Претражи Живе Речи Утехе

Пребаците све своје бриге на Њега, јер Он брине о вама. Овај наизглед једноставан савет апостола Петра садржи најзначајнију и, уједно, нашу најлакшу и најтежу активност. Циљ нашег постојања је вечно и непрестано сједињење са Богом, а кроз Њега са свим људима, због чега нам Богочовек Христос даје две највеће заповести - да љубимо Бога свим бићем својим, и ближње као сами себе. Дакле, чим волимо Бога, онда ћемо истовремено волети и друге људе. Право човекољубље почива на темељима побожности. Сходно томе, наша примарна брига треба да буде отварање срца, како би оно могло бити непрестано испуњено Божјом љубављу. Савршена љубав изгони страх, а интензивно самољубље га привлачи и негује. Када човек почне да живи независно од свог Творца, онда све што му се дешава у свакодневном животу сагледава кроз призму свог личног стања. Практично се препустио себи, односно својим сопственим снагама, па покушава да пронађе решења за разне животне ситуације и околности са којима се суочава. У таквој ситуацији обично се активира разум и постепено преузима човека, насилно преузима улогу ума, односно срца. Тада се животне ситуације и околности претварају у дилеме и проблеме за човека. Немајући поверења у Бога и захвалности за све, он те околности не прихвата са стрпљењем, већ са негодовањем, које произилази из страха који је већ обузео његово срце. Страх и невера су нераскидиво повезани. Без вере и поверења у Бога човек негодује на све оно што му ремети удобност. Ситуације које му нарушавају удобност ређају се кроз његов живот, па то код човека ствара страх због онога што следи. Таква неизвесност производи сталну психофизичку анксиозност, односно напетост. Вођен страхом, човек покушава да унапред нађе решење за следеће дилеме и проблеме, мислећи да ће их спремнији дочекати. Тако он живи у сталном вртлогу немира. Први корак који треба да урадимо да бисмо стекли љубав према Богу је јачање нашег поверења у Њега. За то је потребно, пре свега, да Му будемо захвални за оно што знамо, али и за оно што не знамо да Он чини на нашу корист. Треба да будемо чврсто уверени да је немогуће да наш Створитељ, наш Отац дозволи да нас задеси било каква тешкоћа која би била погубна за наше душе. Он тражи од нас да сав свој живот поверимо Њему. Апостол Петар нам даје горепоменуте савете, знајући да Господ наш највише жели да се Он брине о нама. Али за то треба да се бацимо у Његово наручје. А наша једина брига треба да буде да из тога не изађемо, односно да будемо трезвени, да нас ништа не одвоји од љубави Божије. А када нам дођу разна искушења, онда будимо сигурни да је веран Бог, који не дозвољава да будемо искушени преко својих снага, и заједно са искушењем нам даје излаз, да издржимо. То је толико једноставно да нам може изгледати и нестварно и немогуће, па нам је то, уједно, и најлакша и најтежа активност. С једне стране, свест о потпуној сигурности у Божију заштиту даје нам наду и храброст, а са друге стране нас узнемирава помисао да можда показујемо лењост, препуштајући се потпуно Богу. Међутим, потпуно предање Богу, уз непоколебљиво поверење у Бога, није лењост и неактивност. Делатност, пак, неће пољуљати поверење у Бога ако не ствара забуну у функцијама које припадају саставним деловима човека – души и телу. При обављању било које делатности треба пазити да се не наруши поредак у човеку који је Бог благословио, односно да душа управља телом. У супротном случају, то јест, када покушамо да тело ставимо у заповедништво над душом, улазимо у несређено стање и због тога пати цело наше биће. По том поретку треба да одредимо приоритете у погледу бриге о души и телу. Живећи у овом свету, имамо различите потребе у свакодневном животу. Оне су различите колико и личности људи. Чак и када су наизглед идентичне потребе и активности у питању, оне се разликују у зависности од особе која их обавља. Међутим, овде треба обратити посебну пажњу како не бисмо журили са приоритетима у нашем животу. У погледу свих наших стварних потреба у животу треба да будемо вредни и испуњени, а што се тиче приоритета треба да се покоравамо Богочовеку Христу, који нам каже: Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати. Не брините се дакле за сутра, јер ће се сутра бринути за себе; доста је сваком дану зла свога . На нама је да се трудимо да ојачамо своје поверење у Бога, оно превазилази осећај страха од неизвесне будућности, што је наше главно искушење које ратује против нас како нам не би дозволило да се потпуно поверимо и препустимо Богу. Тражимо свим својим бићем царство Божије и правду Његову, да бисмо се борили против отровних стрела себичности, похлепе, славе, зависти, љубоморе, злобе и телесне злоупотребе. Тако, са потпуним поверењем у Бога и са трезвеном будношћу нашег срца, немамо више ни једног разлога за страх. Напротив, кроз срце се благодат Божија обилно излива у цело наше биће, што нам доноси неизрециво спокојство и истински мир. јеромонах Атанасије Арсоски приредила: Ј.Г. извор