Претражи Живе Речи Утехе

Да ли је неко од вас ‘својеручно’ заклао неку животињу ради меса? Има ли неког овде ко је узгајао животиње? Мене раније ово питање није занимало, али сам недавно једно краће време чувао неке ћурке и кад је требало да их дам на клање није ми било пријатно (живим на селу, имам услове и хранио сам је за пријатеље у граду). Гледам их…жива бића... свако јутро кад их пустим у авлију радују се новом дану… воле што су живе… временом су неке јеле из моје руке… нису ме се плашиле, па сам могао и да их помилујем.. и онда, како да их закољем? Са сисарима је још горе, они су још дружељубивији.. Кад сам их дао на клање, осећао сам се као издајник. Оне мене гледају очи, радују ми се кад ме виде, имам утисак загрлиле би ме оним крилима-а ја њима нож под грло! (ово је фигуративно, као што рекох, други су клали, али ја сам то одобрио, а то му дође на исто… ) Један мој пријатељ, брат из Цркве каже: ко није у стању да закоље животињу, не би требало да једе месо. Чувао бих козе, треба ми због млека. Клање се може избећи неко време, али после се број толико умножава да је чување нерентабилно. Могу да их продам другоме, али и тамо би пре или касније ишле под нож, исто им се хвата….

16. август 1956. године обележио је нови подстицај совјетских власти у облику кампање „Девичанска поља”. Милиони људи су отпутовали у источне регионе земље како би покушали да повећају пољопривредну производњу. Међутим, ствари су после охрабрујућег почетка кренуле низбрдо. Аутор: Алексеј Тимофејчев, Руска реч Никита Хрушчов, колхоз "Московски". Извор: Валентин Соболев/TАСС Кампања „Девичанска поља”, са циљем искоришћавања нових земљишта за пољопривредну производњу, покренута је 1954. године. Била је то идеја Никите Хрушчова, који је био на челу Совјетског Савеза током хладног рата. Он је планираио да претварањем необрадивих територија у обрадиве површине драматично повећа производњу житарица и да се на тај начин бори са несташицом хране у СССР-у. Влада је 16. августа 1956. године донела декрет: „Наводњавање и крчење Девичанских поља”. Преко 1,5 милиона људи је отпутовало у степе Казахстана, у Поволожје, Сибир и Урал како би узгајали житарице. Москва, СССР. Чланови Комунистичке партије Совјетског Савеза организују састанак како би учествовали у кампањи Девичанска поља, осмишљеној за повећање приноса усева. Извор: В. Зуњин / ТАСС Власти су се ослањале на ентузијазам младих. У пројекту је волонтирало око 300 хиљада чланова Комсомола (Комунистичког омладинског савеза, основаног 1918). У кампањи је током педесетих година учествовало укупно 1,7 милиона људи. Демобилисани совјетски војници одлазе на Девичанска поља, 1. јула 1960. Извор: Михаил Озерски/ТАСС Леонид Брежњев, који је 1964. године заменио Хрушчова на челу СССР-а, раније је био именован за првог секретара Комунистичке партије Казахстана 1955. године. Касније је објавио књигу „Девичанска поља”. Извор: Николај Жиганов/ТАСС „Врхунац снаге Девичанских поља била је 1956. година. Приноси су били огромни”, написао је Брежњев. Заиста, те године принос је био изузетно висок. Произведено је преко 125 тона житарица, што је била највећа годишња производња коју је Совјетски Савез доживео. Половина тога је произведена на Девичанским пољима. Међутим, производња је након тога непрекидно падала. Казачка ССР, СССР. Колона камиона пуних жита с Девичанских поља. Извор: Владимир Давидов/ТАСС Резултати кампање били су амбивалентни. Са једне стране, земљишна маса коришћена за узгој житарица повећана је за 45 милиона хектара. Већа количина житарица је неко време ублажавала несташицу хране, али то није било дугорочно решење проблема. С друге стране, свака жетва је била непредвидива. Такође, животни услови оних који су дошли да култивишу Девичанска поља били су оскудни. Није било довољно машина. Услови суве земље у Казахстану нису били повољни за производњу житарица, а проблем је постала и ерозија тла. Извор: ТАСС Током касних педесетих година Девичанска поља су „гутала” 20% свих совјетских улагања у пољопривреду. Критичари истичу да је програм занемарио остала рурална подручја Совјетског Савеза. Један од Хрушчовљевих противника у совјетском врху - Вјачеслав Молотов - тврдио је да је величина кампање била грешка, називајући је „непромишљеним покушајем”.