Претражи Живе Речи Утехе

Престолонаследник Александар и његова Фондација за образовање и културу наставили су традицију награђивања више од 500 најбољих матураната средњих школа из Србије и Републике Српске, организујући по 23. пут пријем и доделу награда у Белом двору. Престолонаследник је заједно са Њ.К.В. Принцезом Катарином, Њ.К.В. Принцем Наследником Филипом и Њ.К.В. Принцем Александром лично поздравио ученике, одајући им признање на изузетним академским резултатима оствареним у средњој школи. Свака средња школа у Србији и Републици Српској међу матурантима бира ђака генерације коме Фондација Престолонаследника Александра за културу и образовање додељује посебну похвалницу и пригодан поклон у знак признања за изванредна постигнућа у средњошколском периоду. Важно је нагласити да је ове године поново организован традиционални пријем у Дворском комплексу, након неколико година онлајн церемонија, када су похвале и поклони за ученике били испоручивани поштом њиховим школама. Из техничких разлога најбољи матуранти Републике Српске нису били на самом пријему данас, али ће им похвалнице бити достављене посредством Представништва Републике Српске у Београду. Након данашње церемоније, укупно је више од 12.000 ученика добило награде од Престолонаследника, откако је он обновио ову традицију. Овогодишњи пријем је омогућен захваљујући великодушној помоћи г. Ричарда Јанкова, који је изузетно посвећен пружању подршке активностима Краљевске породице Србије на пољу образовања и хуманитарног рада. Г. Јанков је био главни спонзор и прошлогодишње доделе награда, а помогао је и Њ.К.В. Принцези Катарини у обезбеђивању новог мобилног мамографа за Клинички центар Ниш, која је испоручена у децембру 2023. године. На пријему данас, г. Јанков је најавио и покретање програма стипендија наших студената, који ће бити примењен преко Престолонаследникове Фондације. Њ.К.В. Престолонаследник Александар честитао је најбољим матурантима на оствареном успеху, али и њиховим професорима и родитељима који су томе дали значајан допринос, и пожелео им срећу у даљем образовању. “Сваке године се искрено обрадујем када видим да имамо добре ученике који знају да је вредност образовања непроцењива. Жеља нам је да мотивишемо младе да наставе даље, јер је образовање најважније. Они морају да наставе пут који су започели, радећи на својој даљој едукацији и усавршавању. Пре свега, за њихово добро, али и за добро наше земље, Србији и Републици Српској су потребни добро образовани, паметни млади људи. Само знањем наша отаџбина може да напредује. Ви сте наши будући лидери, они који ће наследити ову земљу од нас. И нашој Србији је потребно да останете овде. Доприносећи својој земљи и свом народу знањем, дајете највиши и најплеменитији пример правог родољубља,” рекао је Престолонаследник Александар. Краљевска породица Србије је увек знала колико образовани људи значе за сваку државу и Карађорђевићи су свесрдно током наше историје подржавали образовање. Инспирисан овим наслеђем које му је остављено од предака, Њ.К.В. Престолонаследник Александар, убрзо након повратка Краљевске породице у Србију након деценија изгнанства, наставио је ову вековну традицију и основао своју Фондацију за образовање и културу. Престолонаследникова лична визија је да обезбеди квалитетно образовање за младе у Србији и мотивише их да достигну највише могуће академске нивое, како би остварили лични развој, успешне каријере и личну испуњеност. Заједно са сарадницима и партнерима, Његово Краљевско Височанство је такође посвећен унапређењу образовања и академских истраживања у Србији, као и решавању проблема одлива младих и талентованих људи. Заједно са Престолонаследником, ученицима су се обратили др Никола Бањац, изасланик премијера Србије г. Милоша Вучевића, господин Ричард Јанков, извршни директор организације Upward Bound Youth и главни добротвор овог догађаја, Проф.др Јанко Самарџић, посебни саветник министарке просвете Србије, Њ.Е. Жељка Стојичић, министарка просвјете и културе Републике Српске путем поздравног писма, др Фабио Скано, директор канцеларије Светске здравствене организације у Београду, госпођа Јелена Минић, маркетинг менаџерка Линк Групе (LinkGroup), компаније која је наш традиционални дугогодишњи партнер и која и ове године додељује 40 стипендија за своју престижну ITA академију, и господин Виктор Савић, познати српски глумац, који је ове године био наш мотивациони говорник. Сви су честитали ученицима на њиховом успеху и позвали их да не стају, већ да наставе свој пут. Церемонији су такође присуствовали чланови саветодавних тела Круне, као и бројне личности из света културе, уметности и науке. Др Бањац је у свом обраћању истакао да је пре двадесетак година имао част да се и сам налази на коме матуранти данас стоје те да стога зна да че они и њихови родитељи овај дан запамтити као један од најлепших у животу. „У оваквом сабрању и заједништву каквом данас сведочимо на Белом двору, Србија може само да расте, да цвета, да буде све јача, све лепша. Влада и председник, као и сви сегменти друштва ће дати додатни допринос да се ови успеси додатно препознају и награде.“ Виктор Савић је у свом обраћању подсетио све присутне на поучне речи Светог Владике Николаја Велимировића и Ава Јустина o мудрости, образовању, васпитању, осврнувши се на истинске вредности, попут скромности, истинског родољубља и поштовања талената који су нам дати. „Лепо је истакнути се по знању. Лепо је истакнути се по знању јер знање се не стиче без послушања, одрицања и вредног рада. Знање је моћ, знање је снага, знање побеђује, знањем се влада. Међутим, желео бих да вам скренем пажњу на одређене опасности на том путу. Ако стекнеш знање твоја моћ се повећава те тако можеш учинити више добра, али и више зла. Учи шта хоћеш и знај шта можеш али једно не смеш не знати: да је увек драгоценије добро владање него много знања. Пазите да охолост у односу према ближњима не умањи ваше знање. Учи шта хоћеш и знај шта можеш али једно не смеш научити: на зло употребити своје знање. Колико и колико пута је речено: Боље и не знати него знати па злоупотребити. Такође, пазите да вам ум не претекне разум. Да не постанете људи који много знају али мало разумеју.“ Њихова Краљевска Височанства су веома захвална министарствима просвете Србије и Републике Српске на традиционалној подршци коју надлежне државне институције пружају овој манифестацији. Такође бисмо желели да изразимо захвалност свима који су несебично помогли реализацију овог догађаја: господину Ричарду Јанкову, компанији LinkGroup, као и управи Саобраћајне полиције и Војномедицинској академији, компанији Coca-Cola, Rauch, MME Trade д.о.о, хору Дечјег културног центра Београд, господину Гаврилу Дошену, фото студију Жика Слика, волонтерима из Удружења Краљевина Србија, и свим запосленима Краљевског двора. Извор: Радио Слово љубве; Краљевски двор

Уз песму и неописиву радост, генерација 2015-2020. матураната Карловачке богословије предвођена разредним старешином, презвитером Станком Лакетићем, и проф. Ненадом Стојановићем, у рану зору 8. октобра 2019. године кренула је на матурску екскурзију у Мађарску и Румунију. После доручка који нам је при црквеној општини на Палићу приредио тамошњи парох, презвитер Вељко Васиљев, прешли смо мађарску границу и посетили бању Морахалом где смо провели већи део дана. У поподневним часовима упутили смо се ка Будимпешти, престоници Мађарске. После смештаја и вечере у хотелу пошли смо на једночасовно крстарење Дунавом и уживали у ноћном погледу на Будим и Пешту. Уз стручног водича гђу Душанку Недељковић започели смо упознавање са богатом историјом и културом дивног града, које ће се наставити и кроз наредна три дана. Најјачи утисак на нас те вечери засигурно је оставила велелепна зграда мађарског Парламента. Пролазећи испод бројних мостова кроз само језгро града, научили смо много тога о њима и другим грађавинама које су красиле две обале Дунава. Највише нам се допао „Ланчани мост“, први који је изграђен ради повезивања Будима и Пеште. Осим њега, Арпадов мост, Краљевска палата, стара зграда економског факултета, бројни храмови, те Гелертово брдо одакле се пружа прелеп поглед на сам град, дуго ће остати у лепом сећању ове генерације матураната. Сутрадан смо са нашим водичем најпре посетили српску цркву у Пешти, посвећену Светом великомученику Георгију, у којој смо имали благослов и да целивамо делић моштију овог великог светитеља. Овде су нам гостопримство и љубав указали пароси поменутог храма, Зоран Остојић и Никола Почуча, обојица свршени ученици наше Богословије. Са њима смо обишли и чувени Текелијанум. Потом се шетали кроз Ваци улицу, где смо поред старе Градске куће могли да видимо импозантну зграду Српске православне црквене општине пештанске, а преко пута истих зграду Ангелијанума, где су некада боравиле српске девојке које су у овој европској метрополи стицале своје образовање. Након тога посетили смо велелепну базилику Светог Иштвана (тј. Стефана, првог краља средњевековне Угарске), највећи храм у Будимпешти, где се чува и десна рука овог светитеља. Иако нисмо очекивали, добили смо дозволу да као ученици Богословије нешто отпевамо. Наше карловачко „Возбраној“ изазвало је велику пажњу туриста који су нас одушевљено гледали и снимали. Након тога смо преко „Ланчаног моста“ прешли на будимску страну где смо обишли Табан, место у подножју Краљевске палате где се некада налазила катедрална црква Епархије будимске, двор будимских епископа и читаво српско насеље. Нажалост, ништа од овога данас не постоји, јер су и двор и саборни храм Светог Димитрија срушени од стране комунистичке власти на Стаљинов рођендан 1948. године. Једино што и даље постоји јесте кафана „Код златног јелена“ где су се у славна времена окупљали бројни српски интелектуалци, књижевници и боеми. Поново се вративши у Пешту, посетили смо Трг хероја илити Трг миленијума, где су раскошним споменицима представљене све значајније личности из историје мађарског народа. Трг окружују познати музеји, Галерија уметности и парк са зоолошким вртом. Следећег јутра упутили смо се у Сент Андреју где смо упознали владику будимског Лукијана који нас је лепо угостио, одржао поздравно слово у Саборном храму, а потом нас спровео кроз тамошњи новоотворени музеј Српске цркве. Ту смо се уверили у богатство наше црквене уметности које се тамо са успехом негује и одолева вековима. Након посете Музеју, обилазили смо остале храмове и тргове овог прелепог места, које нас је умногоме подсетило на наше Сремске Карловце. Након Сент Андреје наставили смо даље ка северу и посетили древну мађарску престоницу Естергом, град који се налази на десној обали Дунава, док се са његове леве стране налази Словачка. У овом граду се налази и највећи римокатолички храм у Мађарској, базилика посвећена Пресветој Богородици „Заштитници Мађара“, висока стотину метара. Имали смо прилику да се попнемо на врх њене куполе одакле се као на длану пружа поглед на словачки град Штурово. Последњег дана нашег боравка у Будимпешти посетили смо наш манастир Српски Ковин (мађ. Rackeve) посвећен Успењу Пресвете Богородице. Како игуман Андреј због болести није присутан у манастиру, примио нас је један мирски ђакон мађарског порекла који служи при овом манастиру. Ово је наш најстарији манастир у Епархији будимској, саграђен у 13. веку у готском стилу, по чему је јединствен у нашој Цркви. С друге стране, његова унутрашњост је комплетно живописана у византијском стилу. Након манастира посетили смо оближње село звано Ловра, једино место у Мађарској где Срби још увек чине већинско становништво. У цркви посвећеној Преносу моштију Светог Николаја дочекао нас је надлежни парох, отац Радован Савић, који нас је упознао са историјом парохије, а потом нас и угостио за обилном трпезом. Остатак дана провели смо у тржном центру Кампона, где смо обишли чувени Тропикаријум, место где смо могли да видимо многе рибе, гмизавце, инсекте и друге животиње тропког света. Петог дана нашег путешествија, напустили смо Будимпешту кренувши ка Темишвару. Успут смо посетили Сегедин и нашу тамошњу цркву Светог Николаја, где смо уживали гостопримство оца Далибора Миленковића. Потом смо посетили и оближњу бању Мако, да бисмо у вечерњим сатима стигли у Темишвар. Шестог дана, у недељу, присуствовали смо Светој Литургији у Саборном храму Вазнесења Господњег, којом је началствовао отац Станко, наш разредни старешина, уз саслужење темишварског свештенства и наше појање. Протојереј Јоца Несторовић нас је у беседи поздравио и рекао како га је наше појање вратило у дане када је он био ученик наше школе. Потом нас је кроз епархијски музеј и центар Темишвара провео протонамесник др Саша Јашин, такође свршени ученик наше Богословије. Посебно треба истаћи да смо у румунској катедрали Света Три Јерарха имали прилику да се поклонимо моштима Светог Јосифа Темишварског, српског светитеља из 17. века. Увече смо кренули ка манастиру Светог Георгија на Брзави, где смо лепо примљени на конак и угошћени. Сутрадан је био празник Покрова Пресвете Богородице, коме је и посвећен параклис ове обитељи. Отац Станко је служио Литургију са оцем Никоном, игуманом манастира, а ми смо појали. Након трпезе љубави кренули смо поново ка Темишвару, посетивши успут румунски манастир Шаг. У Темишвару смо обишли још и Музеј Баната, а по ручку кренусмо ка Србији. И тако смо се 14. октобра увече поново обрели у Сремским Карловцима, препуни лепих утисака и успомена које ћемо дуго памтити. На крају нам остаје да заблагодаримо пре свега Господу на свему лепом што смо на овој екскурзији доживели, и потом и свим оним добрим људима који су нам помогли да се ово наше путовање без потешкоћа одржи. Извор: Инфо-служба СПЦ

Несхватљива је упорност руководства даниловградске гимназије ”Петар Први Петровић Његош” на челу са директорицом Наташом Латковић да кажњава младалачку искрену истинољубивост и слободоумност коју матуранти те Гимназије редовно показују. Покретати полицију на своје ђаке који ненасилно и достојанствено исказују свој став према злочинима над нашим народом почињеним од НАТО може само онај ко ниподаштава своје ученике или испуњава циљеве некакве идеологије, а ниједно ни друго не би смио да чини неко ко је на одговорној дужности у просвјети. Сигурно да је у питању ово друго, будући да знамо да су недавно ученици кажњени зато што су на исти начин, дакле, без насиља и неувредљиво, исказали став према злочину који се у Црној Гори, па и у њиховој и мојој школи, чини према ћирилици, и то, нажалост, од њених званичних институција, међу којима је и школски систем. Једини разлог који би директорица могла да има да сабира родитеље и њихову храбру и слободну дјецу, у вези са овим догађајима, био би да им заблагодари и награди их што су, иако су те 1999. године тек рођени, запамтили какав нам је ”напредак” и ”демократију” донио НАТО, али и то што вјерни културном и цивилизацијском предању ове земље бране писмо којим је написано све што је вриједно у нашој историји. Преступ не може бити понашање ове омладине, преступ јесте и остаће у нашој школи запамћен као мрља пред наредним генерацијама, управо понашање директорице и оних из руководства школе који је у овоме подржавају. Није вриједна нити једна фотеља ни идеологија да се ови млади људи кажњавају за слободно исказану мисао. Чему их то уче? Да случајно не искачу са колосјека политике државне врхушке? Је ли то лекција коју из поступака руководства школе треба да запамте? Ћути, покриј се ушима, приватно мисли шта хоћеш, али немој јавно да се твој глас чује… Ако је то оно што је циљ ових ”васпитних” мјера, може се пуних уста рећи да ће дјеца бити слободнији и часнији људи што мање од те њихове лекције науче. Даће Бог да школа буде носилац активности којима ће се обиљежавати годишњице неправедног, противзаконитог и злочиначког бомбардовања НАТО од којег ни Даниловград није поштеђен (нпр. одржавајући час сјећања у спомен страдалих недужних војника у даниловградској касарни) и којима ће се чувати и подстицати употреба ћирилице (оставити се фиктивне приче о њеној равноправности, као да смо сви слијепи поред очију), па да ученици не морају да се самоорганизују, него да у томе сарађују са управом школе. Нека се родитељи не боје својој дјеци, ако су у свему овако храбри и достојанствени, као у овоме. Они нам чувају образ! протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске и свршени ученик Гимназије ”Петар Први Петровић Његош” у Даниловграду Извор: Митрополија црногорско-приморска