Претражи Живе Речи Утехе

Обновљени књижевни сусрети Српске књижевне задруге настављени су у Свечаној сали СКЗ, када су представљена два нова издања песника Матије Бећковића – „Поеме, друга књига“ и „Наћертаније“. Песник, књижевник и академик Матија Бећковић (84), родом из Сенте, је редовни члан Српске академије наука и уметности. Један је од сигурно најплоднијих књижевника, који је током каријере дуге више од 60 година објавио на десетине дела и освојио преко 70 награда. На промоцији његових дела у Београду говорили су аутор Матија Бећковић, писци и књижевни критичари Радивоје Микић и Милета Аћимовић Ивков, док је глумица Наташа Ласица представила нове стихове великог српског песника. Књижевник, теоретичар и критичар Милета Аћимов Ивков је говорио о две нове књиге поезије Матије Бећковића и осврнуо се на обиман предговор колеге Радивоја Микића у збирци „Поеме, друга књига“, где је приметио да су песме писане у духу и стилу песника и пажљиво и прецизно је описивао развој и стваралаштво награђиваног аутора, пренео је Танјуг. Ивков описује „Наћертаније“ као „наставак гротескног света“ који се „обраћа читаоцу хуморним обртима и гротескним обрасцима“. „Овде су присутни критички, хуморни увиди времена који су веома тамни и поражавајући. Матија воли да се бави новим речима и изразима и да се са њима гротескно поиграва. Има младости и духа у свом стваралаштву још увек“, изјавио је Аћимов Ивков подсећајући на мисао која се цитира у књижевним круговима – „критичари одлазе, а песници остају“. Радивоје Микић, који је недавно написао и предговор за збирку песама Васка Попе, навео је да би и ове две нове књиге требало да покажу и докажу „зашто је Матија Бећковић јединствена појава у савременој књижевности“. Професор, књижевник и критичар Микић сматра да се Бећковић издвојио изузетном вештином да ствара посебан облик и форму песништва, а то је – поема. Он је подсетио да се поема јавља у доба романтизма, након нестанка епа јер је и даље постојала потреба песника да се споји епско и лирско, односно да има приче и фабуле. Микић је издвојио да је, када је у питању форма поеме, Бећковић апсолутно неприкосновен, а поред тога је изванредан сатиричар, један од наших највећих модерних аутора којих, како додаје, „иначе нема много аутентичних“. Матија Бећковић након свих излагања о својим збиркама поезије, у познатом духовитом маниру обратио се пуној Свечаној сали СКЗ. „Некада сам мислио да песник најбоље зна шта је написао и да нико боље не може тумачити његово дело. А онда, кад слушам Радивоја Микића, он ми открива неке ствари у мом делу, које ја нисам видео. Микић је такође писао о мом сонету који сам давно писао у часопису ‘Савременик’ што је мало ко запазио, а ето он је на то подсетио у свом тексту“, рекао је Матија Бећковић. Бећковић је напоменуо да се дуго дружио са песником Бранком Миљковићем „у време када он није имао никакву конкуренцију“, да је био са њим у последњим годинама живота, те да је цитирао стихове из народа у овим збиркама, које је својевремено чуо од Миљковића. Било је речи и о Бећковићевој антологијској првој песми „Вера Павладољска“ (1962), која се налази као експонат у Гутенберговом музеју и Музеју модерне уметности у Њујорку. „Мало ко се ожени својом првом љубави“, рекао је једном приликом Матија Бећковић, а ето управо њему се то десило. „Као песник родио сам се у Ваљеву. ‘Вера Павладољска’ је моја прва поема, и моја прва љубав. И не знам баш много оних који су се оженили својом првом љубављу. Помешали су се живот и поезија. А поезија је мој живот, и моја прва и последња љубав“, говорио је раније Бећковић. Подсетимо, свестрани аутор је са писцем Бориславом Михајловићем Михизом адаптирао „Горски вијенац“ на сцени београдског Народног позоришта. Драмска поема „Че – трагедија која траје“ са Душаном Радовићем преведена је на њемачки (1969) и енглески језик (1970). За дописног члана САНУ Бећковић је изабран 1983. године, а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“, у којем је активан од самог оснивања 2012. године.