Претражи Живе Речи Утехе

Foto: Wikipedia Ono što danas zovemo Skupštinom grada i predsedništvom Srbije nekada je bio Kraljevski dvor, velelepni kompleks, okružen vrtom, malim jezerom, lalama i skulpturama, dok se unutar zidina nalazio raskošni svet kakav smo viđali isprva u crtanim filmovima, a zatim na ekskurzijama, istražujući Versaj ili Šenbrun. Najstariji član ove grandiozne skupine je Stari dvor, koji je počeo da se gradi početkom 1881. godine, kako bi se u njega uselili kralj Milan Obrenović, njegova supruga Natalija i sin Aleksandar. Bio je ovo dvorac kakav smo naučili da zamišljamo kada su nam čitali prve bajke: okružen ogradom od kitnjastog, kovanog gvožđa, a zatim i uređenim vrtom, karijatidama na fasadi i stubovima koji pridržavaju balkone, kupolama sa pozlaćenim krunama i ograde na velelepnom stepeništu, staklene bašte i sale za balove sa žutim zidovima i velikim lusterima od venecijanskog stakla. Enterijer opremljen stilskim nameštajem u duhu renesanse i rokokoa, muzički paviljon, zimska bašta u staklu, džinovka biblioteka sa preko deset hiljada razičitih naslova. Zanimljivo je da je projekat bio delo Aleksandra Bugarskog, koji je projektovao i Narodno pozorište. U dvoru se nalazila i mala kapela, koja će sa dolaskom komunizma biti pregrađena. Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije Ruševine Majskog prevrata Uz dvor se nalazio najstariji deo kraljevskog zdanja - kuća Stojana Simića, političara, trgovca i biznismena svog vremena. On ju je podigao tridesetih godina XIX veka, kada je Terazijsko brdo još bilo daleko od gradske vreve i trinaest godina kasnije je prodao kraljevskoj porodici. Manje pretenciozna i udobnija, ali jednako raskošna kao Stari dvor, vila u engleskom stilu je bila omiljeno prebivalište Milanovog naslednika Aleksandra i njegove supruge Drage. Paradoksalno, par je upravo ovde kralj Aleksandar ubijen maja 1903. godine, iako je kuća Stojana Simića bila povezana podzemnim prolazima sa ruskim poslanstvom. Saterani u ćošak, Draga i Aleksandar nisu uspeli da pobegnu, već su pronađeni iza jednih skrivenih vrata u spavaćoj sobi, gde su i streljani. Kada je suparnička dinastija Karađorđević preuzela vlast, čitava zgrada je porušena kako ne bi podsećala na tragični događaj. Foto: Wikimedia Tako dolazimo do najmlađeg dela slagalice koje će godinama kasnije nostalgičari nazivati "srpskim Versajem". Novi dvor, danas Predsedništvo Srbije, niče 1911. godine kao dvor kralja Petra I Karađorđevića. Kralj Petar je, međutim, prevashodno živeo u vili na Senjaku, dok je dvor, sa svojih 60-tak soba, ostao kao kitnjasti odraz prefinjenog ukusa i moći vladajuće dinastije. U desetine soba spadala su tri velika, glavna salona, devet radnih kabineta, pet kupatila. Impozatan broj prostorija, međutim, nije ono što nas zanima. Od 1935. godine u zgradi je bio smešten Muzej kneza Pavla, kada je uređenje enterijera povereno najboljim stručnjacima, a zidovi su bili ukrašeni delima Sezana, Van Goga, Gogena, a kasnije i domaćih umetnika, od Petra Lubarde, Save Šumanovića do srednjevekovnih fresaka donetih iz manastira sa Kosova i Metohije, gde preovladavaju likovi iz dinastije Nemanjića. Umetnički radovi na zidovima se nisu gomilali nasumično. Postavka je bila pažljivo osmišljena kako bi pokazala svu raskoš srpske istorije slikarstva. Postavka će 1944. postati deo novoformiranog Umetničkog muzeja, odnosno današnjeg Narodnog muzeja. I sam Novi dvor je preživeo manja oštećenja prilikom ratova i prevrata. Nakon atentata na kralja Aleksandra 1934. godine, objekat je zvanično pretvoren u muzej. Iako mu je danas vraćena politička uloga, otvoren je i za turističke posete. To znači da ćete imati prliku da vidite kako zgrada izgleda nakon što je pripadala nekolicini različitih vlada, službi, predsednika, tehnički - i nekolicini država. Što daje implicira da pretrpela nebrojeno mnogo promena i da je malo toga ostalo verno njenom izvornom izgledu. Foto: Arhiva Narodne biblioteke Srbije Kada se radi o vrtu - on je ponovo nikao tek pre nekoliko godina, kada je između Starog i Novog dvora obnovljena fontana nalik na onu koja je tu stajala skoro vek ranije. U istom maniru je posađeno i cveće i travnjak sa klupicama na kojima danas možete da odmorite šetajući se potezom Slavija - Trg republike, od skora - sa pogledom na spomenik ruskog cara Nikolaja II. https://www.011info.com/bilo-jednom-u-beogradu/kraljevski-dvor-izgubljeno-blago-beograda

Sećanje na komandira 104. borbene eskadrile Borivoja Markovića Farmu i sudbinu vazduhoplovaca branilaca Beograda NEKI ljudi ulaze u istoriju na velika vrata, drugi takođe dobiju svoje mesto, ali ulaze "s leđa", zapamćeni po zlu, lopovluku i političarenju, a treće istorija ne bi nikad zabeležila, iako su velikani i patriote u svakom pogledu. Da bismo sačuvali sećanje na prave, velike uzore, brinu retki entuzijasti, koji ne daju da ugasnu pripovesti o podvizima, herojstvu i patriotizmu naših predaka. Verovatno se nikada neće saznati zašto je Borivoje Marković, stasiti pilot lovac i komandir 104. eskadrile Šestog lovačkog puka Vazduhoplovstva Vojske Kraljevine Jugoslavije dobio neobični nadimak - Farma. Ono što se zasigurno zna jeste da je rođen u čestitoj i patrijarhalnoj kući Markovića u Gornjem Milanovcu 1907. godine. Strogo vaspitavani u duhu srpske tradicije od oca Vojislava i on i njegov brat završiće nižu školu Vojne akademije, posle koje jedan odlazi u konjicu, a drugi u avijaciju. Ovako počinje pripovedanje Aleksandar Ognjević, strastveni istraživač istorije vazduhoplovstva i autor knjige "Ratni dnevnik" o učešću Vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Aprilskom ratu. Ekskluzivno za "Beogradske priče" dobili smo do sada neobjavljivane fotografije koje nas podsećaju na sudbinu jednog naročitog heroja. Čudo na Papuku - Obe Markovićeve letačke knjižice bile su ispunjene najvišim ocenama, sa odličnim uspehom završava i Lovačku školu u Nišu iza čega po nagradi biva raspoređen u elitni 6. lovački puk koji brani prestoni Beograd - kaže Ognjević. - Sudbina je htela da 21. septembra 1938. godine doživi tešku avionsku nesreću na Papuku, iz koje će pukim slučajem izaći nepovređen. Ovaj događaj pratiće ga tiho i na odstojanju kao zli usud punih dvanaest godina. Na početku Drugog svetskog rata, tog aprilskog jutra 1941. godine bio je na ratnom letelištu Krušedol, na čelu 104. eskadrile. Zajedno sa svojim ratnim drugovima hrabro je stao na put najmoćnijoj ratnoj mašineriji tog vremena. * Borivoje Marković Farma / Garma pored meseršmita "BF109" - Odlično su znali sa kakvom silom imaju posla, kao i što su znali da se mnogi od njih gledaju po poslednji put. Do komandanta puka potpukovnika Božidara Kostića već su stigle informacije od prvih patrola koje su stupile u borbu sa neprijateljem, mehaničari su užurbano vršili poslednje pripreme, motori su zagrejani na "meseršmitima", borbeni kompleti topovske i mitraljeske municije složeni, čekao se samo znak za poletanje. U glavama pilota sudarali su se orkani emocija i adrenalina. Na trenutak, Farma je izvadio iz džepa sliku ćerkice i žene, suze su mu navirale na oči. Da li će ih više ikada videti? Ubrzo zatim oglasila se sirena za uzbunu. Prvi dvomotorni "Junkersovi" bombarderi preleću na velikoj visini. Piloti trče prema stajankama, mehaničari ih čekaju pored lovaca, sledi samo razmena pogleda, sve se zna, podvezuju im gurtne od padobrana, startuju moćne mašine, zatvaraju se poklopci kabina, poslednji pogledi, opraštanja i zaveštanja... - "Meseri" lagano rulaju, podižu se oblaci prašine, a zatim pun gas i avioni po parovima počinju da se odlepljuju od travnate piste - vraća nas Ognjević u atmosferu tog teškog jutra. - Zemaljski deo puka stegnutog srca pogledima ispraća drugove. Na poletanju, prva među najboljima je 104. eskadrila kapetana Markovića. Svi zajedno lagano hvataju visinu i traže najbolju poziciju za napad. Kapetan Milutin Grozdanović, komandir 142. eskadrile, kasnije se sećao: "Ukazali su se kao čopori strave iznad Fruške gore, mi smo bili samo slamke u tim mutnim talasima, tako nešto nismo videli ni u nacističkim propagandnim filmovima." * Udes na Papuku Sve ovo nije ih sprečilo da komanduju: U napad! Sa druge strane velika formacija "dornijera" sa lovačkom zaštitom, sada će se videti ko je vino, a ko voda. Ognjević nastavlja da prenosti atmosferu bitke. - Naši "meseri" se strelovito zabadaju u masivnu neprijateljsku formaciju. Mozak radi munjevitom brzinom, oči pratilaca su uperene u vođu, Farma napada prateći lovac, tutnjava topova i teških mitraljeza, neprijatelj je nakratko u nišanu, pogoci su vidljivi, ali ne gleda šta se desilo sa Nemcem jer zna da to može da se plati glavom, ponovo se okreće prema bombarderima koji u zgusnutom poretku paklenom mitraljeskom vatrom brane svoju formaciju. Dodaje gas, bombarderi rastu u nišanu, od svetleće municije neprijateljskih strelaca ima utisak da ga baš svaki pogađa pravo u glavu. * Ambijent Starog aerodroma Ponovo tutnjava topova, naši lovci su se rasturili na sve strane, odjedanput potmulo dobovanje po oplati aviona, naglo menja smer kretanja da bi izbegao odbrambenu vatru sa bombardera, kratak pogled na instrumente, zasad je sve u redu. Lovci sa kukastim krstovima su svuda okolo, kroz glavu mu proleću reči instruktora iz Lovačke škole kako je najvažnije održavati brzinu, biti stalno u pokretu i napasti uvek prvi, jer napad je najbolja odbrana... Vitez u vazduhu Pratioci su se odvojili od vođa i svako napada za sebe. Nemcima je uspelo da razdvoje naše lovačke parove. Kao uzavreli olujni oblak bombarderi se valjaju prema Beogradu, kraljevski avijatičari, iako daleko malobrojniji junački uleću u osinjak u kome smrt vreba. * Ambijent Starog aerodroma - Odjednom se pali lampica rezerve goriva, da li je moguće da smo već sat vremena u vazduhu - pitao se Borivoje Marković Farma. - Nastupilo je vreme za izvlačenje iz borbe, a Nemci nam sigurno neće reći da smo se lepo družili i da sada možemo da idemo. Treba izvesti prevrtanje preko krila, pun gas i pikiranje prema zemlji. Opisujući Farmine misli, Ognjević opisuje kako je "meser" lagano dodirnuo tlo, opet na dobroj majci zemlji, mehaničari su se rastrčali oko aviona, a letač pokušavo da se izvuče iz tesne kabine. Noge ga ne slušaju, tek sada oseća apsolutnu malaksalost. "Moji dobri majstori mi pomažu da se izvučem i tek tada vidim da sam sav mokar od znoja. Iako je zabranjeno, palim cigaretu i sa nevericom gledam mog vernog gvozdenog prijatelja koji je bušan kao rešeto. Sreća da piloti u borbi ne mogu da vide svoj avion spolja!" ISTRAŽIVAČ I STRAST "RATNI dnevnik" je peta knjiga koju je Ognjević objavio, a nama je ekskluzivno prezentirao materijal i fotografije koje je dobio od porodice Borivoja Markovića Farme, kao i posle višedecenijskog istraživanja. Ova knjiga će biti tek prvi tom od četiri planirana za koju je građu prikupio naš sagovornik. U jednom od pisama iz zarobljeništva, ovu borbu u vazduhu, kapetan prve klase Borivoje Marković opisaće samo jednom rečju: "Jezivo" - beleži Ognjević. - Potom, 11. aprila oko četiri časa izjutra, sada već na ratnom aerodromu Radinci kod Sremske Mitrovice, ne mogavši da spava i pritisnut brigama šta mu se dešava sa porodicom, Farma izlazi na stajanku da popuši cigaretu. Videvši da se neki ljudi muvaju u mraku, prišao je i pitao o čemu se radi. Tada je video pilota Zlatka Dimčovića i još neke koji su se spremali da dezertiraju. Kada su ga videli, uskočili su u automobil i počeli da beže, na šta je ovaj izvadio pištolj i počeo da puca za njima. Sutradan kada je počelo povlačenje, kapetan Marković je lično zapalio "meseršmit 110" koji je Dimčović dužio, da ne bi Nemcima pao u ruke. Plavi krug Sudbina ovog pilota imala je posle da dopiše još jednu tešku priču. Po povratku iz zarobljeništva isti ovi izdajnici biće mu nadređeni u službi. - O tome da li su mu zaboravili 11. april 1941. godine, suvišno je govoriti - podvlači Ognjević. - Dobro se znalo da je u Brozovoj avijaciji bila šuma "preletača" čija je izdaja za vreme Aprilskog rata koštala glave mnoge čestite ljude. Maltretiranja, omalovažavanja i podmetanja potrajaće praktično do Markovićeve smrti. Ovakve sudbine pratile su kao po šablonu većinu junaka iz aprilskih dana 1941. Ipak u personalnoj karakteristici pod oznakom "poverljivo", koje su pravili oznaši i udbaši kada su ga privremeno skinuli sa letenja stoji sledeće: "... u momentu premeštaja strašno je razočaran skidanjem sa letačke dužnosti. Sva ubeđivanja na njega ne deluju jer on hoće biti letač i ništa drugo. Pomalo se smiruje i zadatke izvršava, ali sporo i bez volje, jer jedini i konačni cilj mu je letenje. Kao čovek je otvorene prirode i govori u lice ono što misli o čoveku. Ne voli okolišavanje već neposrednost. Inteligentan i bistar. Voli svoj narod i zemlju". Kada čak i istražni oficiri Udbe ovako opišu čoveka, onda je to zaista vredno pomena. - Možda je ovo bio razlog njegovih muka - pita se Ognjević. - Uostalom, takav mu je bio i kraj. Jednog jutra kada nije bio na dužnosti pozvali su ga da odleti za Skoplje, jer je DC-3 registracije YU-ABC koji je trebao da poleti odande ostao u kvaru. Eto teškog završetka priče kao pečat sudbine jednog heroja. Farma je punih 12 godina izbegavao da leti 21. septembra jer je dobro zapamtio taj datum iz 1938, kada je čudom preživeo pad. Pa ipak, tog dana je morao da poleti. Usled izuzetno loših meteo uslova i guste magle njegov dvomotorni "daglas" udariće u planinu Slunj. Nedostajalo mu je nepunih dvadeset metara da je preleti. Zoran NIKOLIĆ http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:645168-Beogradske-price-Kraljevski-piloti-na-ognjenom-nebu - Ovo se desilo 21. septembra 1950. godine u 9.30 - kaže Ognjević.- Šta reći na to? "Plavi krug i u njemu zvezda." SUDBINA KOLAROVA U jeku bitke nad Beogradom Farma je video kako nekoliko nemačkih lovaca juri Vasu Kolarova, a bio je očajan zbog nemoći da pomogne dobrom prijatelju. Bespomoćno je gledao kako plamen obuhvata avion koji se strmoglavljuje ka zemlji. - Padali su i nemački avioni u plamenu - govori Ognjević. - Dugo posle Farma je bio ubeđen da mu je prijatelj poginuo. Tek u logoru u Osnabriku saznaće da je Kolarov, iako ranjen i opečen uspeo da iskoči iz zapaljenog "mesera". Po ozdravljenju se Kolarov pridružio ravnogorcima jer je poštovao zakletvu datu kralju i otadžbini. Ono što Nemci nisu mogli da urade tog aprilskog jutra, uradili su komunisti posle rata, hladnokrvno ubivši ovog izuzetnog čoveka, vrsnog avijatičara i osvedočenog patriotu.