Претражи Живе Речи Утехе

Тренутна атмосфера у Србији је таква да би евентуални избори могли да доведу до инцидената и насиља и то сам пренео америчким саговорницима, рекао је у интервјуу за Глас Америке један од лидера Савеза за Србију Драган Ђилас који је у дводневној посети Вашингтону. Ђилас се састао са директором Савета за националну безбедност за Европу и Русију Џоном Ератом, директором за европске послове Вилијамом Берклијем, као и са Метјуом Палмером замеником помоћника државног секретара, и представницима у Конгресу, а теме разговора су биле стање демократије у Србији, протести и Косово. Ђилас је за Глас Америке: рекао да је саговорнике упознао са основном ситуацијом у Србији, да у Србији нема дијалога, могућности другачијег говора, да је друштво подељено на два пола, да је мржња међу људима огромна. "Наравно, она је производ начина на који се председник државе обраћа људима који другачије мисле и медија које уређује сваки дан. Оно што је суштина, на чему сам инсистирао, јесте потреба дијалога и да реченице које председник државе изговара да неће да прича са опозицијом, да не прихвата ниједан захтев, јесу јасан доказ да у Србији нема више демократије и да смо се вратили у време од пре 30 година", казао је. Упитан да ли амерички званичници са којима је разговарао могу да утичу на то да се питање о стању демократије у Србији постави и власти у Београду, он је рекао да је све што се дешава у Србији заиста "на нама, на људима који живе у Србији". "Међународну заједницу треба да обавештавамо о томе, не да би нам они помагали на било који начин, него да буду информисани због стабилности не само Србије, него читавог региона. Односи са бившим југословенским републикама су нам најнижи у протеклих неколико деценија. Рецимо, када сам имао званични састанак са премијером Северне Македоније, око тога су се оглашавали наши званичници, добијали смо текстове како је у питању завера, како је премијер Заев „шиптарски плаћеник“. То су ствари које угрожавају стабилност региона у којем живимо, Србија није острво, ми смо део целе приче и неопходно је да се промени тај начин комуникације, јер ми улазимо у све већи степен агресије и питање је како ће то да се заврши на крају", додао је. Јасно је, казао је Ђилас, да су Вучић и "цела та екипа" добили подршку 2012. уз обећање да ће довести до независности Косова, да ће испунити неке захтеве које у оно време Борис Тадић и неки људи на власти нису прихватили. Део је урађен кроз Бриселски споразум, додаје, али и даље не постоји решење. "Највећи проблем је што су људи који живе на Косову и Метохији, посебно Срби на северу, предмет малтретирања криминалних власти које су повезане са властима у Београду. Истовремено, постоји страх код људи у јужном делу да би у случају таквог решења њихов опстанак био немогућ. Као што су ми рекли неки људи са којима сам причао доле, не можете тражити решење на несрећи једног дела народа", каже он. Међународна заједница, наравно, додаје Ђилас, може да настави да инсистира на свом приступу, али ја не видим да он даје решење и не видим како ће то довести до смиривања тензија и стабилности региона. Захтев опозиције и грађана је да добијемо фер и слободне изборе Ђилас је рекао да је било доста састанака у Савету за националну безбедност, и у Стејт департменту, и у Конгресу и није било превише приче на тему рада српског парламента и опозиционог бојкота скупштине. "Знам да је многима у међународној заједници неразумљиво зашто неко бојкотује изборе када су они начин да се дође на власт, али једноставно не можете учествовати у нечему што нису избори. Захтев целе опозиције у Србији и грађана је да добијемо фер и слободне изборе: то значи слободни медији, бирачки спискови, да престане притисак на људе да морају да гласају да би сачували посао или им неко прети", казао је. Према његовим речима, све то мора прво да се регулише да би имали могућност да дођемо до избора, то значи прелазни период од шест до девет месеци да држава почне да функционише, па да се иде на изборе. "Ја сам рекао својим саговорницима: замислите данас изборе у Србији, у оваквој атмосфери и тензијама. На тим изборима би било хиљаде инцидената, вероватно и жртава, јер су људи у таквој атмосфери у којој мрзите оног ко гласа за другу опцију. То није клима ни атмосфера у којој можете да дођете до било каквих избора у Србији", истакао је. Опозиција намерава власт да промени кроз даље облике притиска, грађанске непослушности. "На крају крајева увек им наведем исти пример. Зоран Заев и његова странка су бојкотовали изборе у Македонији, па се после годину дана дошло до решења. Избора на којима се власт променила. Нисам, наравно, од људи који мисле да власт може да се мења на улици и нисам ни за какве упаде у институције. На крају крајева, ово није исто време као 5. октобра када је опозиција победила, па неко није хтео да јој призна то. Или 1996. када се исто десило. Ми сада тек треба да дођемо до слободних избора на којима, пре свега, имамо шасну да се чујемо. Шта нудимо и на који начин разговарамо", казао је. Он је истакао и да је споразум са народом који су представници опозиције потписали у оквиру ових протеста велика ствар. "Јединство свих оних грађана који живе у Србији, а сматрају да Србија иде у погрешном смеру. А верујте ми да иде. Ми смо преговоре са ЕУ почели као слободна земља. Данас смо делимично слободна – односно неслободна. 2011. године је 13.000 људи отишло из Србије – прошле године скоро 100.000. То јасно показује какав је квалитет живота у Србији и да људи из Србије једноставно беже", рекао је он. Ђилас каже и да председник Србије "уопште није адреса за разговоре". "То што он стално излази из својих уставних овлашћења и преузима ствари за које није надлежан – не значи да треба да му дамо легитимитет за то место. За разговоре није Председништво Србије – постоје други органи у држави Србији чија то јесте функција", додаје. Ђилас је рекао и да се не може учествовати у парламенту у коме нема дискусије, који служи за "малтретирање опозиције и усвајање закона о којима не можете да кажете ни реч". Немојте ми рећи да неко мисли да се РТС понаша као јавни сервис "Али, ако је Србија земља која макар формално иде ка ЕУ, иако ја мислим да у стварности мислим да идемо на другу страну, очекујем да људи који се баве Србијом посредују да дође до неких разговора. Не до разговора Вучића, Јеремића, Обрадовића и мене, него између владе и институција, и оних људи који данас протестују укљућујући и опозиционе политичаре", казао је. Имао је, како је рекао, састанке са представницима међународних организација из иностранства, који су се претходно видели са Вучићем, који им је изговорио да је РТС потпуно под контролом опозиције, да он нема никакав утицај тамо. "То можете да кажете некоме ко не зна разлику између Србије и Сибира, али било коме ко се бави Србијом то не можете да кажете. На крају крајева, да имамо било какав утицај не бисмо ушли у РТС са грађанима на начин на који смо ушли оно вече, па се све мирно завршило и изашли смо, него би имали могућност да ово што причам ја сад са вама чује и неко у Србији на телевизијама са националном фреквенцијом, пре свих на РТС-у". Упитан хоће ли поново бити упада у РТС и какви су даљи планови за демонстрације, Ђилас је рекао да је то што се десило било спонтано те вечери и последица чињенице да РТС неколико месеци не одговара на бенигне захтеве – да представници протеста, не опозиције, дођу и кажу зашто људи у више од 100 градова у Србији протестују. "Грађани Србије имају више информација о томе шта се дешава у Паризу на протестима него у Србији. То је био захтев на који месецима није одговорено и онда се десио један спонтани излив неке енергије, можете да кажете и беса народа, али опет никаквог насиља на крају унутра није било. И ваш колега Зоран Станојевић је рекао да се нису осећали угрожено, да су људи тражили могућност да кажу нешто и на тој својој телевизији", додао је. То није метод који ће се примењивати убудуће, казао је Ђилас. "Трудићемо се да сви облици борбе буду мирни, јер не мислим да ми треба да испровоцирамо неке сукобе. Али имамо човека који спрема контрамитинге у Новом Саду, када је иначе заказана шетња сваког петка, заказује их у Београду после нашег протеста, то смо све видели са Слободаном Милошевићем. И да кажем још нешто – овде нас је возио возач Убера из Етиоптије. Кад је чуо одакле смо рекао је: знам, вас су бомбардовали, а Милошевић је био глуп. И он је схватио, човек из Етиопије, да је Милошевић такорећи био глуп, да ништа није разумео. Има нас који смо то схватили пре 30 година, али има и неких који су на власти данас који нису схватили ни тада, а богами ни сада", закључио је Ђилас у интервјуу за Глас Америке,.. via

План скован у кабинету Александра Вучића пре пет година реализован је пре неколико дана. ПКБ је продат. Нови власник је фирма која је наводно у власништву неких арапских шеика. Бојим се да су они Арапи колико и чувени Миле Шеик, који је надимак добио јер је радио на бензинској пумпи ПКБ је много више од једне компаније. Он је симбол свега кроз шта смо као земља пролазили претходних 30 година и како ћемо, ако се нешто убрзо не промени, завршити. Годинама је ПКБ функционисао као озбиљна компанија, какву ју је замислио Петар Зечевић, човек који ју је деценијама водио. Имала је производњу, прераду, малопродајну мрежу, банку, али и показивала висок степен, како би се то данас рекло, друштвене одговорности. Двадесетак хиљада хектара земљишта, 70 километара канала за наводњавање, научна лабораторија, фарме кокошака, крава - Имлек, Имес, Пекабета, Фриком... Фриком који је седамдесетих година прошлог века у време комунистичке Југославије направљен као заједничко улагање и власништво ПКБ-а и америчког Унилевера, једне од највећих светских фирми у производњи хране! Године санкција су му нанеле озбиљну штету, а дотучен је одлуком донетом после петооктобарских промена да се одвоје и продају Имлек, Фриком, Пекабета и да у ПКБ-у остане само примарна производња. Колико је тај концепт, који сам и тада критиковао, био погрешан, показује чињеница да су сви велики светски малопродајни ланци, од Теска до Делезеа, покренули производњу сопствених робних марки, које данас у завидној количини попуњавају њихове продајне рафове. Оно што је најпрофатибилније узето је ПКБ-у са идејом да се компанија бави земљорадњом и сточарством. Сведен на производњу пшенице, кукуруза, шећерне репе и на углавном непрофитабилне фарме крава, препуштен вођству неквалитетног менаџмента, гомилао је дугове. У томе су му својски „помагале“ суперуспешне компаније попут МК комерца, Имлека и њима сличних, које су своју успешност базирале на томе да су сви уговори са ПКБ-ом по компанију били више него штетни. Догурао је ПКБ до дуга од скоро сто милиона евра, 14 година неплаћених пореза и доприноса на плате, 10 година неплаћене струје, две деценије без улагања у развој, механизацију, одржавање канала за наводњавање... Преокрет је наступио током 2010. године. Тада су неке приватне фирме понудиле држави да га откупе за један евро уз преузимање дугова. Сећам се како ме је покојни Захарије Трнавчевић убеђивао да се то не дозволи, да ПКБ вреди милијарду евра, да ниједна држава не продаје земљу... То се поклопило са реализацијом идеје за мост Земун-Борча и било је јасно да, ако се ПКБ прода, годину-две касније ћемо платити десетине милиона евра да за приступне саобраћајнице од купца откупимо то исто, у бесцење дато земљиште. Са идејом да ПКБ не продајемо, да га преузме град и да доведемо професионални менаџмент отишао сам код председника Србије Бориса Тадића и добио безрезервну подршку за то. И град је преузео ПКБ. Довели смо стручан нестраначки тим људи да га води, сели са синдикатима и тражили подршку да се број радника смањи за око 400, јер фирма није могла да издржи толики број запослених. Радници који су се опекли са многим гарнитурама гледали су нас неповерљиво по принципу „дошли још једни да краду“, али су нам ипак указали поверење. Без динара из градског буџета ПКБ је почео да на плате које су у просеку биле око 500 евра плаћа све порезе и доприносе, да плаћа струју, купује нову механизацију, гради најмодерније фарме крава. Министри пољопривреде Саша Драгин и Душан Петровић прихватили су да ПКБ по литру млека добија исту субвенцију као приватни произвођачи и помогли су да се почне са чишћењем канала. МК комерцу, који је откупљивао репу по 0,28 евра кроз компензацију, запрећено је раскидом уговора уколико не прихвати тржишну цену од 0,45 евра и да је плаћа - парама. Прихватили су. Имлеку је понуђено да наставимо са продајом млека, али по 20 одсто већој цени, јер су толико литар плаћали у Босни. Одбили су са поруком да немамо коме другом да продамо млеко. После осам месеци, када су схватили да ПКБ може без њих, вратили су се и платили тражену цену... Компанија која је 2010. имала пословни приход од 34.369.000 евра за две године достигла је 60.809.000 евра. Без отписа дугова од стране државе који се књиже као приход и који то реално нису. Смањен је број крава, али је повећана производња млека. Једна крава је у ПКБ-у годишње давала 7.555 литара млека. Просек на нивоу Србије је био 2.920 литара. Смањени су хектари под пшеницом на уштрб профитабилнијих култура, али је просек пшенице био 5,9 тона по хектару, док је просек на нивоу Србије био четири тоне. Запослени су радили не као Немци, него као Јапанци, није била потребна никаква чуварска служба, јер су људи третирали фирму као своју. Издвојено је земљиште поред новосаграђене саобраћајнице са по три траке, претворено у грађевинско чији се хектар продавао за 800.000 евра. Сто продатих хектара било је довољно да се отплате сви дугови гомилани деценијама. Планирали смо да радници и пензионери добију 10 одсто акција, да понудимо сарадњу великим светским компанијама, да радимо као што су радили ПКБ и Унилевер пре скоро 50 година, да тако стигну инвестиције, повећамо производњу и имамо сигурне купце, да направимо и своју млекару ако постојеће наставе да нам уместо природног продају млеко у праху растворено у води, да преузмемо Воћарске плантаже Гроцка, у којима је ПКБ власник више од 20 одсто, да покренемо отварање још неколико компанија по моделу ПКБ-а широм Србије... Ништа се од тога није десило. Ова прича, која је могла имати срећан крај, прекинута је променом власти и одлуком да се ПКБ прода. Почело је систематско уништавање фирме. Менаџмент, коме нова власт није хтела да исплати уговорене бонусе, напустио је фирму и она је 2017. завршила са пословним приходом од свега 34.007.000. Дакле скоро упола мањим него 2012. и малтене у евро истим приходом какав је био 2010, пре него што га је град преузео! План скован у кабинету Александра Вучића пре пет година реализован је пре неколико дана. ПКБ је продат. Нови власник је фирма која је наводно у власништву неких арапских шеика. Бојим се да су шеици Арапи колико је Арапин био и чувени Миле Шеик, који је тај надимак добио јер је радио на Југопетроловој пумпи Змај 1. Цена од 105 милиона евра коју је Ал Дахра платила је понижавајућа и показује да људима на власти никад није доста. Прво су одлучили да се не продаје бизнис и његов потенцијал него само огољена имовина. Па је и та имовина потцењена. Скоро 20.000 хектара земљишта у делу Србије где хектар кошта више од 15.000 евра. А овде цена расте, јер је већина покривена каналима за наводњавање, а земљиште је у комаду. Свако ко се бави бизнисом зна да је немогућа мисија купити у Србији у комаду ни 100, а камоли скоро 20.000 хектара. Додајте на то механизацију, фарме, институт и лабораторије, фабрику сточне хране... Цена за ПКБ је удар на интелигенцију - исти као и кад је РТБ Бор у питању. Кинези су га купили за дугове (200 милиона евра) и одмах сутрадан канадском Невсуну, који уз 60 одсто рудника цинка у Еритреји поседује још само права на два налазишта у Бору, понудили су у парама - 1,4 милијарде долара!? Рече председник државе да су му сузе кренуле када је видео колико смо добру понуду добили за Бор. Признајем и мени су кренуле. Али не сузе радоснице... Продати природне ресурсе Србије – рудна богатства, земљу и воду никада никоме није пало на памет. Све док нису на власт дошли ови. Њима је продаја Србије нормална ствар. Решење? Промена власти. Свака наредна демократска власт има за обавезу да поништи све ове по Србију штетне, а по џепове њених челника и њихових партнера више него корисне уговоре. Тога треба да буду свесни сви који данас са њима праве овакве дилове. Једном ће морати да се подвуче црта и нико од деведесетих до данас неће моћи да буде аболиран. Шта ће бити ако се то не деси? Одговор ћете наћи у прве две реченице текста. НСПМ