Знамо да нас Јеванђеље учи да се непрестано радујемо. Није лако, у свету нас много тога притиска и омета да се радујемо. Некоме је теже, некоме је лакше, или мање теже. Свуда око нас су неке замке, перипетије, неправде које нас ремете и искушавају наше смирење, а без смирења не може бити ни радости. А смирења не може бити без мудрости. Заправо, мудрост и смирење су потребе услед искушења, тако да радост није уопште лако достижна.
Веровати до краја, трпети до краја, то је оно што нам преостаје да бисмо досегли до радости, оне радости која превазилази овај свет, која разрешава све проблеме и недоумице. Љубимо једни друге и верујмо и молимо Бога да све буде у реду и да све буде добро. Радост ће као плод изнићи. Знамо да је све то лако рећи, али то нам је једино потребно.