Претражи Живе Речи Утехе

Поступак око Цркве Свете Тројице на Румији треба окончати одбацивањем пријаве као неприхватљиве у односу на важећи законски оквир, сматра протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске. Он је јуче Министарству одрживог развоја и туризма (МОРТ) доставио примједбе на записник о инспекцијском надзору у вези са пријавом за наводну градњу на цркви на Румији. Џомић је позвао да се „не долива уље на ватру“ и да се не изазивају било какви сукоби и антагонизми кроз медијске изјаве. –Основно је да овај поступак мора да буде управни, а он је неодговорним изјавама политичке природе оптерећен, јер је најављено рјешење и прије него што је окончан поступак инспекцијског надзора. Ја сам јуче у својству пуномоћника Митрополије у Министарству одрживог развоја и туризма на 11 страница изнио бројне примједбе и у погледу садржаја записника и посебно у погледу кршења великог броја одредби у самом поступку вршења инспекцијског надзора. Довољно је да кажем да се у записнику виде два субјекта надзора, а посебно пада у око записнички навод да је записник сачињен у Бару, а не на врху Румије, односно на лицу мјеста како то закон налаже, истакао је Џомић за „Дан“. Како додаје, нико од десетак припадника Управе полиције и Комуналне полиције није хтио да потпише записник са инспекцијског надзора. –Ужасна је чињеница да ми нијесмо били позвани да присуствујемо инспекцијском надзору и ја сам изразио сумњу да је тај надзор уопште извршен. На 11 страница сам врло детаљно све образложио и сматрам да су испуњени сви услови да се овај поступак по пријави обустави. Треба имати у виду одредбу из члана 152 Закона о планирању простора и изградњи објеката који прописује шта се подразумијева под бесправним објектом и посебно треба имати у виду да на Румији није грађен никакав нови објекат, него да су урађени одређени радови, прије свега у погледу заштите објекта од удара грома и других елементарних непогода, а заштиту и из разлога јер у њему заклон траже бројни планинари и љубитељи природе, а не само вјерници. Сматрам да поступак треба да се оконча тако што ће се одбацити пријава као неприхватљива у односу на важећи правни оквир, оцијенио је Џомић. Он наглашава да је инспектор дужан да буде самосталан у раду, те да нико, ни премијер ни министар, нити било ко друге стране, нема право да врши притисак на њега какво ће рјешење донијети и да, како додаје, прејудицира какво ће оно бити. –Апелујем да се ствар држи искључиво у правним токовима, а ми ћемо користити сва правна средства која нам припадају по важећим законима, уз пуно уважавање МОРТ-а и других органа који су везани за овај случај, закључио је Џомић. Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић изјавио је да је записнички констатовано да се на цркви на Румији изводе радови који нијесу у складу са законом, најављујући да ће након окончања поступка бити предузете законске мјере. Претходно је и премијер Душко Марковић најавио да ће црква на Румији бити срушена. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије у недјељу је упутио отворено писмо Марковићу у вези са црквом на Румији, оцијенивши да су „разлози за толику халабуку много сложенији од питања недобијене формалне дозволе за њену градњу“. Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Раст цене горива пољопривреднике тера да користе “алтернативна” горива за своје машине. Мешањем кухињског и прерађеног, краткорочно се штеди, а дугорочно угрожава мотор ЛИТАР дизел-горива кошта 168 динара. Литар јестивог сунцокретовог уља може да се купи и за мање од 120 динара. Када се “подвуче” црта, јасно је да пољопривредници, посебно у сезони интензивних радова у пољу, могу солидно да уштеде, ако дизел-гориво “крсте” са јестивим уљем, лож-уљем, па чак и прерађеним уљем. Стручњаци, међутим, упозоравају како овакви експерименти могу да доведу до озбиљних проблема, па и до генералног ремонта мотора, на који се утроши и више од постигнуте уштеде. – Још нисам користио алтернативе, али, с обзиром на то да су ми месечне потребе фарме око две тоне дизела, чија је цена 168 динара, јасно је да ћу, пре или касније, и ја прибећи том решењу, које многе моје колеге користе – јасан је Југослав Томић, власник фарме од око 100 музних крава, из Стајићева. – Знамо ми добро да то није право решење, да то може тако не би се нафта ни продавала… Цена нас тера да користимо и биодизел, који није прерађен до краја, да се сипа и прерађено уље, па и јестиво уље, а свесни смо да би то могло да дотуче и ово мало обновљене механизације, коју смо куповали на кредите. Уштеда може да буде и до 40 одсто, али, знамо да је то на кратак рок… Проф. др Милан Томић, директор Департмана за пољопривредну технику новосадског Пољопривредног факултета, објашњава како је пољопривредницима, још од кризних деведесетих година прошлог века, познато да могу да користе и “додатке” за горива. – Сви ти додаци горивима имају у свом садржају триглицериде, који приликом сагоревања стварају полимере, и то доводи до стварања наслага на осетљивим деловима машине, а то, дугорочно, доводи до озбиљних кварова, а, није искључен ни генерални ремонт – јасан је наш саговорник. – Наравно, тешко је проценити колико таквог горива може да се потроши, а да не изазове проблеме, али сигурно је да старији агрегати, са већим зазорима, имају и веће толеранције за оваква горива. Код новијих агрегата, сигурно је да би овакво гориво могло да изазове не само кварове система за напајање горивом, који је најосетљивији део машине, већ и кварове издувног система. КОКИЦЕ СТРУЧЊАЦИ кажу да се мотори у којима се користи јестиво уље лако препознају. Издувни гасови им, уместо уобичајеног мириса сагорелог дизел-горива, миришу на – кокице… У кризним деведесетим годинама, често се као “биодизел” продавало гориво које није било до краја прерађено – указује др Томић. – Пољопривредници који то памте немају поверења ни према биодизелу који је произведен у модерним погонима, и из ког су одстрањени триглицериди и замењени метанолом. Истина, на опрезу према биодизелу би требало да буду из малих погона, који прерађују до 50 литара у транши, јер је у њима, једноставно, неисплативо да се рафинација ради до краја… РЕНТАБИЛНА ЦЕНА ЗА НАС пољопривреднике рентабилна цена дизела не би смела да буде виша од 110 динара по литру – указује Југослав Томић. – Са актуелним ценама наших производа, само уз ту цену бисмо могли да радимо и да остваримо неки минималан профит. Новости/ВИДОВДАН