Претражи Живе Речи Утехе

Поводом 62. годишњице оснивања Историјског музеја Србије, у четвртак 20. фебруара 2025. године улаз ће бити слободан на изложбе које су представљене у изложбеном простору Музеја на Тргу Николе Пашића: тематску изложбу „Чекајући сталну поставку” и гостујућу изложбу „Свет у слици – Слика света”, која се реализује у сарадњи са Управом за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде и Патријаршијским управним одбором СПЦ. Подсетимо да је поводом обележавања Дана државности, изложба „Чекајући сталну поставку” уврстила и нове предмете, чланова нововековне српске династије Обреновић, које су током прошле године за колекције Историјског музеја Србије откупили Република Србија и Министарство културе на аукцијама у иностранству, а у оквиру напора да се у Србију врате драгоцени предмети националног културног наслеђа који су током претходног времена расути широм света стицајем различитих историјских околности. Историјски музеј Србије је музејска установа комплексног типа која има задатак да прикупља, чува, изучава, стручно и научно обрађује материјална сведочанства историје Србије, одржава и попуњава музејске збирке, као и информације и документацију о њима и чини их доступним јавности. Задатак Музеја је и да на одговоран и стручан начин кроз музејске поставке артикулише и интерпретира знања о прошлости Србије и српског народа, као и осталих народа и култура на територији Србије, и остварује комуникацију јавности са националном историјском баштином. Оснивање Музеја текло је у неколико фаза. Први покушај, који није остварен, учињен је 1950. године доношењем Уредбе о оснивању Историјског музеја НР Србије. Други покушај учињен је 1954. године поводом обележавања 150-годишњице подизања Првог српског устанка, када је направљена изложба посвећена овој теми која је потом пренета у конак кнеза Милоша Обреновића у Топчидеру. Тако је формиран Музеј Првог српског устанка, чија се концепција заснивала на обради материјала Првог (1804–1813) и Другог српског устанка (1815) као догађаја од изузетне важности за српски народ, којима је започет процес установљавања модерне српске државе и њеног признавања као независног међународног субјекта. То је само потврдило да је за ауторитете устаничко-револуционарни миље био идеолошки препознатљив и прихватљив. Коначно, уредбом Извршног већа Народне скупштине НР Србије од 20. фебруара 1963. године основан је Историјски музеј Србије због, како се наводи, потребе постојања „једног музеја општег типа који би свестрано приказивао богату историју српског народа“. Новооснованој установи припојен је Музеј Првог српског устанка, а конак кнеза Милоша, изузетан примерак балканске архитектуре, дуго је био једини изложбени простор Музеја. Извор: Радио "Слово љубве"

Поводом 59. годишњице оснивања Историјског музеја Србије, у недељу 20. фебруара 2022. године улаз ће бити слободан на изложбе на Тргу Николе Пашића 11 и у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, саопштио је Историјски музеј Србије. Заинтересовани грађани ће бити у прилици да виде изложбу „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије” на Тргу Николе Пашића и сталну поставку у Конаку кнеза Милоша. Изложба „Од бидермајера до Медиале – Сликарство 19. и 20. века у Историјском музеју Србије”, ауторке Тијане Јовановић Чешке, по први пут публици представља, искључиво са уметничког аспекта, изабрана ликовна дела рађена у техници уља. У тематском погледу, на изложби доминирају портрети различитих категорија: устанички, династички, војни, владарски, грађански, портрети рађени у сеоским срединама и дечји, а заступљени су и пејзажи, историјске композиције и иконе, као примерци религиозног сликарства. Изложба обухвата више од стотину оригиналних слика, као и скица и копија готово свих значајних сликара са ових простора у претходна два века: Арсенија Петровића, Уроша Кнежевића, Живорада Настасијевића, Паје Јовановића, Уроша Предића, Ђорђа Крстића, Стевана Тодоровића, Бранислава Мирковића, Миодрага Миће Поповића, уметника окупљених у групи „Медиала” и многих других. На изложби су по први пут јавности представљена и недавно набављена дела, попут портрета краља Александра Карађорђевића, рад Спиридона Боцарића, и портрета краљице Марије Карађорђевић, рад непознатог аутора. По први пут се излаже и некада цензурисана слика Миодрага Миће Поповића „7. јули – Устанак 1941”, коју је Музеј наручио за потребе сталне поставке у Белој Цркви, рађене поводом обележавања годишњице устанка. Стална поставка у Конаку кнеза Милоша у Топчидеру, некадашњем двору кнеза Милоша, настоји да прикаже борбе за коначно ослобођење од вишевековне османске власти у Првом и Другом српском устанку, напоре и искушења њихових покретача и вождова, родоначелника нововековних српских династија - Карађорђа Петровића и Милоша Обреновића, и значај и заслуге његових наследника из династије Обреновића у другој половини 19. века, када је након стицања самосталности обновљена краљевина 1882. и настављено јачање модерне српске државе. Стална поставка пружа посетиоцима јединствену прилику да виде бројне оригиналне предмете који су припадали вожду Карађорђу, кнезу Милошу и његовим наследницима, као и примерке наоружања знаменитих устаника – Хајдук Вељка, Поп Луке Лазаревића, Јанка Катића, Петра Добрњца и других. Поставку употпуњују оригинална платна познатих сликара попут Паје Јовановића, Вељка Станојевића, Ђуре Јакшића, Петра Раносовића, Божидара Продановића и портрети кнеза Милоша, дела Уроша Кнежевића, Павела Ђурковића и Јозефа Грандауера. Аутори сталне поставке у Конаку кнеза Милоша су кустоси Владимир Мереник, Катарина Митровић и Драгана Видовић. Извор: Радио "Слово љубве"