Претражи Живе Речи Утехе

Када је давне 1761. године приређиван први штампани Србљак, Молитвена правила светим српским просветитељима, његов редактор Синесије Живановић, Епископ арадски, навео је на првим страницама и повод настанка те књиге а то је велика и предана љубав према српским Светима. Тако и овај Карловачки минеј, који је настао после више од два ипо столећа од првог издања србљака преноси исто настојање и молитвено поверење. По својој дефиницији Карловачки минеј је допунска богослужбена књига која спада у састав и распоред месечног богослужбеног круга и могао би се према свом садржају условно назвати допунским или дополнитељним Србљаком. Богослужбена историја нам сведочи о умножавању култова Срба светитеља и о њиховом богослужбеном поштовању кроз векове те је стога настанак Молитвених правила светих исповедника и мученика Горњокарловачких природан и очекиван резултат тог развоја. Сви Србљаци који су до сада штампани садржали су најпре службе општепрослављаних светих Срба те је постенено обим ове књиге прошириван локалним светитељским култовима који су имали шири утицај. За разлику од свих претходних издања србљака Карловачки минеј је приказао само службе и култове оних светих чије се поштовање најнепосредније веже за простор Горњокарловачке епархије. У овоме се налази посебан значај и допринос ове богослужбене књиге. Будући да се садржај Србљака евидентно проширује јасна је потреба да се његов обим на одговарајући начин дефинише и организује. Једно од могућих решења чине и издвојени зборници служби локалних култова српских светитеља према месту њиховог особитог поштовања а на нивоу сваке епархије или више епархија а зарад тога да би се одређени празници могли адекватније прослављати а да то буде обзирно према постојећем садржају месецослова. У том смислу Карловачки минеј представља првенац који се препоручује својим квалитетом и идејом. Ова богослужбена књига особена је и по томе што афирмише рад савремених химнографа и на тај начин показује да црквено песништво припада сваком нараштају, да је оно жива и витална ствар а не само литерарни споменик посебне књижевне вредности. Карловачки минеј садржи укупно пет светитељских служби. Испред сваке службе штампана је икона на којој су изображени светитељи који се прослављају. На тај начин Молитвена правила светих исповедника и мученика горњокарловачких дају и својеврстан иконографски канон за сликање будућих икона тим светима. Поштујући поредак литургијске године најпре је исписана Служба Светом оцу нашем Данилу (Јакшићу), епископу горњокарловачком и плашчанском и са њиме исповедницима вере православне: игуману Симеону (Нијемчевићу), презвитерима Марку и Теодору (Прушчевићу) и ђакону Јанку (Прушчевићу) које наша Света Црква прославља 9. фебруара односно 27 јануара. Први део службе – Светитељу Данилу (Јакшићу) на српском језику саставио је ђакон Будимир Кокотовић а текст је редиговао и допунио и превео на црквенословенски Зоран А. Станчевић. Други део службе посвећен горњокарловачким исповеднцима, написан на црквенословенском и српском језику саставио је и редиговао Зоран А. Станчевић. Следећа служба у Карловачком минеју је служба преподобноисповеднику Симеону (Нијемчевићу), игуману гомирском и другим са њиме прогнаним монасима, чији се спомен прославља 10. фебруара (28. јануар). Службу је на српском језику саставио Лазар Љубић а на црквенословенски језик је превео Зоран А. Станчевић. Следеће последовање чини служба Светом новомученику Теодору (Сладићу) комоговинском, а намењена је да се према одлуци Светог архијерејског сабора Српске православне цркве служи у прву суботу Великог поста заједно са службом Светом Теодору Тирону. У Карловачком минеју налази се, према изказу приеђивача, друга редакција и прерада ове службе. Следећа служба је служба Светој деци мученицима јастребарским и сисачким коју је са благословом Његовог Преосвештенства епископа Горњокарловачког господина Герасима саставио Лазар Љубић. Ова служба се поје 13. јула односно 30. јуна. Спомен светих свештеномученика горњокарловачких, епископа Саве и са њим пострадалих свештеномученика записан је као следећа служба у Карловачком минеју и прославља се 17. јула (4.јул). Ову службу свештеномученицима горњокарловачким саставио је архимандрит Димитрије З. Плећевић. Све службе које се налазе у Карловачком минеју су по свом садржају полијелејне и садрже богослужбена читања као и синаксаре светитељима који се прослављају. Службе су писане у две језичке варијанте, на црквенословенском и српском језику, са изузетком службе Светој деци мученицима јастребарским и сисачким која је написана на српском језику. Карловачки минеј који је приредио Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим са сарадницима представља репрезентативан пример савременог црквеног песништва и драгоцен је прилог неућутном молитвеном славословљу српским светитељима. Ова богослужбена књига представља не само примере вере и страдалништва у прошлости него и будућим генерацијама даје смелост да увек у нади са молитвом вапију: Свети исповедници и мученици горњокарловачки молите Бога за нас! Ђакон др Никола Лукић Извор: Епархија горњокарловачка