Претражи Живе Речи Утехе

Уз благослов Митрополита дабробосанског г. Хризостома, Издавачка кућа „Дабар“ и ССД „Соко“ објавили су четврту књигу о злочинима усташа над Србима 1942. године у Старом Броду и Милошевићима под насловом „Старобродске сузе“, аутора Александра Савића. Уз три књиге и више текстова у часописима „Дабар“ и „Соко“, чланови њихових редакција које својим идејама и акцијама усмјерава Александар Савић, хронолошки су пратили и прате све активности на откривању чињеница везаних за злочине над српском нејачи почетком 1942. године у Старом Броду и Милошевићима, као и бројним стратиштима на путу којим су ходили програни Срби ка овим мјестима у кањону Дрине. Пратили су и градњу садашњег Спомен комплекса у Старом Броду, који је за кратко вријеме постао мјесто ходочашћа бројних људи који се овдје поклањају сјенима Старобродских мученика. Уз њих, оживљавању културе сјећања на ратно страдање Старобродских мученика значајно су допринијели аутори више документарних филмова, а истина о стравичним усташким злочинима за кратко вријеме је медијски афирмисана. Поред три књиге, томе су највише допринијели и бројни аутори још бројнијих новинских текстова – извјештаја, осврта и репортажа о овом злочину кога су смишљено, организовано и циљано починиле усташе Францетићеве Црне легије, у којој су били најбројнији муслимани. Деценијама након Другог свјетског рата о овом ужасном злочину преживјеле жртве су морале да ћуте. Свако ко је јавно говорио и тражио да се познати крвници казне је хапшен и прогањан од стране УДБЕ. -Полазећи од ових чињеница, Александар Савић, аутор овог зборника само дијела, од мноштва, новинских текстова приредио је још једну књигу за читање, препричавање и чување за нова поколења. Јер, како он каже, „доста смо шапатом једни другима преносили детаље истине о овим злочинима“. Он сматра да су интернет и документарни филмови значајни, али да су новински текстови, а књиге поготово, трајни биљег за наше садашње и будуће генерације, расуте посљедњих година диљем свијета, истиче уредник овог издања, Славко Хелета. Вођени том идејом чланови редакција „Дабра“ и „Сокола“ у сарадњи са надлежним свештеником Протојерејом ставрофором Драганом Вукотићем и уз свесрдну подршку архимандрита Јована Гардовића, уредника Издавачке куће „Дабар“ и духовника „Сокола“, читаоцима се нуди још једна књига о овим монструозним злочинима, за које никад и нико није одговарао. - Истине смо се бојали због мира и спокоја преосталих сродника и њихових потомака. А и они стекоше потомке. Онда потече прича на славама, даћама, свадбама о Старом Броду и Милошевићима. И старобродске шуме и ливаде су причале. И тако наста до тад не испричана поема Стари Брод и Милошевићи. Наста и више неће нестати, већ ће се вјечно причати и казивати. На обали ријеке утка се крст и богомоља, дар сужњима и паћеницима. Крсташ-биљег ће вјечно причати и говорити умјесто потомака и потомака потомака, истиче Александар Савић у уводнику ове књиге и додаје „ето Божијег благослова за све оне у Дрини из 1942. године и оне поред Дрине са десне и лијеве стране. Дрино, гробницо наша заустави се у Старом Броду, бар на тренутак баци бјеличасти талас на бијелу крстачу и спери наш дугогодишњи заборав за све страдалнике и паћенике. А генерацији која расте дај снаге да опрости, а не заборави“. Издавачи ове књиге поручују да истраживања о овим злочинима желе усмјерити и на улогу Милана Недића, генерала бивше југославенске војске, а тада премијера окупиране Србије, за многе контроверзне личности, јер је управо он затражио од Нијемаца да зауставе тај монструозни покољ српске нејачи у кањону Дрине, што су они и учинили. Бројни Срби који су имали срећу да у том ратном вртлогу прећу Дрину прије и након ових злочина, у крајњој биједи и неимаштини, давали су своју дјецу Комесаријату за избјеглице у Србији, који су их спроводили у сабирни центар у Матарушку Бању. Тако је на стотине српских сирочића спашено од глади и болести, а након Другог свјетског рата су ту дјецу упућивали у хранитељске породице, највише по Војводини, гдје су се школовали и осамостаљивали за живот. Овакве књиге се читају, посуђују и чувају за будућа поколења – да знају кроз шта су њихови предци прошли током Другог свјетског рата, али и свих досадашњих ратова наметнутих од разних туђина. -И на крају драги моји, шта ми хоћемо на Дрини и на Старом Броду као синониму нашег страдања? Па овај народ хоће да постоји, побогу људи. По своме и на своме да постоји, поручује Александар Савић, аутор ове књиге. Издавачка секција ССД“Соко“ Извор: Српска Православна Црква View full Странице

Из штампе је изашао 52. број часописа „Дабар“, гласила Митрополије дабробосанске, у издању истоимене издавачке куће са седиштем у манастиру Светог оца Николаја у Добрунској Ријеци код Вишеграда. На препознатљивој колор насловници „Дабра“ је фотографија Спомен костурнице Светог Георгија у Вардишту након недавно завршених радова на обнови овог задужбинарског здања из 1932. године, подигнутог у помен на 440 српских јунака из Првог светског рата. На колор страницама је серија фотографија са посета митрополита Хризостома Косову и Метохији и манастиру Хиландару на Светој Гори, као и са архијерејске Литургије и Богојављенског пливања за Часни крст у Вишеграду. Уз Божићну поруку Митрополита Хризостома је и шира информација са божићно-новогодишњег пријема у седишту Митрополије у Сарајеву, као и подсетник на канонске посете и служења митрополита Хризостома од септембра 2017. до јануара 2018. године. Од бројних духовних тема издвајамо текстове о богатству, имовини, избору, о клетви и критиковању, родитељској љубомори, о лечењу код врачара, као и текст о Хаџи Стаки Скендеровој, која је основала прву женску српску школу у Сарајеву. Ту је и запис са поклоничког путовања групе верника из Источног Сарајева и Пала у Свету Земљу, као и текст под насловом „Оживљавање Старог Брода“, а на дечјој страни објављене су кратке приче и песме монаха, свештеника и ђака-основаца. У новом броју „Дабра“ је и песничка страна, као и родољубиви текстови - „Прича о најмлађем каплару на свету“, „Природна оданост према отаџбини“ и „Српска војска на Солунском фронту“.Ту су и прикази најновијих књига у издању ИК „Дабар“ и ССД „Соко“: Приче из небеске скривнице Невенке Пјевач, Васкрсла пјесма Здравска Кнежића и Синаксари и бесједе. У прилогу „Дабар информатор“ објављене су бројне информације везане за духовни живот Митрополије дабробосанске, које се у опширнијем издању могу прочитати и на званичној интернет страници Митрополије дабробосанске Дабар-инфо, www.mitropоlijadabrobosanska.org. Овај број часописа „Дабар“ штампан је на 104 странице и по обиму и квалитету текстова може се сврстати у својеврсан духовни зборник. Извор: Српска Православна Црква View full Странице