Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'плачљиве”'.
Found 1 result
-
Један од стереотипа који прати мушки пол јесте да је груб, неотесан, јак и надрндан, а жене бије глас да су слабе, рањиве и плачљиве, а као такве онда и хистеричне. Пратећи друштвени контекст и породичне околности у којима се жене и мушкарци развијају, односе који постоје и из којих уче о свом полу онда то и није много чудно. Када су осећања у питању, поготово исказивање истих, традиционално гледано постоје осећања која су друштвено пожељна и она која то нису, такође она су и некако полно раздељена, па су осећања која ,,показују слабост“ мушкарцима забрањена. Јер, где мушкарац сме бити слаб? Под слабостима свакако, у првом реду подразумева се показивање туге, жаљења за нечим, сузе. ,,Ајде устај, шта се ту пекмезиш, нису ти црева испала ако си пао.“, ,,Ајде, ајде, шта плачеш, то само девојчице раде.“, ,,Ууу што си ружан тако док цмиздриш.“, само су неки од потенцијалних примера који илуструју ситуације у којима се дечацима оспорава право на плач и на тугу. То подједнако раде и очеви и мајке, и деде и бабе, стрине и стричеви, независно од пола, стереотипно мишљење је да мушкарци не смеју бити тужни. Мушкарци требају бити мушкарчине, а такви не знају за ,,слабост“ коју туга представља. Oнo што мушкарце чини мушкарчинама, а спада у домен осећања јесте љутња. То осећање је допуштено, стимулисано и подржавано. Љутња је део мушког света, њоме се изражава моћ, а моћ је мушка карактеристика, никако женска. С друге стране, женама је могуће оно што мушкарцима није, па имају то право да се ипак осећају људски, рањено, разнежено, растужено. Право да тугују, жале и плачу није им ускраћено. Баш напротив, то је осећање које се сматра сасвим својствено женама, као неотуђиви део женског идентитета. На женске сузе тате најчешће падају, њихове принцезе ће на тај начин увек призвати свог снажног заштитника. Али, не може се све добити. Право на љутњу је непостојеће. Осим наравно ако се ради о некој ,,бркатој“ жени. Жене су бића која треба да буду нежна, крхка, да удовољавају. У слику такве ,,мице“ никако се не уклапа лупање шаком о сто, викање, мрштење и једно гласно ,,Доста бре!“. ,,Забране“ на љутњу девојчицама се много чешће дају невербално, него вербално. Зато када мала девојчица ,,покаже зубе“ може за казну бити игнорисана, може добити презрив израз лица за узврат и слично. download (1)Осећања која су забрањена током одрастања неће ни бити показивана током живота, али она су довољно снажна да ће наћи неки излаз. Зато ће изаћи у облику оног осећања које је било дозвољено или стимулисано. Па ће мушкарци када су тужни, када осете губитак, када се осете усамљено, остављено најчешће беснети, викати, ударати или шутирати нешто. Док ће жене плакати и патити онда када осете да им је интегритет угрожен, када им је поштовање ускраћено, граница пробијена или потреба неиспуњена. Уместо љутње, оне ће плакати. Затварање било које емоције, онемогућавање њиховог испољавања, има своју цену. Осећања су аутентични начин изражавања потреба, жеља, интимних дубина бића. Како и мушкарци и жене једнако имају потребе, жеље и дубине свог бића, тако је осећање свих емоција својствено и женама и мушкарцима. Не можемо затворити само једну емоцију, а очекивати да ће остале неометано ,,тећи“. Ако Затворимо тугу, нужно ћемо затворити и срећу, јер како бити срећан ако се не можемо развезати од губитка? Ако затворимо љутњу, исто ћемо затворити осећање среће, јер како осетити срећу када се љутњом не заузимамо за своје потребе, ставове, жеље? Одустајање од својих сопствених аутентичних осећања, због страха да ће тиме женственост или мушкост бити угрожена, заправо је врло мучно, напорно и обесхрабрујуће. Јер, ако су емоције наше природне силе којима се суочавамо са животом, колико је потребно снаге и контроле да би се оне спутале и угушиле. Из закона о очувању енергије знамо да се енергија не може уништити, нити из ничега створити, већ да може само прелазити из једног облика у други. Ако не дамо аутентични облик енергији нашим осећањима, ком она сама теже, наћи ће начин и пут да се извитопере и окрену против нас самих. Аутор : Филип Стојковић извор
-
- надрндани”
- мушкарци
-
(и још 2 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2009 - 2025 Сва права задржана.