Претражи Живе Речи Утехе

Вероватно смо сви искусили овај феномен. Суштина ове поjаве је једноставна. Као што је то рекао један домородац у античко доба, расправљајући о томе шта је добро, а шта зло: „Када украдем много крава, то jе добро, а кад ми неко украде, то jе зло". Овај феномен се назива и двоjаки или „хотентотски“ морал. А сада је то такође врло уобичајено. Ако је према нама учињена нека неправда, ми ћемо је на сваки могући начин разоткривати, али ако ми сами или нама блиски људи учинимо исто, онда смо спремни да будемо блажи, па чак и да оправдамо ту неправду. Понекад у таквом оправдавању људи дођу до крајњег степена инфантилизма, подсећајући малу децу: „ако је њему могуће, онда могу и ја“, „а он је први почео“ итд. Али ипак, неправда не престаје да буде неправда због овога, а зло не престаје да буде зло. Када се човек, који нема Бога у себи, суочи са злом које је пожелео (а можда и учинио) свом ближњем, он често домишљато и забезекнуто узвикне, као лик из старог вица: „Па зашто мене?" Авај, у овим данима, када су људи широм света подељени, а мржња преплављена, користе се двоjаки стандарди као никада до сада. Међутим, заборављамо да се можда некада у заосталим примитивним друштвима то сматрало нормом, али за хришћане би све требало да буде другачије. Сетимо се шта нам Господ говори о двоjаком моралу. «…Каквим судом судите, онаквим ће вам се судити; и каквом мјером мјерите, онаквом ће вам се мјерити» (Мт 7,2). Речено јасно и недвосмислено. Нема клаузула, нема рупа, нема услова. Какве захтеве постављате својим ближњима, исти ће захтеви бити постављени и вама самима. И овде нема опција „за своје“, „за хришћане“, „за праведнике“: закон је исти за све. На крају времена свим људима ће бити суђено. Али од нас самих зависи колико ће бити строга наша лична коначна пресуда – не само због наших дела, већ и због тога како оцењујемо друге људе и себе, како се односимо према туђим и сопственим поступцима. https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-zashto-su-dvojaki-standardi-opasni