Претражи Живе Речи Утехе

Дугогодишњи професор Богословије „Свети Сава“ и Православног богословског факултета у Београду, као и у више мандата декан ове високообразовне установе, протођакон др Прибислав Симић испраћен је на вечни починак у родном селу Врело (Уб) на празник Светог Нектарија Егинског. У Храму Светог Оца Николаја опелом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Архиепископије београдско – карловачке и Епархије ваљевске. Повезана вест: Упокојио се у Господу протођакон др Прибислав Симић (1935-2021) Да се опросте од угледног научног радника, предавача и неимарског прегаоца, који је дао драгоцен допринос градњи нове зграде ПБФ –а, дошли су: некадашњи ректор београдске богословије и професор ПБФ – а протојереј – ставрофор др Драган Протић, колега му презвитер др Сава Милин, протојереј – ставрофор др Владислав Топаловић, декан ПБФ „Свети Василије Острошки“ у Фочи, презвитер др Дарко Ђого, продекан ове установе, др Јоргос Нектариос, професор Грчког отвореног универзитета у Патри и многи други, браћа у Христу, сатрудници и ученици, који су са блаженоупокојеним оцем Прибиславом Симићем стварали у славу Божју и крај њега стицали разна знања из области богословских наука и црквене уметности. Професор Симић био је строг као васпитач у интернату, али правичан и добронамеран. Научено од њега о поретку богослужења и молитвама, до данас се памти и на томе благодари, успомене су проте др Драгана Протића, који је, доласком за наставника у богословију, наследио управо проф. Симића на предметима литургика и апологетика. Оно што сам научио од њега преточио сам у праксу, предавајући својим ђацима и на томе сам му захвалан. Касније, били смо колеге на ПБФ – у, где је проф. Симић целог себе дао на службу. У више махова биран је за декана. Нимало није било лако бити на том месту, јер је на његовим плећима био терет организовања свих скупова, прослава Светог Саве и других светковина. Највећи терет поднео је при грађењу нове зграде факултета. Уложио је целог себе, не жалећи труда. Био је истрајан и благодаћу Божјом, а уз помоћ добротвора, он је најзаслужнији за изградњу нове зграде на Карабурми – рекао је проф. др Драган Протић, изразивши уверење да ће труд и врлине проф. Симића Бог наградити местом у рајском насељу. Протођакона др Прибислава Симића на путу служења Богу и бављења Божјом науком наследио је млађи син протојереј др Срђан Симић, професор ПБФ – а у Фочи. Протођан др Прибислав Симић сахрањен је на сеоском гробљу у Врелу. Вечан му спомен и Царство небеско! Извор: Епархија ваљевска

Упокојио се у Господу протођакон др Прибислав Симић, знаменити професор литургијског богословља. (1935-2021). Протођакон Прибислав Симић (+2021), рођен je 1. септембра 1935. у месту Врело, срез Ваљево. Богословију светог Саве у манастиру Раковици завршава 1954. године. Те године се уписао на Богословски факултет Српске православне цркве у Београду, на коме је успешно окончао редовне четворогодишње студије 1960. По препоруци Професорског савета Богословског факулета СПЦ и уз благослов тадашњег епископа Шабачког Г. Симеона (Станковића) (1886- 1960), Прибислав Симић је у априлу 1960. отишао у Берн (Швајцарска) на последипломске студије на Старокатолички богословски факултет. Тамо је слушао наставу три семестра, а потом је у новембру 1961. отишао у Екуменску високу школу у Босеу код Женеве (Швајцарска). Током 1961. усавршавао je знање немачког језика на Гетеовом институту у Графингу код Минхена (Немачка). Одлуком Светог Архијерејског Синода СПЦ бива постављен за суплента Богословије светог Саве у Београду 1962. године. Године 1975. изабран je за доцента Богословског факултета, затим 1984. бива изабран за ванредног, а 1991. за редовног професора за предмет литургика са хришћанском археологијом и црквеном уметношћу. Свој ангажман на Богословском факултету у Београду завршава академске 2001/2002. одласком у пензију. Важно је истаћи и да је професор Симић више пута биран за декана нашег Факултета. Поменуту службу је обављао часно и одговорно. Али, посебан допринос професора Симића представља његово ангажовање у целокупном подухвату изградње нове зграде нашег Факултета (1984-1993). Нашавши се на месту секретара одбора за изградњу и жртвујући научни рад у овом периоду поводом тога успева да, упркос многобројним проблемима, умногоме допринесе да зграда буде довршена и да под свој кров прими будуће генерације студената и професора до данас. Извор: Православни богословски факултет у Београду