi koliko ste srećni. Šarl de Monteskje, pisac i filozof, još odavno je rekao: Kad bismo samo želeli da budemo srećni, to bi se lako dalo postići; ali mi želimo da budemo srećniji od drugih ljudi, a to je gotovo nemoguće, zato što uvek mislimo da su drugi srećniji od nas. U potrazi za veštačkom srećom, ljudi se pretvaraju u zavisnike, koji podižu sebi vrednost po svaku cenu. Kupuju novi telefon, menjaju kola, nabavljaju skupe farmerke i skup nameštaj (za slučaj da im neko dođe u posetu) i koriste skupe parfeme, da naglase svoj istančan ukus i prefinjenost. A pošto je sve to vrlo skupo, ljudi koji pate od statusnih simbola – često se pate i sa velikim dugovima. U potrazi za srećom, takvi ljudi podižu kredite jer za njih je nešto najgore na svetu – da se spuste na nivo onih koje smatraju nižim od sebe. I da bi sprečili da se to dogodi, spremni su da plate – šta košta, da košta! Čak i održavanje tog prolaznog statusa mnogo košta. Ako se nešto ne uklapa u status, oni ga skrivaju na sve moguće načine. I obrnuto: ono što naglašava status, ističe se svim sredstvima. Na primer, letovanje u hotelu sa 5 zvezdica biće obavezno objavljeno na svim društvenim mrežama, a hotel sa 3 zvezdice taktično će se prećutati. Činjenicu da žive u jeftinoj kući, skrivaće na svaki način. Život takvih ljudi pretvara se u obmanu. Oni zavaravaju i sebe i druge. Najviše sebe. Ubeđeni su da zaista imaju status koji imitiraju i potpuno ignorišu činjenicu da je taj položaj rezultat dugova, koje će ceo život otplaćivati. U jednom trenutku, banke prestaju da im pozajmljuju novac, pa izvor radosti i sreće naglo presušuje. Tada oni padaju u duboku depresiju. U isto vreme, oni za sve svoje nevolje okrivljuju upravo banke, vladu, težak život i poslodavca koji im nepravedno zakida platu. Jedina osoba koju nikada neće okriviti su oni sami. Pa oni su samo hteli da budu “kao svi ostali” i da ne propuste važne godine svog života, da od života uzmu sve što pruža. Kako bi oni mogli da budu krivi za svoju tešku finansijsku situaciju? Na kraju, treba se uvek setiti reči Henrija Forda: „Ne moram da odsednem u skupom hotelu, jer ne vidim razlog da skupo plaćam nepotrebne dodatke. Gde god da odsednem, ja sam Henri Ford. Ne vidim veliku razliku među hotelima, pošto se čak i u najjeftinijem hotelu možete odmoriti ništa gore nego u najskupljem. A ovaj kaput na meni – da, u pravu ste, nosio ga je još moj otac, ali to nije važno – ja sam u ovom kaputu i dalje Henri Ford. Moj sin je još uvek mlad i neiskusan, pa se boji što će ljudi misliti o njemu, ako odsedne u jeftinom hotelu. Mene ne brine šta drugi misle o meni, zato što znam svoju pravu vrednost. A milijarder sam postao zato što znam s novcem i umem da razlikujem prave vrednosti od lažnih.“ (Femina)

Ja cu da pocnem ovu temu licno, ali je tema otvorena naravno za sve koji imaju slicne probleme. Ja sam internet zavisnik. Samodijagnozirao sam se, ali mislim da mi ne trebaju psihijatri da bi primetio da sam zavistan od interneta. Prvo da dam malo backgrounda o meni: - Ja sam bivsi pusac, dakle pusio sam, pa ostavio. Bio sam zavisnik od cigarta uspeo sam da batalim. - Takodje sam probao kroz svoj zivot jako puno narkotika, od toga nikad zavistan nisam postao. - Takodje sam dosta alkohola pio od svojih najranijih mladalackih dana (kada kazem dosta mislim pijan svako vece naprimer), takodje nikada nisam postao zavisnih od alkohola sada vise ne pijem uopste. Kao nekom ko se sa svojim porocima nosio poprilicno dobro u proslosti meni problem internet zavisnosti prestavlja VELIKI problem. Gde ja tu nalazim na problem? Uvek kada sam hteo da batalim neku zavisnist tipa cigarete, imao sam dobar razlog za to - nisu zdrave. Isto vazi i za narkotike i alkohol. Medjutim internet je satavni deo mog zivota, koliko god pokusao da se odvojim od istog. Naprimer pobrisao sam sve socijalne mreze sem google+ koji prakticno niko ziv ne koristi, i i dalje imam problema. Manje ali imam problema. Sa druge strane socijalne mreze bi mi trebale za posao. Dakle ja sam tu u dilemi, kako RACIONALNO koristiti internet tako da nam (meni ) ne skodi u zivotu. Uzmimo naprimer ovaj forum. Meni ne prodje par sati dnevno da ne pomislim sta bi mogao da pisnem, kazem, okacim, prokomentarisem ili cisto pogledam na forumu. Na svakih sat dva.Da nema foruma bilo bi nesto drugo, twitter, youtube ... nebitno. Kako to dovesti u red? Ja racionalno znam da je to uglavnom besmisleno i da nemam puno vajdi od toga ali moj emotivni centar kao da je u svadji sa racionalnim i kao da me vuce da ipakkk izgubim vreme raspravljajuci o nekoj manje bitnoj temi u velike dubine. iz tog razloga sam pre par meseci bio sasekao sa svim "poukasima" sve kontakte a malo posle toga i obrisao sve socijalne mreze. Saveti, ideje, analize ili generalna prica o internet zavisnosti je jako dobrodosla ovde. Mozda pomognete meni, drugim internet zavisnicima a mozda roditelji (kojih ovde ima dosta) pokupe nesto sto bi moglo da im pomogne u vaspitanju njihove dece da oni ne padnu kao zrtve ove zavisnosti. eto, takoc.. to je neki uvod.

Svetska zdravstvena organizacija objavila je da je “Gaming disorder“ sad i zvanično mentalni poremećaj. Izvor: Promo / MONDO portal “Poremećaj igranja igara“ je zdravstveni i mentalni poremećaj, objavila je Svetska zdravstvena organizacija. Da bi nekome bio dijagnostifikovan ovaj novi tip psihičkog poremećaja potrebno je da osoba, zbog igranja igara, zanemaruje svoje lične, društvene, porodične i druge potrebe i obaveze, i da se bez gejminga oseća izgubljeno, nesigurno, da gubi kontrolu nad svakodnevnim životom i oseća bezizlazno. Prema uputstvu Svetske zdravstvene organizacije, da bi neka osoba bila podložna poremećaju igranja igara potrebno je da se pomenuti simptomi pojavljuju najmanje godinu dana u kontinuitetu, a među mogućim simptomima su još i poremećaj spavanja, zanemarivanje okoline, zanemarivanje jela i pića, kao i mnogih drugih svakodnevnih potreba i/ili aktivnosti. Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je izuzetno važno da se zna da čak i višesatno provođenje vremena uz gejming apsolutno ne mora da znači da je ta osoba zavisna od video igranja i da pati od novoutvrđenog poremećaja i veruje da od ovog poremećaja, zapravo pati vrlo mali broj ljudi na svetu. Širom sveta već postoje razne klinike za odvikavanje od igranja igara, iako je, kao što vidimo, ovaj poremećaj priznat tek sada. Neke od klinika postoje i kod nas. http://mondo.rs/a1112715/Mob-IT/Igre/Igranje-igara-mentalni-poremecaj-Svetska-zdravstvena-organizacija.html