Претражи Живе Речи Утехе

Novogradnja u donjem Kalemegdanu je najveća povreda kulturne baštine u novijoj istoriji Beograda. Ona niče na granici Donjeg grada Beogradske tvrđave i u potpunosti se nalazi u zaštićenom području i samo 20 metara od nadzemnih, vidljivih delova artiljerijskog utvrđenja iz 18. veka. A šta je ispod zgrada, nikada nećemo znati jer su podzemne garaže trajno obrisale materijalno svedočanstvo grada starog dva milenijuma, tvrdi za Novu ekonomiju arhitekta Marko Radosavljević. Marko je u online zajednici poznatiji kao osnivač Fejsbuk strane Beograd vekovni grad. Ovaj arhitekta je 2000-tih napravio 3d animaciju o Kalemegdanu i Beogradu iz 15.veka. Ni sanjao nije da dve decenije kasnije novim filmom mora da ukazuje domaćoj i stranoj javnosti kako građevinski radovi uz bedeme Kalemegdana nanose nepovratnu štetu svetskoj kulturnoj baštini, piše Nova ekonomija. Šta se to dogodilo u državnim institucijama da ste kao student arhitekture, pre 20 godina, imali privilegiju da dobijate poziv Turističke organizacija Beograda da sarađujete u izradi filma o Beogradu kao prestonici u 15.veku, a danas ste, nažalost, na društvenim mrežama urbanistički uzbunjivač i digitalni hroničar uništavanja vekovne istorije Kalemegdana? Početak dvehiljaditih pamtimo po demokratskim promenama koje su bile kratkog veka. Taj period, iz današnje perspektive, podseća na malu renesansu koja je obuhvatala buđenje i promovisanje pravih vrednosti u društvu, prvi put posle duže vremena. Turistička organizacija Beograda je imala inicijativu da “oživi” Beograd kada je prvi put postao prestonica Srbije, šest vekova ranije. Do tada sam se već nekoliko godina pasionirano bavio Beogradskom tvrđavom, što je bio preduslov da bi nekome ponudili tako obiman zadatak, za čiju izradu su bile potrebne naredne dve godine. Iskoristio sam priliku da tražim za stručnog savetnika dr Marka Popovića (arheolog, stručnjak za srednji vek, preminuo 2020., prim. novinara), koji me je ranije privukao svojim monografijama o Beogradskoj tvrđavi. Skoro 20 godina kasnije sam morao, iz moralnih razloga da intervenišem, kako devastacija Beogradske tvrđave ne bi ostala nezapažena. Moja naklonost Beogradskoj tvrđavi je bila dodatni motiv, ali su po svemu objektivni razlozi zašto taj prostor mora da se štiti i zašto je u interesu, ne samo naše, nego i svetske kulturne baštine da se sačuva njegova vrednost i autentičnost. Kažete da su izgradnjom novogradnje u donjem Kalemegdanu prekršeni brojni zakoni. Na osnovu kojeg planskog dokumenta je dozvoljena gradnja i ko je zakazao u lancu nadzora dozvolivši da se zida na ostacima Beograda? Da je ispoštovan Zakon o kulturnim dobrima, danas ne bismo imali o čemu da razgovaramo. Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda donosi rešenje 1965. god, da se Beogradska tvrđava sa svojom neposrednom blizinom proglašava za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ne postoji veći stepen zaštite koji država može da dodeli spomeniku kulture. To je potvrđeno odlukom o kategorizaciji u Službenom glasniku 1979.godine. Jasno je da postoje granice koje obezbeđuju očuvanje urbanističke vrednosti Beogradske tvrđave i garantuju trajnom isticanju tvrđave kao posebnog i najjačeg akcenta panorame Beograda sa savske i dunavske strane.

I ovog Ramazana, Islamska zajednica Srbije u saradnji sa istanbulskom opštinom Bajrampaša organizuje iftar na Kalemegdanu. U nedelju 10. juna, preko puta Kule Nebojša, biće organizovan iftar za 2.000 postača.

"Voleo bih za života da vidim jednu spomen-ploču na Kalemegdanu, baš na mestu gde je poslednji put pevala, gde se na kraju desio jedan od najvažnijih i najpotresnijih događaja u istoriji moderne pop kulture, što će već i vreme da pokaže", rekao je Sagor Mešković, direktor komunikacija Exita u jednom od intervjua koji je dao Branku Rosiću za Nedeljnik. On je bio si iza bine sa Ejmi Vajnhaus na onom čuvenom i tragičnom beogradskom koncertu. Na pitanje kada je shvatio da je ona došla u Beograd da sahrani karijeru, Mešković je rekao: "Sećam se trenutka kad je krenula ka bini. Pre toga je niko od nas nije ni video. Čuvali su je njeni ljudi od aerodroma, pa sve do nastupa, vozili je u zatamnjenim kolima, ogradili njen deo bekstejdža dodatno. Njeni ljudi, koji su u Beograd došli tri dana pre da isprazne sve sobe od alkohola. U bekstejdžu nije smelo da se popije ni pivo, ne samo u njenom, ograđenom delu sa svim prostorijama, već nigde iza bine. Godinu dana se pisalo kako je bolje nego ikad, kako se rešila svega, kako snima novi album, kako je srećno zaljubljena. Par nedelja pred beogradski koncert, inače prvi na turneji, verenik je ostavi i tu krene sve ponovo. Tabloidi kreću ponovo da je razapinju, ona još dublje tone. Mnogi ne znaju kako je to. Posebno ne oni koji razapinju, ne znaju kako je sa te druge, njene strane, koliko čovek ne može nikad da bude dovoljno jak da izdrži tu vrstu poniženja i uvreda sa naslovnih stranica. Njeni ljudi su sve žive, uključujući i predgrupe izbacili iz bekstejdža direktno u publiku, mada su neki posle još i pričali kako su bili tu, što naravno nije istina. Ostavili su samo par nas kojima su dali njihove propusnice, jer smo im bili potrebni. Kada se ona konačno pojavila i krenula ka bini, još uvek je sve delovalo normalno", ispričao je Sagor Mešković. On je dodao i da se videlo da nije trezna, ali je bila dobro raspoložena, glasna, čak i pomalo euforična. "Pomislio sam, samo da sve bude ok, viđao sam već i druge muzičare pod gasom kako prave sjajne koncerte. I napravila bi i ona. Da je htela. Dok je bila na bini, jednu stvar sam video u njenom pogledu, bar me taj utisak ni danas ne napušta. Htela je da namerno upropasti karijeru, da svima stavi do znanja da odustanu od nje. Provocirala je i svoje najbliže iz benda. Bila je to poruka svetu dokle može da se tera nečija slabost. Koliko smo kao jedna već prilično dekadentna civilizacija, žedna senzacija i najnižih strasti, spremni da se vratimo u varvarske okvire, da bismo jednu tako blistavu zvezdu padalicu hteli da bacimo u blato i šutiramo, samo zato što neće da bude zvezda. Baš mi je jedan od ljudi iz muzičke industrije u Londonu, koji je bio i na Robijevom koncertu, pričao kako se njen menadžer Rej, koji je bezuspešno probao sve načine da je spase od same sebe, posle svega prepolovio sa kilažom i još uvek se nije oporavio", otkrio je kedan od čelnih ljudi Exita. http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/sagor-meskovic-zasto-ejmi-vajnhaus-treba-da-dobije-spomen-plocu-na-kalemegdanu/