Претражи Живе Речи Утехе

У Цркви нема свештенодејства, које се врши само по себи или одвојеним члановима без осталих чланова, јер увек и свуда свештенодејствује цела Црква као скуп оних који верују у Господа Исуса Христа, и то се посебно односи на литургијска свештенодејства, чији нажив се преводи као “заједничко дело”, то јест заједничко дело сједињења с Господом Богом и са другим хришћанима. Уколико пажљиво пратимо Божанствену и свету Литургију, увидећемо да она цела од почетка до краја има циљ и укажује на Причешће окупљених верних хришћана, јер то потврђују и молитве, које свештеник чита тајно у себи, и возгласи, и све речи и свештенодејства, која се на њој врше, и цео литургијски чин. Приметићемо такође, да се практично све (с ретким изузецима) литургијске молитве читају и поју у множини од стране свих присутних. У молитви после читања Јеванђеља, која се зове другом молитвом верних, јереј се моли: “Даруј Боже и онима који се моле с нама напредак живота и вере, и разум духовни. Дај им (то јест вернима), који Ти увек служе са страхом и љубављу, да се неосуђено причесте Светим Твојим Тајнама”. Одмах после тога следи Херувимска песма, коју поје хор у име народа, и која такође представља припрему за Причешће, због тога што у својој суштини садржи следеће: “Сви ми, тајанствено изображавајући Херувиме и певајући Трисвету песму Животворној Тројици, одбацимо сада сваку животну бригу, јер нам предстоји да примимо и причестимо се Царем свих, Који нам се даје у виду Часних Дарова, а Кога невидљиво окружују војске небеских Ангела”. То исто означава и молитва Господња, која се возглашава после освећења Светих Христових Тајни, јер у њој хришћани моле Бога и Оца да им да насушни хлеб, који представља пре свега Свето Причешће, како је то било показано раније у тумачењима светих Отаца. То видимо такође и у возгласима, када свештеник узвикује као у Име Господње: “Примите, једите, ово је Тело Моје”, и “пијте из ње сви, ово је Крв Моја”. И када држећи у својим рукама свету Чашу са животворним Телом и Крвљу, излази на врата и показује је народу, тада га позива на Божанско Причешће и гласно узвикује: “Са страхом Божијим и вером приступите”, то јест са страхом Божијим, вером и љубављу причешћујте се Божанским Тајнама. У молитви, која следи после служења Тајни, је написано: “Јер ће оно бити онима који се причешћује на трезвеност душе, на остављење грехова; на присаједињење Светог Твога Духа, на испуњење Царства Небеског, на смелост према Теби, не на суд или осуду”. То јест да би ти Свети Дарови послужили оним вернима који се причешћују на очишћење душе и опроштај грехова. И више од тога, у молитви «Вонми...», која се налази после молитве главопреклоњења, одмах пред Божанско Причешће јереј поново подвлачи: «И сподоби крепком Твојом руком дати нам Пречисто Тело Твоје и Чесну Крв и нама – свим људима». То јест удостој нас Господе дати нам Својом крепком руком Твоје Свето Тело и Часну Крв и преко нас предај Их целом Твом народу. У молитви после извршења Тајне поново чујемо, како јереј који служи говори: “Благодарим Ти, Владико Човекољупче, Благодетељу душа наших, што си нас и у данасњи дан удостојио небеских Твојих и бесмртних Тајни”. После Причешћа свештеник и народ захваљују Богу за ту велику благодат, које су се удостојили. Народ благодари: “Да испољнатсја уста наса хваљенија Твојего Господи, јако да појем славу Твоју, јако сподобил јеси нас причаститисја Свјатим Твојим, Божественим, бесмертним и животворјашчим Тајнам”, што значи: “О, Господе нека се уста наса испуне славословљем Тебе, јер си нас Ти удостојио да се причестимо Светим и бесмртним Твојим Тајнама”. А свештеник говори: “Прости приимше Божествених, Светих, Пречистих и животворјашчих Тајн достојно благодарим Господа”, што значи: “Браћо, пошто смо се чисте савести сви ми причестили Светим и Животворним Тајнама, хајде да заједно заблагодаримо Господу”. Да и сви други наживи Литургије – Саборовање, Општење, Присаједињење, Заједничко дело итд., - како се она првенствено назива, побуђују у неком смислу на неопходност за често причешћивање. Јер “Општење” и “Саборовање” значи да се посредством Причешћа Христовим Телом и Крвљу сви верни окупљају, опште и сједињују са Христом, и чине с Њим једно тело и један дух. игуман Петар Мешчеринов одломак из књиге "Духовне поуке и беседе 1"