Претражи Живе Речи Утехе

Уколико је модернистички велики наратив секуларизације умногоме и потиснуо из јавног живота идеју бласфемије као атавистички реликт древне ирационалне прошлости, у постсекуларном свету, који ирационално признаје као ваљано, она се враћа на велика врата као сад постмодерни феномен. Свака идентитетска група има право на своју верзију реалности коју је изнова проблематизовано доводити у питање. Књига Данице Игрутиновић Свето и светогрђе у постсекуларној Србији представља изврсну интерпретативну, јасно контекстуализовану и примерима богату анализу појмова и пракси извођења светог и светогрђа у подручју постсекуларног друштвено-политичког окружја у Србији. Јасно мапирајући теоријска, али и перформативна подручја светог и светогрђа и излажући их критичком осврту у контексту њихове употребе у постсекуларном друштву, Даница Игрутиновић сучељава питање светости и светогрђа са питањима слободе – израза, мишљења, говора и, на крају, вероисповести. У овом смислу књига Данице Игрутиновић представља драгоцен допринос како анализи савремених културалних и супкултуралних пракси у домену религијског у Србији, тако и разумевању свакодневних, профаних, друштвених, политичких али и политизованих одговора на слободно изражавање у домену иконографије светог и/или веровања. Позиционирана на овај начин, књига Свето и светогрђе у постсекуларној Србији директно се надовезује на студије религије и студије културе, али може бити корисна и онима који се баве студијама антрополошких наука и другим ширим друштвеним и хуманистичким приступима савременој култури. Напослетку, књигу препоручујем и свима онима који се баве анализом савремених медијских и уметничких пракси, будући да ће у њој наћи већи број релевантних студија случаја, од којих многи припадају домену савременог ликовног и визуелног медијског израза. https://www.facebook.com/biblos.rs