Претражи Живе Речи Утехе

Као што Христос грли све људе, тако и мајка Црква грли сваког човека који жели да се сретне са Христом. Нико од нас, браћо моја, нема право да омета било кога ко жели да упозна Христа. А ово говорим зато што много пута својим понашањем ми „добри хришћани“, морални, чисте и добре главе породице, праведни професионалци, лако, као фарисеји тражимо казну за грешника, тражимо његово одбацивање опседнути светском правдом. А све то зато што ми сами нисмо разумели зашто је Христос дошао и шта је учинио, шта је Његова Црква и како смо ми позвани да живимо да бисмо ушли у Царство Божије. Остајемо на површини ствари. Као фарисеји, који су се држали закона, али су били одвратни у очима Божијим, тако се и ми много пута држимо закона, површине хришћанског живота и док мислимо да смо у реду са Богом, много пута живимо против Христа и Цркве. Црквено искуство смо претворили у плитку религиозност, а духовни живот ограничавамо на поштовање неких правила и заповести и ништа више. Уклањамо из живота стрпљење, толеранцију према другима, одбацујемо снисходљивост и разумевање, праштање и солидарност. Много пута чујем овe антихристовe речи које изговарају „добри хришћани“: „Оче, ја сам у праву и добар сам, захтевам од других да буду другачији и да оду одакле су дошли“. Какав си ти хришћанин када то тражиш од других? Ко си ти да осуђујеш друге? Ко си ти да тако једноставно и лако одбијаш друге? Замислите, браћо моја, да је Христос имао ово резоновање. Авај за нас. Јер, пред Христом смо сви криви. Пред Његовом чистотом сви смо прљави, пред Његовом безгрешношћу сви смо грешни. Па о каквој се правди усуђујемо да причамо? Хоћемо ли правду? (размислимо боље) Зар милост није боља? Желимо ли казну или опроштај? Хоћемо ли шамаре или загрљаје? Немојте се заваравати браћо моја. Као што нам је потребан опроштај од Бога, као што од Бога тражимо милост, снисходљивост, толеранцију и разумевање за своје грешке и страсти (али и од људи), тако треба да поступамо и према другима. Иначе, све наше врлине, наш морални живот, ништа не вреде. Спасење долази кроз друге, запамтимо то. Нема спасења у нашој аутономији и нашој индивидуалности. Да ли желите да будете спасени? Христос нас и данас пита. Ако желите, онда спасите брата свога, волите га, подржите га, олакшајте му бол, будите му рај, не упадајте у његов живот спремни да га разапнете (иначе за његово добро) већ будите спремни да са њим пређете пут, чак иако живи далеко од јеванђелске речи. Нека свако живи како хоће, верује у шта хоће. Није ваша ствар да га осуђујете. Ваше је да га волите, да се молите за њега, да му својим примером покажете Небо. Али, не прстом, него својим животом. Христос није ништа наговестио Закхеју. Само је отишао до њега и јео са њим. Показао му је да га воли и да је ту за њега када су сви други били против њега. Тако га је освојио, довео до покајања и учинио га Својим. архимандрит Павлос Пападопулос https://www.vimaorthodoxias.gr/eipan/archim-paylos-papadopoylos-menoyme-stin-epifaneia-ton-pragmaton-opos-oi-farisaioi-poy-tiroysan-ton-nomo-alla/#