Претражи Живе Речи Утехе

@Ведран* " Васкрскрсења Господњег, Рождества Господњег и на Успеније Пресвете Богородице... Из Томоса, по преводу оца Зорана, јасно се види да није реч о дозволи ожењенима да се причесте само три пута годишње, него да је реч о вишебрачнима који су под епитимијом, којима се дозвољава причешће на ове празнике." @ризница богословља "На једном месту проф. Мирковић пише: ...У КОЈЕ ПОСТОВЕ СЕ ТРИПУТ ОЖЕЊЕНИ ИМАЈУ ПРИЧЕСТИТИ... знаменитом делу проф. Мирковића "ХЕОРТОЛОГИЈА" требало би да пише: ТРЕЋЕБРАЧНИ (ОНИ КОЈИ СУ СТУПИЛИ У ТРЕЋИ БРАК ИЛИ ВИШЕБРАЧНИ), само у наведене постоје могу да се причесте." @Жељко "Кхм, хм, колико пута годишње сме да се причести четверобрачни (бројовима - 4-оро) с обзиром да трећебрачни може триред. Да ли четверобрачни може 4 пута или ниједном? ... Ако Христос нуди спасење и благодат жени иноверној која је имала 7 мужева, а знамо да без благодати нема спасења а где ћемо благодат више добити него кроз причешће, шта бре онда ти калуђери вазда намећу нека правила по којима људима ускраћују причешће?" @Zoran Đurović "Иначе, сва та правила заслужују најмање један том студија. ... ... тако да је јасно да су канони овде пука људска правила која немају везе са спасењем него само са командовањем савести потчињене пастве." Оно што ме занима је зна ли неко, од вас цитираних и свих који читају, тачно расуђевање које стоји иза овог правила да се (трећебрачни или било ко под било којом епитимијом) периодично причешћује? Јер ако некога рецимо за Васкрс пустиш да се причести тиме су му рекао да је све ОК, измирио се са Богом и људима, сједнинио се са Богом... Зашто га онда остављаш да чека још 3-4 месеца на следеће причешће? Ако није достојан, како год на то гледали, зашто си га уопште пуштао? И још, мени се чини, парадоксалније, чим се тај причести њему од тог тренутка причешћа креће да тече нова епитимија од 3-4 месеца, а само што се сјединио са Богом... Како је онда тако сједињен под епитимијом? Занима ме има ли негде расуђивање за ово јер не верујем да су то ставили у чувени Томос тек тако, чисто да буде неко строжије правило за трећебрачне, иако је очигледно да се и они сједињују у причешћу (макар тог празника) као и сви остали... Хвала ти на одговору, извини што те нисам таговао јер сам заборавио да је од твог питања кренуо разговор о овој теми... Ја се слажем и разумем да је епитимија за неко време и да није заувек, али када она прође и причестиш се онда си примљен назад у Цркву, потпуно ваљда, и настављаш црквени живот нормално, редовно, а не са настављеним (мањим) епитимијама (изгледа) у недоглед.... Али зашто у Томосу није тако? Које расуђивање или еклисиологија стоји иза тога? Осим можда онога што сам написао горе...