Претражи Живе Речи Утехе

Последњих година су страдања хришћана на Блиском Истоку била бројнија него у претходним деценијама а у извештајима о тим догађајима су све чешће помињани и египатски хришћани који су широј јавности познати под називом Копти. Из тих разлога се недавно из штампе појавио нови тематски специјал часописа Градац посвећен Коптима. Како наводи приређивач овог посебног издања др Александар Раковић сазнања о Коптима су у нашој јавности током социјалистичке Југославије запостављана због добрих односа са несврстаним Египтом о коме се говорило у контексту арапског и панарапског национализма. У медијима се често наводило да су Копти „православни“ али се није дубље улазило у анализе шта значи њихово „православље“. Копти су код нас заједно са осталим дохалкидонским црквама (Етиопије, Еритреје, Јерменије, Сирије и Индије) познати под појмом монофизита са којима Српска православна црква и остале помесне православне цркве нису у литургијском јединству. Овај број часописа Градац настао је из жеље да се широј јавности приближи велики број тема који се односе на Копте. Зборник доноси радове који се тичу Коптске цркве и монаштва, коптског језика, књижевности и уметности, коптске историје и црквеног дијалога о стварању јединства „две православне породице“ с посебним освртом на однос коптских хришћана и православних хришћана. Ово тематско издање обухвата теме у трајању од двехиљаде година: од првог века нове ере до наших дана и најсвеобухватније је издање о Коптима на српском језику. Часопис доноси једанаест радова, од којих је пет писано посебно за ову прилику, док су два су за потребе овог броја допуњена и прилагођена, а четири рада су прештампана из старих и тешко доступних издања. У њему се налазе радови следећих аутора и наслова: др Драгана Ј. Јањић, „Коптска црква и христолошке расправе“, Слободан М. Радошевић, „Коптско монаштво од древних времена до савременог доба“, доц. др Александар Ђаковац, „Евагрије Понтијски и аскетска традиција египатске пустиње“, Срећко Петровић, „Кратки преглед развоја коптског језика и историје коптске литературе: споменици коптске хришћанске духовности у првом миленијуму“, проф. др Џејмс М. Робинсон, „Књижница Наг Хамади“, Пјер ди Бурге, „Коптска уметничка дела достојна да трајно буду изложена“, Данко Страхинић, „Копти под влашћу Арапа и Османлија“ и „Копти: од француске до британске окупације Египта“, др Александар Раковић, „Копти и египатска држава: од Насеровог панарабизма до Сисијевог двоидентитетског арапско-коптског јединства“, проф. др Викентије Фрадински, „Ка питању сједињења Коптске цркве са Источноправославном црквом“ и Сања Николић, „Дијалог Православне цркве са Коптском црквом у оквиру савременог међуцрквеног дијалога са Древноисточним (нехалкидонским) цркавама“. Овим зборником, међу чијим ауторима су и сарадници листа „Православље“, се по први пут на српском језику представља код нас недовољно позната хришћанска заједница чији су преци оставили великог трага на људску цивилизацију. И како наводи један од аутора „упркос свим потешкоћама са којима су се суочавали, језгро Копта које се држало хришћанске вере и традиције очувало је своју самосвест као посебне заједнице која траје и до данас“. С.Д. Православље - новине Српске патријаршије

Извештаји из унутрашњости земље описују да су насилнички протести током последњих недеља предвођени од исламиста усмерени против војске, полиције, либералних грађана и у многим случајевима посебно против хришћанске коптске групе. Копти и цркве су мета широко распрострањених напада присталица Муслиманског братства широм Египта током последњих неколико недеља, а извештаји о нападима се појављују готово свакодневно. Исламски лидери су оптужили Копте за подршку свргавању Морсија, упркос чињеници да хришћани чине мали проценат популације Египта те је њихово политичко ангажовање незнатно. Поред више од 40 девастираних цркава од стране исламиста нападнути су последњих неколико недеља и други бројни објекти хришћана, куће и пословни објекти, затим манастири, три хришћанске школе и сиротишта. Упоредо са развојем практично грађанског рата расте и насиље над хришћанима пре свега Коптима који су најмногобројнија хришћанска заједница у Египту и уопште на Блиском Истоку-чине око 8-9% становништва Египта што је око 10 милиона становника. Египатска влада је најавила да ће држава преузети финансијску одговорност за обнову оштећених цркава. Ж.И. Извор: Видовдан.орг