Претражи Живе Речи Утехе

Гледао сам серију Жмурке. И најближи утисак ми је као да сам гледао ону порпаганду где Рвати снимају филмове"документарце" ,оне као реконструкције злочина, наравно злочинси су Срби,не појединци него комплетан роду је представљен као злочиначки,Мада ии филмови које снимају Рвати и Бошње нису нипшта другачији од тих"реконструкција".чисти пропагандни памфлети Е сад не знам ко је снимо Жмурке али је само место Сербуса из рода четникуса узет примерак Сербуса рода комунистикуса и представљен као комплетни крволок. Класични пропагандни филм.на исти такав пропагандни начин,само мало блажи ипак су била блажа времена,су комунисти у оно доба представљали четнике.Мислио сам да смо доба пропагандних филмова о другом светском рату завршили одавно и да ће сада да се снима истина. Филм Глуви Барут по књизи бранка Ћопића је био одличан пут ка томе,снимљен је 1990. и дао је наговештај новог доба,али на жалост ниису се угледали на тај правац.откривања истине и скидања копрене лажи са свих табу тема него крећу да се заврти нови пропагандни рингишпил. А нама Србима нијепотребна пропаганда него истина о другом светском рату ,грашанском рату мешу Србима и доснима победника и побеђених у послератном периоду. Истина не пропаганда пс. наслов је одговарајући јер неко и даље сакрива истину а ми треба да је тражимо само то не можемо затворених очију- Миле Бајшев пс тражио сам да ли има тема али нисам нашао ако има молим да се споји

Посебно за сајт поуке.орг др Владимир Коларић наставио је да се бави значењима у светски познатим детективским романима савременог шкотског писца - Ијана Ренкина. „И изађе уз страшну рику“: Ијан Ренкин о природи зла Док у свом првом роману, „Чворови и крстићи“, водећи савремени писац детективских романа Ијан Ренкин (Ian Rankin), ослањајући се на „Злочин и казну“ Достојевског истражује мотив искушења, у другом роману о инспектору Ребусу, под називом „Жмурке“ (Hide and Seek), ослањен на Стивенсоновог „Доктора Џекила и господина Хајда“, истражује природу зла. Од мотива наркоманије и проституције које изобличавају људски лик, преко фасцинације злом у виду окултно-магијских техника и пракси, зло се у овом роману у основи „материјализује“ у систематизованој и институционализованој похлепи моћника овог света, који не само своје материјално благостање, него и задовољство којим испитују границе људске изопачености, темеље буквално на лешевима одбачених и нејаких. Мрачни Хајд, као демонско и од јавности скривено лице овоземаљских моћника (доктора Џекила овога света), овде није оваплоћење зла као посебног „ентитета“, те фантазије поклеклих пред „светом овим“ и његовим пројекцијама, већ метафора једног систематизованог, нормализованог и институционализованог насиља, на које смо или навикли, па га не примећујемо, или пред и под којим смо застрашени или поткупљени, или просто отупели, погнули главу, јер су нас научили да је то живот, и да тако, што тематизује и велики Стивенсон у својој изузетној причи „Крадљивац лешева“, постајемо „зрели људи“. Џон Ребус се у овој својој рањавајућој борби са „светом“ директно суочава са његовим најјачим оружјима: понудама Златног телета и прихватањем вредносног система по којој је сваки камен Вавилонске куле вреднији од оних који је - гоњени бичевима господара и читавим системом илузија - граде у својој крви и зноју. Његова снага у тој борби је непристајање на морални компромис, а који се по правилу налази негде у домену удобности и похоте, као и, ништа мање - у маниру велике „антимасонске“ традиције британске литературе, која је убрајала и такве ауторе какви су Честертон, Агата Кристи или К. С. Луис - у одбијању да се институција замени конспирацијом. И најважније - на хришћанској вери, у сталној од Ребуса бурно проживљаваној драми између греха и радости, у вери која не може да прихвати да је од Бога створени свет исто што и Хад, а људи не творевине и усиновљена деца Божја, него демони или тек демонска играчка и храна. Трезвеност и дубоко животно искуство које зна да се нема због чега поклањати пред злом - највећа су вредност лика инспектора Ребуса и Ренкинових романа. Они нам помажу у оном у чему нам је добра литература увек помагала - да не залутамо. Да не поверујемо како зла у свету нема, али ни да је оно све. О првом роману Ијана Ренкина написао сам текст објављен у „Православљу“, у целини доступан на: https://www.academia.edu/31415257/Vladimir_Kolari%C4%87_Dostojevski_u_pet_O_Dostojevskom_i_veri_kod_Ijana_Renkina_Pravoslavlje_1198_ . View full Странице