Претражи Живе Речи Утехе

U svakodnevnom govoru često možemo primetiti naizmeničnu upotrebu pojmova zabrinutosti i anksioznosti. Na taj način oni se mogu doživeti kao istovetni, iako su to dva sasvim različita psihološka stanja. Iako oba podrazumevaju opšte stanje brige i uznemirenosti, ono što ova dva pojma najpre razlikuje jeste način na koji ih proživljavamo i imamo u iskustvu, kao i to kakav uticaj imaju po naše sveukupno emotivno i psihološko funkcionisanje. 1. Brigu najpre doživljavamo u glavi, dok anksioznost osetimo u telu. Preciznije rečeno, zabrinutost je više u vezi sa misaonim procesima u našem umu, dok se anksioznost više manifestuje u vidu telesnih senzacija i specifičnih promena u telu. 2. Zabrinutost je obično specifična, dok je anksioznost uglavnom uopštena. Prikazano kroz primer, možemo brinuti da li ćemo stići na aerodrom na vreme (specifična stvar), dok ćemo osećati anksioznost generalno u vezi sa putovanjem, više kao neodređenu zabrinutost. 3. Briga više u fokusu ima verbalni sadržaj, dok anksioznost osim verbalnih sadržaja podrazumeva i mentalne predstave. Ova razlika je veoma važna. Verbalni sadržaj ne provocira snažne reakcije našeg kardiovaskularnog sistema, dok mentalne slike koje se javljaju, izazivaju snažniji odgovor i to je razlog zašto se javljaju intenzivne fiziološke promene u telu kada osećamo anksioznost. 4. Zabrinutost podrazumeva fokusiranje na rešavanje nekog praktičnog problema, dok to nije slučaj sa anksioznošću. Dakle, zabrinutost nas obično motiviše na iznalaženje strategija i rešenja za potencijalni problem sa kojim se susrećemo, dok anksioznost koju doživljavamo obično čini da se nađemo u začaranom krugu iz kog ne možemo da izađemo. Zato ne uspevamo da dođemo do produktivnih rešenja. Zapravo, priroda anksioznosti je uopštena i generalizovana, te nas čini manje sposobnom za iznalaženje rešenja. 5. Briga stvara blaži, dok anksioznost stvara snažniji emocionalni odgovor. Anksioznost je stanje koje je intenzivnije, mučnije i mnogo ozbiljnije, a često i dugotrajnije u odnosu na zabrinutost. 6. Zabrinutost je izazvana realističnijim procenama u odnosu na anksioznost. Na primer, ukoliko procenjujete da biste mogli dobiti otkaz zato što vaše postignuće nije bilo dovoljno, to je zabrinutost. Ukoliko se plašite otkaza zato što vam šef nije na vreme odgovorio na mejl, onda to može biti anksioznost. 7. Zabrinutost se čini kao da ju je lakše kontrolisati, dok to nije slučaj kada je u pitanju anksioznost. Razmišljajući o strategijama i potencijalnim rešenjima problema, možemo značajno umanjiti brigu koju osećamo. Sa druge strane, anksioznost se ne umanjuje uprkos tome što pokušavamo sebe da razuverimo kako će sve biti u redu. 8. Zabrinutost je često privremeno stanje, dok je anksiozost uglavnom stanje koje je dugotrajnije. Jednom kada rešimo probleme u vezi sa kojim smo bili zabrinuti, ona se obično umanjuje ili nestaje. Anksioznost, sa druge strane, može trajati dugo i čak se premeštati sa jedne situacije ili teme na drugu. 9. Zabrinutost ne utiče na naše profesionalno i lično funkcionisanje, dok anksioznost značajno narušava sveukupan kvalitet života. I pored izvesnih problema koji nas mogu ometati u tome da živimo punim plućima, bivajući zabrinuti uglavnom nećemo izostajati sa posla ili odustajati od svakodnevnih obaveza ili dešavanja. Anksioznost, pak, može da učini da se osećamo iscrpljenim i gotovo nesposobnim da funkcionišemo. 10. Zabrinutost je uobičajen doživljaj, dok anksioznost može stvarati značajne smetnje u funkcionisanju. Ukoliko anksioznost traje dugo i značajno remeti kvalitet života pojedinca, nekada će biti neophodna psihološka podrška ili medikamentozna terapija kako bi se teškoće razrešile a tegobe umanjile. http://www.temenos.rs/blog/2016/04/14/10-kljucnih-razlika-izmedu-zabrinutosti-i-anksioznosti/