Претражи Живе Речи Утехе

Свети Василије Велики је рекао следеће: „Псалтир је књига о учењу Откровења у животу и помаже нам да се оно спроведе...Псалтир пророкује о будућности, сећа се прошлости, и даје закон за живот и правила за акцију.” То јест, Псалтир нам открива законе небеског живота, али, по речима васељенског учитеља Цркве, не само да открива, него нас и учи њима. Учи православног хришћанина да их схвати и постигне како би уз Божију помоћ ишао правим путем спасења у земаљском животу. Зашто је управо „Блажен човек“ (псалм је назван по почетку првог стиха) први псалам? Јер он врло јасно говори о истини да је закон Божији (заповести Господње) главна суштина живота сваког човека и штавише, извор овог живота. А муж (овде мислимо на сваку особу, не само на мушкарца, већ и на жену), који се труди да живи по заповестима Божијим, добија највишу радост – блаженство. Човек који покуша да отелотвори Закон Божији у свом земаљском постојању биће „... као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје, и лист његов неће отпасти, и све што ради преуспеће.“ (Пс. 1:3). Односно, повезан са извором Божанске благодати, као дрво које расте на извору воде, имаће у себи пунокрвни живот. А зли и грешници – сви они људи који не испуњавају закон Божији, пуни су смрти у себи, јер су својом вољом отргнути од Бога – јединог Извора живота за све. Они не живе, „него су као прах који ветар размеће са лица земље.“ (Пс. 1,4). Такви људи, који теже греху и одбацују заповести Божије, каже нам овај псалам, већ су мртви. Они не само да умиру, већ су као прашина коју је ветар разнео. И они су нестали, што се, у суштини, догодило, на пример, са хананејским народом као и многим другим народима који нису познавали правог Бога. Зато се псалам завршава речима: „Јер зна Господ пут праведних, и пут безбожника пропашће.“ (Пс. 1:6). И ово је, наравно, логичан закључак овог псалма. Господ нам, устима светог псалмопојца Давида, каже: „Него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.“ (Пс. 1,2). Зато морамо даноноћно да проучавамо закон Господњи да бисмо задобили вечни живот и спасење. И тада ће дрво наше душе бити напојено изворима воде Светога Духа. Почеће да живи на њима. Први стих првог псалма, заснован на свему наведеном, звучи као моћан позив на проучавање и стварање закона Божијег, Његових заповести: „Блажен човек који не иде на веће безбожника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе....“ (Пс. 1,1). Следећи стих псалма је прилично тежак за тумачење: „Зато неће устати безбожници на суду, нити грешници у сабору праведних.“ (Пс. 1:5). Свети Оци, а посебно блажени Теодорит Кирски, свети Василије Велики и свети Јован Златоусти, објашњавају овај одломак на следећи начин. Овде се ни на који начин не говори да грешници неће васкрснути. Они ће васкрснути приликом Другог Христовог доласка, који ће се догодити на крају света. Псалам каже да зли неће устати на суд, односно неће имати потребе за судом, пошто је њихова злоба толико очигледна да ће одмах бити осуђени. Они ће стати пред Суд, не ради суђења, већ да би чули праведну пресуду. И после тога неће моћи да васкрсну и уђу у свет праведника, већ ће васкрснути за вечни живот-мучење у паклу. И Свети Оци су писали да је први псалам темељ свих псалама, јер све људе упућује на стварање богоугодних врлина и приближава их блаженству вечног живота - стога и почиње од блаженства. У богослужбеној пракси Цркве првим псалмом почиње седмонедељни циклус певања и читања Псалтира на службама. Прва катизма, која почиње песмом „Блажен човек“, ставља се на недељно (по Црквеној повељи недеља је први дан у недељи, која почиње недељним вечерњим) свеноћно бденије после велике јектеније. Први псалам су врата у Небо, која нам се отварају читајући Псалтир. Са страхом Божијим уђимо на ова врата да нађемо непролазна блага и вечно блаженство! Пожуримо овде на земљи да испунимо заповести Божије, сакупимо их у животу „већма од хиљада злата и сребра.“ (Пс. 119:72), јер је у њима спасоносни живот за људе. јереј Андреј Чиженко приредила: Ј. Г. извор