Претражи Живе Речи Утехе

"И запита га неки кнез говорећи: Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни? А Исус му рече: (то ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. Заповијести знаш: Не чини прељубу; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца својега и матер своју. А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје. А када то чу Исус, рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном. А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат. А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије! Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божије. А они који чуше рекоше: Па ко се може спасти? А он рече: (то је људима немогуће Богу је могуће.“ (Лк. 18, 18-27). Овај случај подсећа на други - "И гле, законик неки устаде и кушајући га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?" (Лк. 10,25). Неко ко чита текст да би пронашао „противуречности”, претпоставио би да је јеванђелиста расејано помешао две заправо идентичне епизоде. Али ово тешко да је тачно. Христос је три и по године ходао кроз Јудеју, Галилеју и Самарију и нема сумње да су му на различитим местима различити људи постављали иста питања. Спаситељ се ни најмање не нервира због поновљених недоумица и упита, већ као прозорљиви видовњак душе реагује према личности питаоца. У првом случају, питање се поставља добронамерно, а у другом "законик" поступа лукаво и зло, јер настоји да „искуша“ Христа, да Га ухвати у противречности, изложи народу и тако посредно истакне његову казуистичку „мудрост“. Да би се добио тачан одговор, питање се мора тачно формулисати, али не треба мислити да само речи улазе у формулацију питања. Оно изражава саму личност питаоца, његову интонацију и намеру. Након питања "законика", Христос га наводи да цитира сам Закон који нас обавезује да волимо Бога и ближње „свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим“ (Лк. 10, 27). Са овим провокатором, Исус је употребио своје оружје, приморавши га да цитира Свето писмо. Када види да је особа искрена и да тражи истину, Исус не прибегава сократском методу, већ сам набраја библијске постулате. Спаситељ поставља много веће захтеве пред поглавара који искрено тражи савет. Исус му говори да мора разделити своје огромно имање и следити Га, што је веома радикално и тешко подношљиво. Стога, владар сагне главу и одлази. Исус га види као потенцијално здраву и снажну особу. Данас он показује слабост и оклевање, али сутра може да се покаје и постане Његов ученик. А непријатељски настројеног "законика" Христос упоређује са слабим, пребијеним, опљачканим човеком из параболе о милостивом Самарјанину. Спаситељ не захтева од њега да поклања своје имање, јер са Христове тачке гледишта он нема шта да поклања. Он је стављен на место сиромашне, опљачкане, сиромашне жртве. Исус жели да каже да је свако ко се према свету и ближњима односи са презиром и непријатељством, тако сиромашан, слаб и лишен врлина. Према другима се понаша као да су разбојници, претња, опасност за њега. Обојица, који постављају исто питање, су богати. Владар је богат новцем, а адвокат није богат само новцем (адвокати су увек и свуда добро плаћени), већ и знањем. Владар је очигледно наследио своје богатство, јер није одлучио да га поклони. Људи који су сами зарадили богатство углавном су спремнији да га поделе са другима. По Христу, добар богат човек мора да научи да своје пропадљиво богатство поклања онима којима је потребно. И зли богаташ мора да научи да прими непролазно богатство од Бога, Коме ништа није потребно – то је богатство чистог духа, смирења и саосећања. Мора се нагласити да главној епизоди данашњег јеванђеља недостаје веома важан квалитет. Недостатак свести о својој грешности. Богаташева жеља за спасењем заснива се на нејасној духовној потреби коју осећа. Муче га анксиозност и фрустрација и тражи радост, љубав, мир и наду. Али ова слаба и нејасна чежња не мења његов поглед на свет и живот, не чини га Христовим следбеником. Стога га Спаситељ не мази, не теши, не пружа утеху његовом недостатку душе. Напротив, Он га суочава са крајњим избором осмишљеним да открије његову унутрашњу беду. Не схватамо суштину библијског појма „слуга Божији“. То дословно значи роб, а роб је особа која нема имовину и која све у животу доживљава као дар. Заблуда је прихватити хришћанство, као што то чине милиони, да би се задовољила психолошка потреба, смирила ментална превирања, да би се постигао субјективни осећај равнотеже и мира. Ово је самообмана. Спасење је за људе који су свесни својих грехова, који их одбацују и који желе да их избегну у будућности. Позвани на спасење, схватају да су се до сада бунили против Свевишњег и сада желе да живе само за Његову славу. И ова слава се открива кроз служење људима и за људе. архим. проф. Павел Стефанов приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор