Претражи Живе Речи Утехе

Da li vam se nekad desilo da, u kontaktu sa nekim ljudima, postavite sebi pitanje: „Ko je ovde lud”? Da li vam se dešavalo da se zaista zapitate da li ste poludeli i zašto realnost izgleda tako kako vam se čini da izgleda? Ili da imate osećaj da vas neko „pravi ludim”? Ako je to slučaj, onda može biti da ste se susreli sa jednom veoma efikasnom tehnikom manipulacije koja se zove gaslighting. Šta je gaslighting? Izraz gaslighting još uvek nije pronašao prevod u našem jeziku, pa ćemo ga zato oslovljavati u originalu. Ovaj pojam opisuje zlonamernu i skrivenu formu mentalne, odnosno emocionalne manipulacije. Svrha gaslightinga je da se kod žrtve posadi zrno sumnje u samu sebe i da se utiče na njenu percepciju realnosti. Kao i kod drugih formi zlostavljanja, u osnovi gaslightinga stoje potreba za moći i kontrolom, uz skrivanje stvarnih namera. Jedna od tehnika gaslightinga je poricanje ili laganje. Na primer, osoba kaže da se drugačije seća ili da se uopšte ne seća nečega što se dogodilo – neke situacije ili razgovora – u odnosu na drugu osobu (žrtvu). Nekada se same ovakve situacije – narodski rečeno, kad vas neko pravi ludim – zovu gaslightingom, ali ovaj termin je širi i odnosi se na namernu, smišljenu manipulaciju, u svrhe zadobijanja poverenja žrtve, kako bi ona počela da preispituje svoju sopstvenu percepciju i zdrav razum, slično kao kod tehnika „ispiranja mozga”. Dakle, kod gaslightinga osoba ili entitet, u svrhe sticanja moći, navodi žrtvu da ispituje svoj razum. Iako može zvučati naivno, ova tehnika veoma je delotvorna. Svako od nas je podložan gaslightingu, pa je zato on jedna od najčešće upotrebljavanih taktika manipulacije od strane nasilnika, diktatora, narcisa i vođa kultova. Mora da se sprovodi postupno, kako žrtva ne bi uvidela da joj je „ispran mozak”. Termin „gaslighting” nastao je zahvaljujući istoimenom filmu iz 1944, u kom Ingrid Bergman i Čarls Bojer glume ženu i muža. Žena se, inače osetljiva i poverljiva u svog muža, bori da sačuva zdrav razum i svoj identitet u braku u kom je muž ubeđuje da je bolesna i manipuliše njom do te mere da ona misli da je poludela.

PROMIŠLJANJE O POSTU VLADIKE PROGOVORILE O POSTU ONO ŠTO DANAS MNOGI PREĆUTKUJU: Crkva omogućava bogatim hrišćanima da budu dobri hrišćani, dok siromašni hrišćani postaju loši! Božićni post počeo je u utorak 28. novembra. Većina vernika je upoznata sa pravilima koje post nalaže. U vezi sa tim đakon Nenad Ilić na svom Fejsbuku objavio je tekst o postu iz jednog drugačijeg ugla. Naime u pitanju je deo zajedničkog obraćanja Saboru na Kritu vladika Maksima i Grigorija, sastavljeno na osnovu tekstova i promišljanja nekih mlađih teologa. "Način na koji danas postimo (kada jedemo samo određenu vrstu hrane, a drugu izbegavamo) poništio je sve ostale vrste posta, koje pronalazimo u predanju i koje demonstriraju kreativnu prirodu hrišćanskog posta", kaže se u obraćanju. "Na primer, u našoj tradiciji pronalazimo: 1) potpuno uzdržanje od jela, 2) post do sredine popodneva, 3) smanjenje jela kako bi se sačuvao novac za dobrotvorne svrhe ili 4) uzdržanje, ne od hrane, nego od omiljenih aktivnosti. Ono što je bilo važno bio je razlog za post, a ne njegovo trajanje, koje je direktno zavisilo od tog razloga. Takođe, pravo značenje posta počivalo je ne u vrsti hrane, nego u uzdržanju." Kako se navodi ukusna i luksuzna jela nažalost često bivaju prihvaćena od strane naše Crkve kao posna jela, pod pretpostavkom da ne sadrže zabranjene sastojke. "Na taj način, Crkva omogućava bogatim hrišćanima da budu dobri hrišćani, budući da oni mogu da poste mesecima, koristeći različite vrste skupih namirnica, dok siromašni hrišćani postaju loši hrišćani, pošto ponekad uzmu malo sira ili jaja, ukoliko ne žele da jedu, po više od šest meseci godišnje, samo dve do tri vrste jela koje sebi mogu da priušte". Još jedan problem za trenutno razumevanje posta naše Crkve predstavljaju vegetarijanci i vegani. "Šta Crkva da čini sa velikim brojem vegeterijanaca i vegana koji ionako nikada ne jedu meso? Na osnovu crkvenih posnih propisa, ti ljudi već poste sve vreme. Na taj način, naše trenutno razumevanje posta onemogućava ovim ljudima, da, s vremena na vreme, uzmu učešća u zajedničkom podvigu Crkve, jer za Crkvu oni ionako stalno poste", izdvaja đakon Nenad Ilić. Takođe post kako ga sada razumevamo, sa periodima posta na kojima Crkva insistira (što uglavnom čini više od pola godine) nije realno izvodljiv za različite kategorije hrišćana (kao što su npr. stari i bolesni), koji, sa druge strane, budući hrišćani, imaju želju da ispune zapovesti svoje Crkve. "Na taj način nepotrebno stvaramo unutrašnji konflikt kod ovih ljudi. Nadalje, naš tipik nije u skladu sa važećim propisima o postu. Dozvolite da navedem samo jedan primer: Praznik Preobraženja Gospodnjeg 6. avgusta. Važan aspekat značenja ovog praznika jeste to da on predstavlja znamenje konačnog sveopšteg vaskrsenja. Međutim, način na koji praktikujemo post toga dana (dozvoljena je samo riba, ali ne i meso, jaja i sir) u suprotnosti je ne samo sa značenjem ovog praznika, već i sa načelom da Gospodnji praznici ne mogu biti „podređeni“ drugim praznicima. Kao što vam je poznato, vizantijski car Lav VI Mudri (886-912) bio je taj koji je ukinuo praznični karakter Preobraženja, zabranio meso, koje je na ovaj praznik dotad bilo dopušteno, i pripojio 5 dana posta koji su prethodili Preobraženju Uspenjskom postu. Ipak, znamo da su čak i čitav vek kasnije neki nastavili da proslavljaju Preobraženja ispravno, kao ne-posni dan. Zašto ne bismo tako činili i danas?", navodi se dalje. Kako se ističe naročito je važno istaći da je u 12. veku (dakle, čak tako kasno!) vizantijski kanoničar Teodor Valsamon insistirao na tome da su samo post sredom i petkom, kao i Veliki post obavezni, ustanovljeni sveštenim kanonima, dok svi ostali postovi nisu bili obavezujući. "Prema toma, istorija naše Crkve pokazuje nam da umnožavanje i proširenje posnih perioda nikada nije predstavljalo jednoglasnu i neupitnu praksu. Dugačak post, isto kao i „duge molitve“ nisu nužno znamenje pobožnosti, već takođe mogu biti i razlog za osudu (dovoljno je podsetiti se Hristovih reči u Mk 12, 40 i Lk 20, 47)" - "Ovi što jedu kuće udovičke, i lažno se mole dugo, biće još većma osuđeni". Kurir.rs

Radnici Fiat-a strajkuju vec neko vreme, trazeci bolje plate i uslove rada. To vec znate. A evo sta i kako, izmedju ostalog, o tome tupi AV dramoser... http://www.dragas.biz/prljava-igra/ ПРЉАВА ИГРА Лични билтен Аце Драмосера спинује јавност око штрајка у ФИЈАТУ. На делу је прљава игра издајничког режима. Наводно Пољаци су тражили за премештање фабрике у Пољску да плате ФИАТ-у невероватних 225 милиона евра. Радници у Србији штрајкују, како каже конвертит и издајник, председник Србије, јер раде против интерса Србије. Раде за Пољаке. Пољаци их плаћају да шзтрајкују, да би ФИАТ отишао из Србије у Пољску. И да би тако радници остали без посла и радног места. Радници, дакле, штрајкују да не би више радили. http://informer.rs/vesti/drustvo/144184/PRLJAVA-IGRA-POLJACI-NUDILI-MILIONA-EVRA-NAM-OTMU-FIJAT-Evo-zeleo-okoristi-strajka-Kragujevcu Председник државе поручује јавности да су радници у Крагујевцу глупи. То тај психопата мисли о свима нама. Мисли да смо ретардирани и да може да нас вређа и понижава. Мисли да нисмо провалили његову прљаву игру. Биланси за 2016.годину показују да је ФИАТ задужен 572,9 милиона евра. Када ФИАТ оде, тај новац ће морати да враћају грађани Србије. Са тим узетим новцем могло је да се у Србији запосли 114.580 радника. У ФИАТУ ради мање од 2.800 радника. Рачуница показује да је посао са ФИАТ-ом за државу потпуно неисплатив. Тај износ , кога тренутно, наводно, нуде Пољаци, је дупло мањи од износа задужености уздрманог ФИАТ-а. ФИАТ има одложене пореске обавезе 1, 8 милијарди динара или 15 милиона евра. За тај износ се могло у Крагујевцу да се запосли 3.000 нових радника. Читав један ФИАТ. Зашто је ФИАТ привилегован? Зашто ФИАТ не плаћа порез? ФИАТ је прошле године добио субвенције 3,7 милијарди динара. То је преко 30 милиона евра. За тај новац држава је могла да отвори нових 6.000 радних места. Зашто ФИАТ добија субвенције а запошљава мање од 2.800 радника? ФИАТ је на годишње плате радника потрошио - 2,7 милијарди динара. Како је држава дала 3,7 милијарди динара, то значи да је ФИАТ добио да му радници у фабрикама раде о трошку државе. На овој финансисјкој трансакцији му је остало још једна милијарда динара. Из ових неколико података видимо да је држава, за новац који је нерационално уложила у ФИАТ, могла да запосли 123.580 радника. Посао са ФИАТ-ом је потпуни промашај. Посао са ФИАТ-ом је штетан за државу. Посао са ФИАТ-ом треба одмах прекинути. Предлажем да независна екипа стручњака уђе у ФИАТ, пошто држава има мањински пакет акција, да направи прави пресек стања у ФИАТ-у и да читав посао столећа изанализирамо и да, потом, то све представимо јавности. Предлажем да независни тим стручњака предводе Драган Радовић и ја. У року од пет радних дана имаћемо све податке о том штетном послу. Након тога, мора да се похапсе политичари из претходне и садашње власти, који су везани за ову аферу ФИАТ. Наравно, мора да им се конфискујке сва имовина. И морају да се лустрирају из јавног живота. Шта ће се догодити? Спиновање Драмосеровог личног билтена о лажној понуди Пољака има за циљ да се одобре нова финансијска средства ФИАТ-у. Није довољно 30 милиона евра субвенција месечно. Мора да се тај износ повећа за све учеснике у овој превари. До када ће трајати ова превара? Све док држава Србија буде давала новац. Када престане да субвенционира ФИАТ, он ће се покупити и отићи. Операција преваре је завршена, нема потребе да се задржава у банкротираној Србији. Ово је, заиста, много прљава игра. Београд, 20.07.2017