Претражи Живе Речи Утехе

Преко две стотине хиљада поклоника учествовало је 14. октобра 2024. године у прослави празника Преподобне мати Параскеве у румунском граду Јашију. До 14 часова, око 216 хиљада верних поклонило се светињи, а преко 45 хиљада их је чекало у реду. На поклоњење се чекало у беспрекорном реду и до 16 сати, кажу организатори. Ове године поред моштију велике Божје угоднице Петке – Параскеве, на поклоњење благочестивом народу донесене су и мошти Светог великомученика Пантелејмона из светогорског Манастира Светог Павла. Свету литургију испред монументалног храма, у коме се од 1889. године чувају мошти Свете Петке, служио је сабор архијереја на челу са Високопреосвећеним Архиепископом тијатерским и великобританским г. Никитом. На крају богослужења, Архиепископ Јашија г. Теофан је нагласио да се, пошавши на пут, поклоници слободно предају Богу: – Душе многобројних поклоника су гладне и жедне. Њихове душе чезну! То је пламена чежња. То је огањ за који је Христос рекао: Дођох да бацим огањ на земљу, и како бих желео да се већ запалио (Лк 12,49). Пошавши на пут, поклоник се слободно предаје Богу, али не као неком спољном ауторитету који нам говори шта да радимо, а шта не. Поклоник стаје под руку Божју која је извор радости, унутрашњег мира и истинског покајања. Многи су лили сузе, сузе бола због грехова и искушења, али и сузе радоснице и сузе захвалности. Без радости и бола, сузе не теку. Хришћани живе тајну поклоничку као чин подвижништва, притом се исповедају, изнутра вапе и чекају. Они нам сведоче, из сопственог искуства и искуства из историје, да без Бога све боли. Живот боли, смрт боли, успех боли, пораз боли, све боли без Бога. Извор: Румунска патријаршија