Претражи Живе Речи Утехе

Сврха поста је покајање и веће удубљивање у духовни живот, што захтева одступање од уобичајеног световног начина живота, бар на неко време. Али проблем нашег друштва је што је готово немогуће потпуно побећи од света. И у далеким временима је то био горући проблем, зато су први монаси буквално отишли у пустињу. Међутим, ми нисмо у пустињи, свет нас непрестано и активно гони. Дакле, практичан задатак православног мирјанина сада није толико да побегне од света, колико да развије исправну вештину одговарања на искушења која долазе из света. Дакле, који је тачан одговор на оно што нам свет нуди сваког минута? За почетак, само треба да мало застанете. Покушајмо споља да погледамо информациону позадину нашег времена. Целокупна медијска сфера је усмерена на то да се одучи размишљању. Више чак ни не покушава да промени наше размишљање, уопште не тражи размишљање, захтева тренутне емоционалне реакције. А тамо где емоције замењују размишљање, манипулација је увек присутна. И зато, када било који спољни стимуланс упадне у нашу свест, неопходно је застати. Запитајте се: да ли су добијене информације корисне за моју душу? Буде ли ме на молитву, на љубав према ближњем, на добре мисли и дела? Ако не, онда је све очигледно. Овоме уче сви свети оци подвижници: како правилно препознати сваку помисао – да ли је она од Бога или, обрнуто, од злога. Зато за време Великог поста читамо аскетску литературу: „Лествицу“ Св. Јована Синаита, дела авве Доротеја, „Филокалија“ итд. Промишљено, пажљиво читање оваквих књига помаже нам да развијемо вештину духовног приступа свему што нам долази на памет споља. И, наравно, нема духовне заштите без молитве. Није џабе сваки час људског постојања освештан молитвом. Покушајмо да застанемо у брзом темпу нашег живота да се помолимо, да проверимо своје мисли и осећања, да се једноставно прекрстимо пре него што донесемо било какву одлуку. И тада моћ света и његових лажи више неће бити тако велика и јака. митрополит Антоније (Паканич) https://pravlife.org/ru