Претражи Живе Речи Утехе

Псалам 10. светог Јефрема Сирина Не владам собом, даруј ми дух покајања (1, 288 - 292) Пред славом Твојом Христе, Спаситељу мој, изрећи ћу сву поквареност своју и исповедићу сву неизмерност милосрђа Твога, које изливаш на мене по благости Твојој. Од утробе матере моје жалостим Те, и ни за шта не сматрах благодат Твоју, не старајући се за душу своју. Ти си, Владико мој, по великој доброти Твојој, милостиво и трпељиво гледао на сво лукавство моје. Глава је моја подигнута благодаћу Твојом, али се непрестано приклања ради грехова мојих. Зле ме навике везују као ланцима, а ја се радујем што сам свезан. Тонем у саму дубину зла, и то ме весели. Непријатељ непрестано обнавља моје окове, јер види колико се радујем њиховом мноштву. Ридања и плача достојно је ово; у томе и јесте стид и срамота, што сам свезан сопственим жељама, и још је страшније то што себе везујем оним везама које налаже на мене непријатељ и умртвљујем себе оним страстима које га радују. Иако знам колико су страшни ти окови, брижљиво их скривам од свих оних који ме гледају, иза пристојне спољашности. На изглед сам обучен у предивну одежду страха Божијег, а душа је спутана срамним помислима. Од споља изгледам побожан, а изнутра сам испуњен сваком нечистоћом. Савест ме моја изобличава у томе, и ја ако и хоћу да се ослободим окова својих, и сваки дан тужим и уздишем због тога, ипак остајем свезан тим истим мрежама. Јадан сам ја и јадно је то свакодневно покајање моје, јер оно нема тврдог темеља. Сваки дан полажем темеље здању, и опет га сопственим рукама рушим. Покајање моје још увек није поставило добар почетак и зломе немару моме не види се крај. Поробљен сам страстима и злој вољи непријатеља мога, који ме уништава. Ко ће глави мојој дати воду, и очима мојим изворе суза да непрестано плачем пред Тобом, милосрдни Боже, да би пославши благодат Твоју, избавио мене грешника из мора разбеснелог греховним таласима, који непрестано узбуркавају душу моју? Јер прохтеви моји посташе гори од рана, које ни лековите мелеме више не трпе. Живим у нади да ћу се покајати, и обмањујем себе овим сујетним обећањем док не умрем. Стално говорим: „Покајаћу се”, и никада се не кајем. На речима се наизглед усрдно кајем, а делима сам веома далеко од покајања. Шта ће бити са мном у Дан испитивања, када Бог све открије пред судиштем Својим! Свакако да ћу бити осуђен на муке, ако овде сузама не умилостивим Тебе, Судију мога. Јер уздајући се у милост Твоју Господе, Теби припадам и Тебе молим: „Даруј ми дух покајања и изведи из тамнице безакоња душу моју! Нека засија луча светлости у моме разуму, док нисам доспео на страшни и предстојећи ми Суд, на коме неће бити места покајању за лоша дела!”

У понедељак, 27. фебруара 2023. године, почиње Васкршњи или Велики Часни пост, најважнији посни период у току године којим нас Црква припрема за достојан дочек Празника над празницима - Васкрсење Христово, који ове године славимо 16. априла. Вече пред почетак Васкршњег поста у храмовима се служи Прашчално или опроштајно вечерње – служба која отвара двери Поста и наша срца када се, по завршетку службе сви присутни, уз појање великопосних и васкршњих стихира и молитава, измире, тражећи опроштај једни од других. У прва четири дана Васкршњег поста, од понедељка до четвртка (од 27. фебруара до 2. марта), и на Јутрењу четвртка Пете недеље Часног поста, у храмовима верујући народ учествује у служби која се назива Велико повечерје са покајним Каноном Светог Андреја Критског, која има покајни карактер и душу која вапије „Помилуј ме, Боже, помилуј ме“, чинећи притом земне поклоне или метаније, води на пут покајања и смирености. Током Поста, средом и петком служе се Литургије пређеосвећених дарова. Велики Часни пост се састоји од Свете Четрдесетнице и Страсне седмице. Света Четрдесетница одражава 40-дневни пост који је Господ Исус Христос држао у пустињи, након Крштења, док кроз Страсну седмицу ми саучествујемо у Његовим страдањима. Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Пост зато има и телесну и духовну страну, састоји се како у уздржању од мрсне хране, тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, али га употпуњује умножавање молитава, доброчинстава и свих Јеванђелских врлина. Од свих химни и молитава за време Поста, једна кратка молитва може да се означи као Молитва поста - ВЕЛИКОПОСНА МОЛИТВА СВЕТОГ ЈЕФРЕМА СИРИНА, чији је текст: Господе и Владико живота мога, дух лењости мрзовоље, властољубља и празнословља, не дај ми. (земни поклон) Дух целомудрености, смиреноумља, трпљења и љубави, даруј мени слузи Твоме. (земни поклон) О Господе Царе, даруј ми да видим грехе своје и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове векова. Амин. (земни поклон) РЕЧ ЕПИСКОПА АЛЕКСЕЈА: Вашој пажњи препоручујемо да, из богате архиве Радија Слово љубве, чујете и емисију Реч пастира у којој је 2017. гостовао тада архимандрит, данас Епископ Алексеј (Богићевић) и говорио у првом дану Васкршњег поста. На здравље и спасење Васкршњи пост! Извор: Радио Слово љубве

У Чисту среду прве недеље Часног поста, 13. марта 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског и храма Светог Саве, служио је Литургију пређеосвећених дарова у цркви Светог Саве на Врачару. Саслуживали су свештеници Ненад Јовановић, Предраг Продић, Драган Шовљански и Далибор Стојадиновић, као и протођакон Младен Ковачевић. На Литургији пређеосвећених дарова заједница се причешћује претходно освештаним светим даровима. Зато се Литургија пређеосвећених дарова разликује од Литургије Светог Јована Златоустог и Литургије Светог Василија Великог по томе што на њој нема приношења (проскомидије) и освештања светих дарова (канона Евхаристије). Литургија Пређеосвећених Дарова води порекло из првих векова хришћанства, али може се претпоставити да је њену коначну редакцију у писменом виду дао Свети Григорије Велики. Ова Литургија припада византијском литургијском типу. Поред овог, сачуван је и чин Литургије пређеосвећених дарова Светог апостола Јакова. Ова Литургија служи се током читавог Васкршњег поста, у сваку среду и петак првих шест седмица поста, у четвртак пете седмице, на Велики понедељак, уторак и среду током Страсне седмице. Не служи се суботом и недељом током Великог поста, када се служе Златоустова и Василијева Литургија. Извор: Српска Православна Црква