Претражи Живе Речи Утехе

Шта нас највише брине? Помрачена и изгубљена душа...или огреботине на ауту? Прескакање недељне службе...или пропуштање радног дана? Служба дужа десет минута... или ручак касни пола сата? Црква са млаким хришћанима...или млака кафа? Наша непрочитана Библија... или непрочитане новине? Запуштени црквени послови... или запуштени кућни послови? Пропуштате добро библијско поучавање... или пропуштате омиљену ТВ емисију? Плач сиромаха за хлебом ... или последњи залогај дезерта? Минималне донације цркви... или наша незадовољавајућа примања? Деца касне у цркву... или деца касне у школу? Препознавање ствари које нас муче откривају право стање наше душе. Могу ли хришћани себе да називају Христовим следбеницима и да у исто време имају претежно светске интересе? Одговор „да“ био би раван веровању да човек може да буде оперски певач и да попуши три паклице цигарета дневно – то једноставно не може! Питање је шта се десило нашим душама да створимо овакву везу са светом и занемаримо важна питања? Црква нас је увек учила да свет не прихватамо ради њега самог, већ као средство општења са Богом. Свет постаје „бог“ када нас потрага и преокупација животним задовољствима прождире. Св. Павле пише: „Јер што је на Њему невидљиво, од постања свијета умом се на створењима јасно види, његова вјечна сила и божанство, да немају изговора. ” (Римљанима 1:20) „Животна задовољства“ су повезана са стањем наше душе. Ако свакодневно боравимо у свету занемарујући своју духовну природу, онда опажамо задовољства која хришћанима не приличе. Наше душе су као филтери, мења их оно што кроз њих пролази. Последице овог греха су разорне. Када било шта осим воде прође кроз филтер, филтер мења боју и постаје прљав. И даље задржава свој изглед филтера, али је сада таман и изгубио је способност да буде филтер. Наше душе су сличне њему. Тек када пречиста вода Духа Светога испуни наше душе кроз молитву, пост и исповест, оне поново добијају лепоту и чистоту коју им је Бог доделио. Често непознат аспект наших душа је да их грех може толико променити да утиче на начин на који наши умови доживљавају свет, водећи нас веома погрешним путевима. „Порок страсти“ указује на однос према свету који је лишен Божијег присуства – то је живот ради живота. Тада душа „потамни“ и после тога, наши умови се „претворе у прах“ и почињу да жуде за неприкладним задовољствима. Своје ставове према разним животним догађајима не сматрамо страстима, али јесу. Како се приближава свето Васкрсење Господа, Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, највише би нам користило ако бисмо покушали да променимо оно што нам највише смета. Да је Христос упитан: „Шта Те највише мучи?“, шта мислиш, шта би Он одговорио? Зашто би наш одговор био другачији? С љубављу у Христу, о. Андреј Ј. Баракос https://www.bogonosci.bg