Претражи Живе Речи Утехе

Hrišćanin i razbibriga. Da li hrišćanin i razbibriga mogu zajedno ili ne?

Ni jedna poslanica u Novom Zavetu ne govori o radosti kao Filibljnima poslanica. To i nebi toliko bilo cudno da apostol Pavle ovu poslanicu nije posao iz mermetinske tamnice.Ja sam imao prilike da posetim tu tamnicu u Rimu. Go kamen. Normalno danas je ona preuredjena i svetla ali mogu da zamislim kako je njemu bilo u tom golom kamenu sa samo jednim malim otvorom kroz koji su ih spustali u tu tamnicu i davali im hranu. U toj tamnici , u okovima Pavle nam pise o radosti. To je ono sto mene najvise cudi! Pa eto mi danas imamo daleko vise i bolje nego oni u to vreme a da ne usporedjujemo da retko ko od nas je u tamnicikao on i opet nema radosti nego samo nesto kukumacemo! Mislim da kada bih se ja nasao u slicnoj situaciji ja bih verovatno samo jadikovao nad svojim stanjem. No apostol Pavle sasvim drugacije razmislja i pise. Prvi put pominje radost u Phil 1:18 Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се; Ovde stvari postaju jos cudnije jer ako se pogleda cemu se on to raduje tesko da bi to mogli da nazovemo radost. Phil 1:12 Хоћу, пак, да знате, браћо, да ово што се ради са мном изиђе за напредак јеванђеља, Phil 1:13 Тако да се разгласи у свој судници и код свих осталих да су моји окови за Христа. Phil 1:14 И многа браћа у Господу ослободивши се оковима мојим већма смеју говорити реч Божију без страха. Phil 1:15 Истина, једни из зависти и свађе, а једни од добре воље Христа проповедају. Phil 1:16 Тако ови, упркос, Христа објављују нечисто, мислећи да ће нанети жалост мојим оковима; Phil 1:17 А ови из љубави, знајући да за одбрану јеванђеља лежим у тамници. Phil 1:18 Шта дакле? Било како му драго, дволичењем или истином, Христос се проповеда; и зато се радујем, а и радоваћу се; Pavle dakle posmatra svoju nevolju ,tj utamnicenje kao izvanrednu priliku za propovedanje Hrista i sto je jos interesantnije on se raduje propovedanju Hrista cak i iz poresnih motiva. I umesto da ga zalosti to sto se dogadja on se raduje! Kako je to moguce? Odgovor je jednostavan i on ce nam ga dati u nastavku poslanice: Phil 3:7 Но шта ми беше добитак оно примих за штету Христа ради. Phil 3:8 Јер све држим за штету према преважном познању Христа Исуса Господа свог, ког ради све оставих, и држим све да су трице, само да Христа добијем, Hristos kao veciti problem za sve progonitelje svih vekova i za sve tamnicare svih vekova. Onaj koji kao Pavle ovaj svet posmatra kao prasinu i koji ovaj svet meri kao prasinu ima samo jedan cilj a to je zadobijanje Hrista i sirenje radosne vesti o Hristu a sve ostalo su samo trice. Covek koji ima Hrista nemoze biti tuzan cak ni u ovakvim situacijama kao sto je apostol Pavle covek koji ima Hrista zivi u ivim svetu ali nije od ovoga sveta. Za njega je smrt dobitak. Phil 1:21 Јер је мени живот Христос, а смрт добитак. Phil 1:22 А кад ми живљење у телу плод доноси, то не знам шта ћу изабрати. Phil 1:23 А обоје ми је мило, имајући жељу отићи и с Христом бити, које би много боље било; Phil 1:24 Али остати у телу потребније је вас ради. Zasto? Zato sto je Hristos pobedio smrt i umesto vrata straha smrt postaje vrata radosti jer nas odvaja od ovoga sveta i vodi Hristu. Smrt je sada pobedjeni neprijatelj. A bol prilikom mucenistva ili zrtvovanja? Phil 2:17 Но ако и жртвован будем на жртву и службу вере ваше, радујем се, и радујем се с вама свима. Phil 2:18 Тако и ви радујте се и будите са мном радосни. Kako je sve to moguce? Pa opet isti odgovor: Hristos. Phil 1:28 И ни у чем да се не плашите од противника; које је њима знак погибли а вама спасења, и то од Бога; Phil 1:29 Јер се вама дарова, Христа ради, не само да Га верујете него и да страдате за Њ, Stradanje za Hrista je po apostolu Pavlu dragoceni poklon pravi biser dijamant od neprocenjive vrednosti. Koga Hristos dodirne svojom ljubavlju toga Rom 8:38 ... јамачно ... ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, Rom 8:39 Ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем. Zato i apostol Pavle naredjuje svima nama Phil 4:4 Радујте се свагда у Господу, и опет велим: радујте се. Zapazimo rec svagda. To znaci neprestano. Mi nemamo razloga da budemo tuzni jer je Hrsitos sa nama onaj isti Hristos za koga prorok Isajia kaze: Isa 53:2 Јер изниче пред Њим као шибљика, и као корен из суве земље; не би обличја ни лепоте у Њега; и видесмо Га, и не беше ништа на очима, чега ради бисмо Га пожелели. Isa 53:3 Презрен беше и одбачен између људи, болник и вичан болестима, и као један од кога свак заклања лице, презрен да Га низашта не узимасмо. Isa 53:4 А Он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да Га Бог бије и мучи. Isa 53:5 Али Он би рањен за наше преступе, избијен за наша безакоња; кар беше на Њему нашег мира ради, и раном Његовом ми се исцелисмо. Isa 53:6 Сви ми као овце зађосмо, сваки нас се окрену својим путем, и Господ пусти на Њ безакоње свих нас. Isa 53:7 Мучен би и злостављен, али не отвори уста својих; као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих. Isa 53:8 Од тескобе и од суда узе се, а род Његов ко ће исказати? Јер се истрже из земље живих и за преступе народа мог би рањен. Isa 53:9 Одредише Му гроб са злочинцима, али на смрти би с богатим, јер не учини неправду, нити се нађе превара у устима Његовим. Isa 53:10 Али Господу би воља да Га бије, и даде Га на муке; кад положи душу своју у принос за грех, видеће натражје, продужиће дане, и шта је Господу угодно напредоваће Његовом руком. Isa 53:11 Видеће труд душе своје и наситиће се; праведни слуга мој оправдаће многе својим познањем, и сам ће носити безакоња њихова. Isa 53:12 Зато ћу Му дати део за многе, и са силнима ће делити плен, јер је дао душу своју на смрт, и би метнут међу злочинце, и сам носи грехе многих, и за злочинце се моли. Moja vam je preporuka da sami za sebe procitate tu poslanicu. Ona ima jos mnoga dragocena blaga kojima nas Hristos daruje! Polako citajte i o svakoj reci razmisljajte i polako cete osetiti zar koji je bio i u Pavlovim grudima zar Hristovog vaskrsenja!

The Benedict Option David Brooks MARCH 14, 2017 Faith seems to come in two personalities, the purist and the ironist. Purists believe that everything in the world is part of a harmonious whole. All questions point ultimately to a single answer. If we orient our lives toward this pure ideal, and get everybody else to, we will move gradually toward perfection. The ironists believe that this harmony may be available in the next world but not, unfortunately, in this one. In this world, the pieces don’t quite fit together and virtues often conflict: liberty versus equality, justice versus mercy, tolerance versus order. For the ironist, ultimate truth exists, but day-to-day life is often about balance and trade-offs. There is no unified, all-encompassing system for correct living. For the ironists, like Reinhold Niebuhr or Isaiah Berlin, those purists who aim to be higher than the angels often end up lower than the beasts. Throughout history we’ve seen a lot of purist religious faiths, from the Spanish inquisitors to the modern Islamic radicals, who believe in a single true way of living. Today we see a lot of secular purists: the students at Middlebury who want to shout down differing opinions, the legal activists who want to force Orthodox Christian bakers to work at gay weddings, against their conscience. This movement has led many Christians to conclude that they are about to become pariahs in their own nation. One of these is my friend Rod Dreher, whose new book, “The Benedict Option,” is already the most discussed and most important religious book of the decade. Rod is pretty conservative. “There can be no peace between Christianity and the sexual revolution, because they are radically opposed,” he writes. Specifically, “L.G.B.T. activism is the tip of the spear at our throats in the culture war. The struggle over gay rights is what is threatening religious liberty, putting Christian merchants out of business, threatening the tax-exempt status and accreditation of Christian schools and colleges.” Rod shares the fears that are now common in Orthodox Christian circles, that because of their views on L.G.B.T. issues, Orthodox Christians and Jews will soon be banned from many professions and corporations. “Blacklisting will be real,” he says. We are entering a new Dark Age. “There are people alive today who may live to see the effective death of Christianity within our civilization.” Rod says it’s futile to keep fighting the culture war, because it’s over. Instead believers should follow the model of the sixth-century monk St. Benedict, who set up separate religious communities as the Roman empire collapsed around them. The heroes of Rod’s book are almost all monks. Christians should withdraw inward to deepen, purify and preserve their faith, he says. They should secede from mainstream culture, pull their children from public school, put down roots in separate communities. Maybe if I shared Rod’s views on L.G.B.T. issues, I would see the level of threat and darkness he does. But I don’t see it. Over the course of history, American culture has tolerated slavery, sexual brutalism and the genocide of the Native Americans, and now we’re supposed to see 2017 as the year the Dark Ages descended? Rod is pre-emptively surrendering when in fact some practical accommodation is entirely possible. Most Americans are not hellbent on destroying religious institutions. If anything they are spiritually hungry and open to religious conversation. It should be possible to find a workable accommodation between L.G.B.T. rights and religious liberty, especially since Orthodox Jews and Christians aren’t trying to impose their views on others, merely preserve a space for their witness to a transcendent reality. My big problem with Rod is that he answers secular purism with religious purism. By retreating to neat homogeneous monocultures, most separatists will end up doing what all self-segregationists do, fostering narrowness, prejudice and moral arrogance. They will close off the dynamic creativity of a living faith. There is a beautiful cohesion to the monastic vocation. But most people are dragged willy-nilly into life — with all its contradictions and complexities. Many who experience faith experience it most vividly within the web of their rival loves — different communities, jobs, dilemmas. They have faith in their faith. It gives them a way of being within the realities of a messy and impure world. The right response to the moment is not the Benedict Option, it is Orthodox Pluralism. It is to surrender to some orthodoxy that will overthrow the superficial obsessions of the self and put one’s life in contact with a transcendent ideal. But it is also to reject the notion that that ideal can be easily translated into a pure, homogenized path. It is, on the contrary, to throw oneself more deeply into friendship with complexity, with different believers and atheists, liberals and conservatives, the dissimilar and unalike. Rod and I have different views on L.G.B.T. issues. But I think we genuinely respect each other and honor each other’s lives. To me that means the real enemy is not the sexual revolution. It is a form of purism that can’t tolerate difference because it can’t humbly accept the mystery of truth.