Претражи Живе Речи Утехе

Najpre da kažem da ja ne verujem (barem ne u doslovna). Međutim, u tom neverovanju me je "poljuljala" činjenica da je priličan broj Otaca izgleda verovao. Na primer, Jovan Zlatousti: „Tada su nam potrebne mnoge molitve, mnogi pomagači, mnoštvo dobrih dela, veliko zastupništvo anđela dok prolazimo kroz vazdušno prostranstvo. Ako nam je na putu za stranu zemlju ili grad potreban putovođa, koliko su nam potrebniji putovođe i pomagači da nas provedu pored nevidljivih vlasti i sila koje gospodare u vazduhu, a koje se još nazivaju i goniteljima, mitarima, poreznicima“ (Beseda o trpljenju i blagodarenju i o tome da ne treba neutešno plakati za upokojenima, a koja se čita u Pravoslavnoj Crkvi u sedmu subotu po Pashi i pri sahrani upokojenog). Makarije Veliki: „Kada čuješ da se pod nebesima nalaze reke zmajeva, čeljust lavova, sile tame i sažižući oganj koji u svaki deo tela prodire, zar ne znaš da će oni, ako ne primiš zalog Duha Svetog, uzeti dušu tvoju pri izlasku iz tela i sprečiti tvoj uzlazak na Nebesa“ (Beseda 16, gl. 13). Jefrem Sirin: „Kada zastrašujuće čete dođu, kada božanski otmičari narede duši da napusti telo, kada nas oni na silu odvedu, a zatim nas privedu neizbežnom sudilištu, onda bedni čovek, ugledavši ih… počne sav da drhti i cepti kao od zemljotresa… Božanski otmičari, uzevši dušu, ushode kroz vazduh, gde se nalaze starešine i knezovi – vladari sveta, koji pripadaju protivničkim silama. Oni su naši tužitelji, strašni carinici, zapisničari, poreznici… Oni nas susreću, opisuju i nabrajaju grehe i dugove svakog čoveka – grehe mladosti i starosti, voljne i nevoljne, učinjene delom, rečju i pomišlju. Veliki je tamo strah, veliko drhtanje bedne duše, neopisiva nevolja koju ona tada trpi od bezbrojnog mnoštva neprijatelja što je opkoliše, koji je kleveću kako bi je sprečili da uziđe na Nebesa i naseli se u svetlosti živih, da uđe u zemlju života. No sveti Anđeli, uzevši dušu, odvode je sa sobom (Sveti Jefrem Sirijac, t. III, str. 383-385). Grigorije Dvojeslov: „Trebalo bi duboko razmišljati o tome kako će strašan za nas biti čas smrti, kakav zaborav pređanje sreće, kakav strah i kakva bojazan od Sudije. Tada će zli dusi istraživati kakva su sve dela u duši pokojnika; tada će izneti pred nju grehe na koje su je oni – demoni – naveli, kako bi svoju saučesnicu odvukli u mučilište. Ali zašto mi pričamo samo o grešnoj duši, kada oni dolaze i umirućim izabranima, tražeći i u takvima ono što je njihovo (demonsko) ako su (kod ovih) imali kakvog uspeha. Među ljudima je bio samo jedan Koji je bez bojazni, pre svog stradanja, rekao: „Neću više mnogo govoriti s vama, jer dolazi knez ovoga sveta, i u meni nema ništa“ (Jn. 14, 30) (Besede na Jevanđelje, 39, na Luku 19, 42-47; ep. Ignjatije III knj. str. 278). Kiril Aleksandrijski: „Kakav strah i trepet čeka tebe, o dušo, u dan smrti! Videćeš užasne, divlje, okrutne, nemilosrdne i bestidne demone gde kao crni Etiopljani stoje pred tobom. I sam njihov izgled gori je od svakog mučenja. Gledajući ih, duša se smete, uznemiri i uzbudi i gleda kako da što pre utekne od demona i pribegne Anđelima Božijim; ushodeći sa ovima kroz vazduh, duša nailazi na mitarstva koja nadziru prolaz od zemlje ka Nebu, zadržavajući dušu i sprečavajući njeno dalje uzlaženje. Na svakom mitarstvu se ispituje određeni greh; za svaki greh, za svaku strast postoje određeni carinici i istražitelji“ (Besedi o ishodu duše). Isaija Zatvornik: „Svakoga dana da imaju pred očima smrt i da vode brigu o tome kakav će biti njihov odlazak iz tela, i kako će proći pored sila tame koje će ih presresti u vazduhu“ (Beseda 5, 22). Bogosluženja Crkve: „U čas končine moje iz ruku demona izbavi me, Djevo, i od suda i prepirke, od strašnog ispitivanja i gorkih mitarstava kneza besovog (demonskog), izbavi me Bogomati, i večne osude“ (glas 4., petak, tropar 8., kanon na jutrenju); „Kada se duša moja od tela bude rastavljala, tada me zastupi Vladičice, i bestelesnih neprijatelja namisli razori, i njihove čeljusti slomi, da bih nesmetano prošao pored knezova tame koji obitavaju u vazduhu“ (glas 2, jutrenje subote, stihire na stihovne). Šta vi mislite?

Zanima me zasto verujete u Boga? Hteo bih da nastavim dijalog sa vama nakon odgovora. Ja trenutno ne vidim validan razlog

Da vas vidim sada, dragi moji; svi ste vec, vise ili manje, ucestvovali u ovoj problematici polemisuci sa ovim ili onim, najmanje sa svesteniicma, cini mi se i malo pretearno puno sa nadobudnim vernicima, koji nikako da Bogoslovlje prepuste ljudima koji su za to skolovani i koji svojom sluzbom Hrista rukama obuhvataju; naravno da ne mislim na sve... no, to vec i sami iz iskustva znate. Tako da, zelim, ovaj prostor da svi iskoristimo kao poligon za vlastito poimanje ne samo ove problematike vec misli Istoka uopste. Te tananosti, nijanse, koje su za oko skoro neprimetne ali sustinski su bitne za jedan pravoslavni misaoni hod ka Hristu a u skladu Liturgijskog poziva - recimo, iz sve duse svoje i od svega uma svoga, recimo Vi ste na potezu... Mir Vam - Ugrin

Koji su vaši lični razlozi verovanja ili ne verovanja u Boga?U čemu nalazite potvrdu za svoju (ne)veru?