Претражи Живе Речи Утехе

Voja Antonic mi je uvek bio zanimljiv lik. Jedan od prvih ljudi u "it novinarstvu" u srbiji, a i u It industriji. Sasvim pristojan lik, od svih ateista koje znam bio je najpristojniji. Oni su ga kasnije razapeli za neke "homofobne komentare" i slicne gluposti, sve u svemu dobar baja, i pametan i obrazovan. Voja je skoro u poznim godinama migrirao u Ameriku i evo sta ima da kaze.. Voja Antonić za NOIZZ o odlasku u Ameriku: Dobio sam uslove o kojima sam sanjao Srpski inženjer, pisac, novinar i tvorac prvog kućnog računara "Galaksija" je enciklopedija sam po sebi. Razgovarao sam sa Vojom Antonićem o životu u Americi, njegovoj odluci da tamo ode u 65. godini života i jednom svetu koji je nažalost mnogima od nas nepoznat. Vaš prvi kućni računar "Galaksija" se od nedavno nalazi u Muzeju istorije računara u Kaliforniji. Kako se osećate zbog toga? - Posle svih poniženja koje sam doživeo 90-tih godina, dobro je dobiti i poneko priznanje, naročito kad ono dolazi iz Silicijumske Doline, iz referentnog muzeja koji je pored Mikrosofta i Gugla. Podsmešljivi komentari u medijima o procesorskoj snazi računara "Galaksija" su me 1995. godine doveli do toga da bacim veći deo dokumentacije i nekoliko prototipova i radnih modela u kontejner, a takvi komentari su počeli da se proređuju tek kad sam početkom 2000-tih odgovorio na molbu da Muzeju Nauke i Tehnike u Beogradu ustupim jedan primerak. Eto, doživeo sam to da me, još za života, ima u dva muzeja na dva kraja sveta. Šta mislite, kako se osećam - pita me Antonić na samom početku razgovora. Otišli ste u Ameriku u 65. godini. Mislite li da ste otišli kasno, i zašto baš sada? - Kad bi kreativna snaga čoveka ogledala u njegovoj mladosti, lako bi bilo sastaviti razvojne timove za bilo koji socijalni ili tehnički projekat, pa male države ne bi morale da uvoze i skupo plaćaju tuđu pamet. U nauci i umetnosti ima bezbroj primera gde su ljudi svoja najveća dostignuća stvorili u godinama koje su visoko iznad mojih. - Zaziranje od starosti je osobina mladih ljudi koji misle da su još uvek predaleko od tih godina. Kad shvate da vreme ipak brzo prolazi, počnu da razmišljaju o tome kako da se pripreme za aktivan život i stvaralaštvo u poznim godinama. Nekima to uspe, a nekima ne. Evo, čak je i Goran Bregović, koji je sada u svojoj 73. godini, prestao da peva o tome kako je "strašna gnjavaža u životu doživeti stotu". Mudrost? Možda, a možda samo način da opstane u godinama u kojima se nalazi. Šta Amerikanci cene što mi ne cenimo? - Na ovo pitanje nije lako izbeći kliše u odgovoru, pa ću zato obrnuti stvar pa najpre odgovoriti na pitanje šta ne cene od stvari koje mi cenimo. Ne cene formalne papirne potvrde znanja, partijsku pripadnost i udvoričko ponašanje. A šta cene? Pa, pre svega kreativnost i sposobnost da se stvori nešto novo. Da biste me razumeli šta pod tim "novo" podrazumevam, zamislite da se nađete pred belim papirom (ili praznim ekranom kompjutera) i treba da od nule stvorite nešto što niko nikada nije napravio. Onaj ko nije osetio strah pred tom prazninom na papiru, nije se nikada našao u toj situaciji i ne zna o čemu govorim. - Eto, tu vrstu sposobnosti cene i puno toga bi vam progledali kroz prste ako možete to da im ponudite. Cene, naravno, i poštenje u komunikaciji, predanost poslu, kao i poznavanje veštine timskog rada. To poslednje je moja najslabija tačka, pa moram još puno da radim na promeni svojih navika u radu. Da li je vlast jedan od razloga zbog koga više ne živite ovde? - Grubo rečeno, da. Tokom 90-tih je bilo teško sastaviti kraj s krajem, ali smo tada bar imali nadu da će jednom biti bolje. Sada se sve pretvorilo u beznađe i čekanje da se se neko čudo dogodi spolja, nešto što više ne zavisi od nas. Znam da se to neće dogoditi, pa sam učinio jedino što mi je preostalo - spakovao se i digao jedra. Ne znam koliko vremena mi je još preostalo, ali sam sve sigurniji da neću biti tu da svojim očima vidim kako se Srbija transformiše u normalnu državu. Nisam siguran ni da će do te promene doći u životnom veku moje dece, pa sam na svoju ruku počeo da pripremam i teren za njihov dolazak. - Nijedan odlazak iz zemlje ne mora da bude zauvek, ali je dobro imati mogućnost izbora gde ćete živeti. Ovakvim prelaskom niste porušili mostove za sobom, jer uvek možete da se vratite kad osetite takvu potrebu. Ako niste na vreme okusili život u drugoj državi, onda nemate brzu mogućnost izbora, jer je taj prelazak dug i naporan proces, ne samo fizički i finansijski, nego i psihološki. Šok promene sredine je nešto što treba pretrpeti stisnutih zuba. Ne mogu a da ne pitam: Kako vam je u Americi? - Kad me neko to pita, prosto mu odgovorim da nemam primedbi, i zaista tako mislim. Dobio sam uslove o kojima sam mogao samo da sanjam, i sad konačno sve zavisi od mene. Imam dosta slobode u radu, praktično neograničene tehničke resurse i mogućnost da sam biram kad ću raditi. Jedino što se od mene očekuje jesu rezultati rada, ali mi je to najmanji problem, jer sam puno rezultata imao i dok sam se digitalnom elektronikom bavio u Srbiji, često i kao hobijem, bez obzira na to što sam znao da za taj rad nikad neću biti plaćen. - Ljudi s kojima komuniciram ovde su najlepša promena koja mi se dogodila. Da ne nabrajam osobine tipične za ljude iz ovog podneblja, zamislite s kakvim ljudima biste želeli da radite i družite se, i to je to. Čak i na ulici vam se ljubazno obraćaju nepoznati ljudi, prosto iz želje da nešto prokomentarišu i čuju vaše mišljenje. Dugo mi je trebalo da shvatim da je to samo razgovor u prolazu, bez želje da od vas traže novac ili neku uslugu. Gde živite trenutno i čime se bavite? - Živim u južnoj Kaliforniji, u mestu pored Los Anđelesa, koje se zove Pasadena. Izuzetno lepo uređen gradić, sa niskim kućama, čistim ulicama i negovanim travnjacima. Moj deo grada je Stara Pasadena, u kojoj se vodi računa o staroj arhitekturi i neguju se tradicionalni običaji. Zanimljivo je da su u Americi različiti modeli ponašanja lokalizovani i koncentrisani u pojedinim područjima, pa se tačno zna gde šta možete da očekujete. Tako je Pasadena savršeno sigurno mesto, bez kriminala, gde su koncentrisane najviše svetske naučne i obrazovne institucije. Nekoliko nobelovaca su moje komšije, uglavnom iz Nase i CalComp-a, ali ih ne poznajem lično. Možda bi mladim ljudima ovde bilo pomalo dosadno, ali je u krugu od dvadesetak kilometara Los Anđeles, plaža Santa Monika i nacionalni park i planina San Antonio. - Ima dosta beskućnika, koji su se uglavnom sjatili na zapadnu obalu i žive od socijalne pomoći, ali su ovde potpuno neagresivni. Jedini razlog zbog koga u došli ovde je klima, koja je takva da cele godine mogu da spavaju i u parku, ako im se ne sviđaju domovi za prihvat. Od godišnjih doba postoji samo leto i tri proleća. - Radim u kompaniji Supplyframe, u razvoju digitalnih kontrolera. Jedini sam hardveraš u firmi, pa često radim i na razvoju rekvizita za redovne hakerske konferencije koje se godišnje održavaju u Design Lab-u (dve su bile održane i u Beogradu). Design Lab je otvorena hardverska laboratorija, koja je takođe u vlasništvu kompanije, a osnovana je s ciljem da podrži i finansira privatne projekte entuzijasta. Oni konkurišu sa svojim idejama i, ako je odgovor pozitivan, dobiju stručnu pomoć, mesto u radionici, alat i mašine za rad, a i svi troškovi projekta su im pokriveni. Pritom kompanija ne preuzima nikakva prava na projekat, sve ostaje u vlasništvu autora. Stara Pasadena Foto: Noizz.rs Postoji li neka formula za uspeh, pa čak i u Srbiji? - Ne znam da li postoji nešto što se zove formula za uspeh. Ko ima dovoljno entuzijazma i poriva da radi i stvara, on je već na dobrom putu i ne treba mu formula. A ako je ipak treba dati, onda ona uvek zavisi od toga šta ćete smatrati uspehom, pa vas molim da sve što sam rekao primite uslovno. - Mislim da po tom pitanju nisam dobar savetodavac, jer sam bio prilično neuspešan u Srbiji, pa sam morao da preživljavam i sa poslovima za koje ne mogu da kažem da su mi prijali. Teško je bilo živeti u krizno vreme, ulagati ogroman napor za puko preživljavanje porodice, ali najteže od svega (ovde ću parafrazirati Bukovskog) nije bilo saznanje o tome kako je meni teško, nego kome je sve suviše lako. Da li biste poručili nešto mladima koji nas čitaju? - Ponovo ću pokušati da izbegnem kliširane odgovore, a ograničiću se samo na moju struku, izradu tehničkih softverskih ili hardverskih projekata, jer sam samo tu dovoljno kvalifikovan da dajem savete. Možda se nećete složiti sa mnom, i to onda neće biti razlog za raspravu, nego samo znak da ne pripadamo istom miljeu. Svoju poruku ću pokušati da prenesem kroz listu preporučujem - ne preporučujem. Dakle... Preporučujem: Igrajte se amaterski sa svojim ličnim projektima. Realizujte svoje ideje i dokumentujte ih negde na netu, jer je to način da se susretnete sa kritičkom analizom vašeg rada, a i dobra lista projekata će vam kasnije puno pomoći u karijeri. Ne žalite truda i vremena, ništa od toga neće biti uludo utrošeno, pošto je rad na ličnom usavršavanju najbolja investicija koju možete da načinite dok ste mladi. Ako osećate da vas jedan uspeh vuče ka drugome, na dobrom ste putu. Smisao za projektovanje je u najvećoj meri stvar motivacije, ništa vas neće povući ka novoj ideji tako kao prethodni uspešan projekat. To je beskrajan krug iz koga nema izlaska, a i nema potrebe da izlazite, jer će vas taj krug verovatno učiniti srećnim čovekom. Ne preporučujem: Sve što ne prija vašem stvaralačkom biću i vašoj sposobnosti kritičkog mišljenja. Kreativnost ugrožavaju stvari koje nepotrebno oduzimaju vreme, ne toliko zbog samog vremena, nego zbog rasipanja mentalnih resursa: kafići i splavovi, političke rasprave i aktivnosti, turbo folk, gluvarenje po ćoškovima sa promašenim ljudima, kao i privatne škole sumnjivog kvaliteta. Što se tiče kritičkog mišljenja, koje je veoma važno za tehnički rad, izbegnite ezoteriju u svakom obliku (astrologiju, proroke, vidovnjake), kao i razne "genije" koji stalno teže samopotvrđivanju i koji su uvek u pravu. Saslušajte autoritete, ali im nikad ne verujte do kraja, nego ih proveravajte. Takođe izbegavajte sve što stvara zavisnost bilo koje vrste. Jedina zavisnost koja će vam prijati i koja neće ugroziti vaše mentalne sposobnosti, jeste zavisnost od stvaralačkog rada. Sve navedene savete ćete ispuniti ako uspete da pokrenete svoj stvaralački poriv. A kad se dovljno izgradite kao kreativan čovek, ceo svet će biti vaš - zaključio je Voja. https://noizz.rs/intervju/voja-antonic-za-noizz-o-odlasku-u-ameriku-dobio-sam-uslove-o-kojima-sam-sanjao/hpbd25t