Претражи Живе Речи Утехе

26.11.2017 Извор: Dnevnik.rs Пар седмица након што је представљено на Београдском сајму књига, дело посвећено једној од најзнаменитијих личности старе Србије, Петру Костићу, „Листићи из даље и ближе прошлости Петра Костића“ историчара др Александре Новаков и др Уроша Шешума доживело је промоцију у граду из ког и потиче, у Призрену. Фото: З. Милосављевић/ Црква Светог Спаса Зграда призренске богословије, која је после погрома 2004. потпуно обновљена, а коју је у своје време Петар Костић завршио и био њен професор и ректор, била је место где је поводом 165 година од његовог рођења, уочи празника Светих Врача Козме и Дамјана, 13. новембра, указано на његов стваралачки опус, значај и допринос српској историографији. - Петар Костић, доајен међу српским културним делатницима на простору Старе Србије и Македоније, у жељи да себи и својим читаоцима објасни узроке тешког стања српског народа на овим просторима у 19. веку, објавио је знатан број радова о политичкој, културној и друштвеној историји Старе Србије у 18. веку и тиме дао драгоцен допринос српској историографији – каже научни секретар Српског биографског речника и уредник за фотографију СБР Александра Новаков, један од аутора књиге. Фото: Promocija knjige „Listići iz dalje i bliže prošlosti Petra Kostića“ u Prizrenu Највише пажње, дакако, Костић је посветио Призрену. Осликао је српске призренске обичаје приликом веридбе, просидбе и свадбе, описао начин прослављања крсне славе, записивао пословице, загонетке, бројалице и обредне песме и тако оставио значајне етнографске и лексикографске изворе за проучавање културне баштине метохијских Срба. Ова књига, која представља својеврсну збирку Костићевих радова објављених у периодици између 1902. и 1934. године, издавачки је првенац Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена, осведоченог чувара културног наслеђа тог древног града, у ком се на сваком кораку наилази на трагове српског битисања. Друштво је настало 2004. године у Младеновцу, али окупља Призренце ма где да су уточиште нашли пошто су морали да напусте родни град, да би се сачувало културно-историјско наслеђе Срба на Косову и Метохији, пре свега Призрена и околине, јер они представљају неисцрпну ризницу материјалне и нематеријалне српске баштине. - За 13 година успели смо да обновимо одређен број цркава, спасимо их од пропасти, покренули смо више акција, попут Школе калиграфије која је ове године почела да ради у манастиру Светих Архангела и намењена је деци из дијаспоре и с Косова и Метохије – каже председник Друштва Бојан Бабић. - Лане смо покренули и Фестивал средњовековне музике Медимус... Међу резултате прегалачког рада чланова овог Друштва иза ког стоји огромна љубав према Призрену, који тешко да може и друге који само кроче у њега оставити равнодушним, Бабић убраја и учешће у обнови цркве Светих Врача Козме и Дамјана у Поткаљаји, некадашњем српском кварту и историјском језгру Призрена. Зорица Милосављевић Више цркава него становника У Призрену данас живи петнаестак Срба, најмлађи Призренац, тромесечни Бранислав, крштен је ових дана. Ако се томе дода педесетак богослова, професори и свештенство, српска заједница онда броји седамдесетак чланова, а пре 1999. године било их је 12.000. - Сада има више светиња него Срба – каже Бојан Бабић.- Призрен је у средњем веку по предању, имао са околином 365 цркава и манастира, за сваки дан по једну. Призрен сам као град је имао 30 цркава и манастира, од којих сад постоји петнаестак, остало су црквишта и остаци. Оближња Велика Хоча данас има 13 цркава и манастира, Љубижда на ободу Призрена има их 10. То је велики потенцијал Призрена који је постао туристички град. Призрен је толерантан град и једини на Косову и Метохији у ком би Срби могли да се врате да живе. View full Странице

Видео прилог:http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2017/09/03/9881543/nemanja-matic-030917.mp4 Немања Матић помаже родни крај, од обнове цркве до фудбалског стадиона недеља, 03. сеп 2017, Извор: РТС Упркос томе што је најплаћенији српски фудбалер, репрезентативац и играч „Манчестер jунајтеда“, Немања Матић не заборавља родни крај и село Врело код Уба. Помогао је у обнови цркве, школе, изградњи фудбалског стадиона, а мештанима плаћа и дугове. Међутим, о томе не жели да прича а, како кажу мештани, љути се и када они о томе говоре. У Врелу код Уба, прича о селу почиње и завршава се, о њиховом миљенику, великом добротвору и добром комшији – светској фудбалској звезди Немањи Матићу. За мештане Врела, Немања, као и да није отишао у иностранство и постао тако славан. Спортисти великог срца Немања Матић није једини. Многи спортисти се баве и хуманитарним радом, а у томе им помаже Јован Симић. За њега се први пут чуло када је пре неколико година одлучио да продајом колекције дресова сакупи новац и помогне малој Нађи којој је за лечење било потребно неколико стотина хиљада евра. Јован је јуче на Љубичевским коњичким играма добио титулу почасног витеза Љубичева. Јован за РТС каже да је то што Нађа иде у школу, нешто најлепше што смо сви заједно могли да урадимо. Каже да је за њега био веома емотиван тренутак када ју је видео у Пожаревцу. Спортисти, истиче, много помажу, али не желе да се прича о томе. „Има много деце за коју нисмо чули јер је неко већ стигао да им помогне и плати лечење“, рекао је Јован. Јован тренутно прикупља средстава за хематоонколошку клинику у Нишу. Потребно је 20 милиона динара за цело крило у коме ће се лечити деца оболела од рака. Даље о Немањи Матићу „Дође ту, вози бицикл. Јавља се свима. Никад није прошао да се не јави и мом унуку. Њему свира, јавља се, дечко је баш на свом месту“, каже Милета Милосављевић из Врела код Уба. Виолета Јаковљевић каже и да долази у школу. „Долази редовно у школу да обиђе децу, да се игра са њимa“, рекла је Виолета. Поштујући Немањину скромност, мештани Врела не желе пуно да причају о свему што је учинио, али ипак поносно показују на радове у црквеној порти и на црквеном торњу, који се реконструише захваљујући познатом фудбалеру. Подсећају на његову помоћ и за уређење школске зграде, игралишта, за фудбалски клуб и много тога још. „Искрено речено, нисмо му се ми ни обратили да тражимо помоћ. Он је сам дошао и понудио нама помоћ да нешто радимо и, ето, хвала Богу, што видите да смо у великим радовима“, каже старешина цркве Небојша Миливојевић. Мештанин Врела Зоран Вићентић такође истиче значај Немањине помоћи. „Чињеница је да је много дао и даје и даље, што се тиче саме инфраструктуре, живота села. Вероватно хоће да помогне и тим младим људима да имају неки животни циљ“, каже Зоран. И не само у Врелу. И у Убу, на уређеном градском стадиону, видљива су Немањина добра дела. Намеран је да младима обезбеди услове да се баве спортом и можда крену његовим стопама. Немања Матић „Овде имате човека за кога не постоји нико на земаљској кугли ко није чуо јер игра за најпопуларнији клуб на свету и сви знају и сви га гледају као идола, а који је потпуно доступан свима и потпуно се једноставно понаша и увек спреман да помогне“, каже председник општине Уб Дарко Глишић. И стару зграду некадашње сеоске задруге Немања планира да преуреди у место за окупљање младих. Такав је, светски познат, а наш Немања Матић, поносно поручују његове комшије из родног Врела код у Уба.