Претражи Живе Речи Утехе

Углавном свако од нас или барем већина посетила је неки од манастира и познаје барем неког из монаштва и самим тиме свако има неку своју представу шта је то монаштво. Али да би смо знали да ли имамо право схватање монаштва потребно је да будемо упознати поготово са монаштво из првог миленијума. Тема монаштва у Раној Цркви је веома комплексна и захтева много времена изучавања/читања да би се то све на једна правилан начин размело и сагледало, на пример: појављивање православног монаштва, резлике у монаштву, утицаји на богослужење... као и многи други детаљи/аспекти. Тако да данас конкретно везано за Исток говори се о: 1. етипатском (синајском, палетстинком/Св. Земља) монаштву 2. кападокијском монаштву, 3. и сиријском монаштву Као што је познато постоји, како се то назива, златни патристички период у Раној Цркви. А исто тако може се рећи и за монаштво да постоји златни период монаштва у Раној Цркви, а који покрива 4 или 5 генерација од ca. пре/после 313. године па до потпуне најезде арабљана/ислама. После најезде илама долази до пустошења и једино на неколико места монашки живот је опстао непрекидно или са изузетним кратким прекидима до данас. А то су Синајски Манастир, манастир Св. Саве освећеног као и неки од других манстира из Палестине. Ови манстири су имали изузетан утицај на даљи развој монаштва у Православљу а потовово црквених Богослужења које ми имамо и за које знамо данас као и очувања икона. Ови монашки центри (из Синај и Св. Земље а по узору на египтаско монаштво) су имали велики утаицај и давали пример у оснивању монаштва на Светоj Гори као и у Кијевско Печерској Лаври. А потом имамо уникатан пример у историји нашег Великог и Мудрог Св. Саве који је путовао по истоку ( није туристички путовао него је имао кристално јасан циљ зашто иде тамо) и упознао са добро са монаштвом/цркеним животом у Египту, Светој Земљи као и у Цариграду, а све да би имао јасне координате како да организује СПЦ као и манастир Хиландар. Св. Сава је био веома мудар чоек' узимао је са свих страна оно што је сматрао да је набоље, најкорисније за СПЦркву у конкретном моменту. Дакле није био искључив па да има преференце према Цариграду или према Палестини/Египту као што то данас неки раде. Да Св. Сава није био искључив човек, ово се најбоље види из тога што je писање Хиландарског и Карјеског типика користио различите изворе/узоре. За писање Хилнадарски је преводио/користио типик из Евергетидског Манастира Св. Богородице док је за Карејски типик користио као узор један типик из манастира Св. Саве Освећеног. Ово су само неки од детаља које написах. Позивам све заинтересоване, а који су читали текстове из Ране Цркве или студије, да изнесу неке детаље који могу бити од користи да се боље упознамо са раним монаштвом, а да би смо имали право разумевање истог па и да исправимо можда неке детаље који би требали да се исправе данас код нас, а по узору на Св. Примере из Ране Цркве. Дакле кад је у питању египатско, синајско, палестинско, кападокијско и сиријско монаштво, позивам да заинетесовани напишу по нешто у чему су разлике, сличности, утицаји итд...... Једном речју сви детаљи који могу помоћи да боље разумемо и научимо овај сегмент а који је неодвојиви део од Православне Цркве. Поздрав народе и хвала за ваше стрпљење и време да прочитате овај горенаписани текст.

Docetism in the Early Church.The Quest for an Elusive Phenomenon.Ed. by Joseph Verheyden, Reimund Bieringer, Jens Schröter, and Ines Jäger, WUNT I 402, Tübingen 2018 Пред нама је управо на енглеском језику објављена студија у серији „Научна истраживања о Новом Завету“ – Wissenschaftliche Untersuchungen zum Neuen Testament о проблему докетизма. Чланци овог зборника, који је припремио професор Јозеф Верхајден са универзитета у Лувену, бави се питањима метода и истраживања која прате трагове докетизма у античким изворима. Овај појам потиче из δοκεῖν/δόκησις dokeĩn, dókēsis "привид, фантом". У учењима различитих ранохришћанских група била је заступана теза да је материја нечиста збг које Спаситељ није могао узети тварну форму, што је још у посланицама Игњатија Антиохијског (око 110. г. после Христа) побијано. Често се претпоставља да је још у 1. Јовановој посланици (писаној најкасније пред крај 1. века ) докетизам постојао као противстав . Извори докетизма су јелинистички погледи, као што је Платонова теорија идеја у којој је материја сагледавана као инфериорна вид егзистенције. Доцније се докетизам слио са гностицизмом и манихејизмом. Пошто су многа гностичка учења такође и докестистичка, узимало се да она са гностицизмом идентичан. Прилози у овом зборнику су реферати једног интернационалног колоквија из 2014. који је био допуњен и излагањима на Oxfоrd Patristic Conference 2015.г. Ево листе референата и тема: Joseph Verheyden: Introduction – Allen Brent: Can There be Degrees of Docetism? – Jörg Frey: »Docetic-like« Christologies and the Polymorphy of Christ: A Plea for Further Consideration of Diversity in the Discussion of »Docetism« – Francis Watson: Pauline Reception and the Problem of Docetism – Paul Foster: Christophany Stories in the Synoptic Gospels and Docetism – Jens Schröter: Eucharistie, Auferstehung und Vermittlung des ewigen Lebens: Beobachtungen zu Johannes und Ignatius (mit einem Ausblick auf Justin, Irenäus und das Philippusevangelium) – Reimund Bieringer: The Passion Narrative in the Gospel of John: A Hotbed of Docetism? – Maarten J.J. Menken: The Secessionists of the Johannine Epistles and Docetism – Alistair C. Stewart: Ignatius' »Docetists«: A Survey of Opinions and Some Modest Suggestions – Paul Anthony Hartog: The Impact of the Christological Controversies: Comparing the Ignatian Kerygma and Romans 1 – Dominika Kurek-Chomycz: »… the Flesh of Our Saviour Jesus Christ, Which suffered for Our Sins«: The Early Christian »Dying for« Formula, Suffering, and the Eucharist in IgnSm 7:1 – Taras Khomych: Conflicting Choreographies? Dance as Doctrinal Expression in Ignatius' Ephesians 19 and Acts of John 94–96 – Winrich Löhr: A Variety of Docetisms: Valentinus, Basilides and Their Disciples. Овакви интернационални колоквији накнадно фокусирају и темељито преиспитују историјске контексте у којима су оваква јеретичка учења настајала. Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен) Извор: Српска Православна Црква View full Странице