Претражи Живе Речи Утехе

Zlatna priroda je mesto svih naših isceljenja. Kada su nam ranjeni srce i duša, kada nam je potreban mir – tražimo da nas zagrli priroda. Neki se odlučuju sa lutanje šumskim stazama, drugi rado šetaju pored obale reke ili mora. A šta ako vam kažemo da svoj prirodni raj možete napraviti sami? Jeste li i vi od onih koje treba podsetiti da priroda i oaza mira može biti tu, ispred ulaznih vrata? U bašti, sa šoljicom čaja ili kafe kraj ružičnjaka. OSLOBAĐANJE DUŠE I UMA Svedoci smo svakodnevne životne jurnjave i drame. Ne samo svedoci, no glavni učesnici teatra stresa. Čini se kako nikad nije bilo lakše dobiti glavnu ulogu u tom filmu. Žurimo da ispratimo sve rokove na poslu, da budemo savršene majke, domaćice, žene, prijateljice. Samo nikako da budemo savršeno dobre sebi. Ovo nije jedan od onih tekstova zbog kojih ćete reći: odakle meni vremena za sebe i za novi hobi? Ovo provereno radi. Priroda leči, čak i kad ne možete svakog dana da joj otrčite. Priroda leči i kad je posadite u saksijici ili maloj leji kraj dvorišne staze. Potrebno je samo da želite da uredite kutak u kome ćete odmarati od proleća, preko vrelog leta do kasnih jesenjih dana. Pored želje biće vam potrebna dobra volja, par rukavica, oprema za baštu, semenje cveća i možete da počnete!

Pozdrav svima, Za pocetak bih se izvinio ako sam temu postavio u pogresnu sekciju foruma u tom slucaju molim moderatore da je premeste u drugu sekciju i da mi ne zamere. Mozda ce vam ovo zvucati rogobatno ako kazem da nisam neki vernik, ali to sam izabrao kako bih vam priblizio trentuno stanje, jer je verovatno od znacaja za ono o cemu cu u nastavku pricati. Kada sam bio mladji,14-15 godina, u jednom trenutku sam poceo intenzivno da razmisljam o tome da li postoji zivot posle smrti i nekako sam zakljucio da ga nema i da nije logicno bas. Bilo je to dosta teskih dana kao da je sve izgubilo smisao i samo sam o tome razmisljao. Srecom je to proslo i bio sam miran narednih godina (sada mi je 23). U tom periodu nekad sam isao na liturgije, ali ne redovno niti preterano cesto. Sad dolazim do problema pre jedno 7-10 dana mi se kao grom iz vedra neba vratila ta misao, verovatno zato sto je u poslednjih godinu dana umrlo par ljudi za koje sam bio vezan iz familije. I opet sam imao slicno iskustvo kada pomislim o kraju kao da mi se na trenutak telo paralise i sav se skoro zacrvenim verovatno od nemoci da odgovorim na pitanja. A pitanja koja su me mucila su sledeca. Po cemu bi se smrt razlikovala od sna, jer smo tokom sna mi nesvesni, dakle ne bismo znali ni da smo umrli kada bi nam se to desilo tokom sna. Takodje dodatno pitanje koje me muci je sta je sa ljudima koji se rode sa nekim mentalnim deformitetom ili ljudima koji steknu mentalno oboljenje tokom zivota, kako bi oni uopste mogli da nastave sa vecnim zivotom kada imaju takvo trenutno stanje svesti. Takodje stariji ljudi cesto podetinje i to mi je nekako sumnja da ce i on tipa biti u vecnom zivotu u njihovom najboljem stanju svesti (na primer onome iz mladosti, srednjih godina...). Ova pitanja su mi i ranije padala na pamet, ali jednostavno kao da me nisu pogadjala. Jos jedno mozda cudno pitanje, ali zasto bi se neko onda molio za zdravlje ako ce mu svakako biti bolje u drugom zivotu? Nadam se da ce neko uspeti da mi da dobar odgovor na ova pitanja i da mi pomogne da vratim naruseni duhovni mir. Da budem iskren tesko bi mi bilo da se pomirim sa ateistickim pristupom. Inace generalno u zivotu mi je sve potaman i nemam za sta da se pozalim osim ove nedoumice koja mi ne da mira. Hvala svima

Sta je??? Koliko je oblast sna uopste istrazivana???? pisite sve sta znate... (recite ako vec postoji tema)